Pošto su potrošili sve donatorske i budžetske novce za kupovinu medija, prodali informativnu delatnost , jer to je posao koji treba raditi, našli novu “zlatnu koku”, ovaj put turističku, pa parr godina pravili gubitke a sada “jašu” na imovini vrednoj oko 100 miliona, koju su ,opet prisvojili, kada je napravljena pačirska banja. Nema kraja izmišljotinama i haraču nad državnim novcem strpanim u privatne džepove. Anegdota koju voli Bačka Topola. URKO seljak, dodje kod svojih i kaže im da je krava uginula. “Baš šteta”, uzvrate mu oni, “a imali smo još toliko dobrih ideja.”
U posljednje vreme sve češće čujemo pitanja o nestajanju novca iz džepova prosečnog građanina. Pritom, mnogi se pitaju kako, uprkos konstantnom radu i štednji, finansijska situacija velike većine ljudi postaje sve teža, dok se, s druge strane, čini da se bogatstvo koncetriše u rukama sve manjeg broja ljudi.
Sve više stanovnika Bačke Topole, insistira na tome da se opravda i dokumentuje svaki dinar koji je u”URKO iz Pačira došao iz džepova poreskih obveznika, a takav zahtev stvara nervozu kod onih koji se bore da ne izgube dosadašnje privilegije. Potrošeni ogromni novci poreskih obveznika, a “srebroljubci” i dalje na opštinskoj kasi, traže i dobijaju nove pare, poslednji put, koliko juče novih ( 930.000,00) ponašaju se kao da ih i dalje štite neki političari. U narodu bi rekli umiljato jagnje dve majke sisa a URKO čak tri, Madjarsku fondaciju, opštinski budžeti plodove uloženog kapitala pokrajinske vlade.
Zato je medju narodom Bačke Topole sve popularnija anegdota.
Pošao “URKO”seljak sa bolesnom kravom kod veterinara i usput sretne delegaciju opštinskog budžeta, koja mu objasni da može da uštedi pare, koje su mu oni dali, ako kravu sam leči, i posavetuje ga da joj ceo dan daje samo hladnu vodu da pije. Sledećeg dana opet seljak dođe kod predstavnikaopštine i požali im se da je kravi još lošije. “Odlično”, uzviknu oni, “to je znak da lek deluje. Sada ceo dan daj kravi vruću vodu, uzmi opet i toplu kod nas, da pije.” Sutradan dođe isti URKO seljak kod opštinara i kaže im da je krava uginula, iako je iz opštinske “apoteke”. uzima sve što su mu dali. “Baš šteta”, uzvrate mu oni, “a imali smo još toliko dobrih ideja.” Naravoučenije – BIĆE JOŠ LEKOVITOG NOVCA- NE MOŠE KRAVA UGINUTI TOLIKO PUTA KOLIKO MI MOŽEMO DATI.
