Posebno osetljive vrste, kao i najkrupnije jedinke su tolstolobika i amura, zbog nedostatka kiseonika, uginule u osetnom broju. Pomore, u manjoj ili većoj meri, beleže i druge vode, kao i ribnjaci. Moravica, Panonija, pored ovog ima i nerešeno pitanje nekorigovanog biološkog minimuma, koji je, kada je bio određen bio u skladu sa stvarnim stanjem, ali zbog taloženja mulja i izdizanja dna, tokom perioda navodnjavanja ostaje daleko manje vode nego što je normalno.
Pecaroši koji obično pecaju na krivajskom jezeru, ovih dana su bili iznenađeni onim što su zatekli. Ribe su plivale tik ispod površine vode i kretale se levo desno po vodi. Od iskusnijih ribolovaca su saznali da je u pitanju prirodna pojava poznata kao prevrtanje vode.
„To su stotine riba na površini vode, zevaju kao da nemaju kiseonika i normalno da smo pomislili da je u pitanju ili zagađenje ili nešto drugo. Ali ništa od toga nije bilo. Riba ide ka ovoj toplijoj vodi sa dna i kako poznavaoci kažu, posle mesec dana, riba se, obično, raziđe bez ikakvih posledica. Ipak zabeležen je i veliki broj uginulig tolstolobika i amura”- kažu ribolovci
Dešava se da riba zbog deficita kiseonika ugine i trebalo bi da bude bezbedna za ljudsku ishranu, međutim, upozoravaju stručnjaci, kada imamo u vidu razloge zbog čega je došlo do nedostatka kiseonika, onda se postavlja pitanje da li takvu ribu treba koristiti za ishranu.
„Ja bih uvek predložio da se to ne čini, posebno što nemamo detaljna istraživanja koja većina zemalja ima i koja nam daju odgovor da li iz nekog dela jezera uopšte možemo konzumirati ribu, ne samo kada se desi prevrtanje vode, nego uopšte. To važi i za sve reke, jezera i sve druge vodene ekosisteme i sve ribolovne vode“, objašnjava ovakve situacije dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu
Ukoliko želimo da budemo odgovorni prema prirodi, ribu koja ugine bi trebalo izvaditi, sahraniti u otvor koji je posut krečom, zatrpati i opet posuti krečom.
