Obornjače, selo na granici opština Bačka Topola i Ada, jedno od retkih kojem zvanične statistike kao broj stanovnika beleže nulu.Iseljavanje iz ovog nekada živog bačkog sela počelo je pre četvrt veka. Prvo je zatvorena škola, zbog čega su otišli mladi, prestala je s radom i pijaca i većina starih je umrla.Poslednja porodica, koja je 2011. godine napustila Obornjaču, selo udaljeno od Bačke Topole otprilike dvadeset sedam-osam kilometara, bili su Bartusi. Otišli su u Bečej. Mesto u kojem je, do pre nekoliko decenija, prosto vrilo od života je, tako, definitivno umrlo i danas u njemu stanuju samo duhovi njegovih bivših žitelja: Kočiša, Zuhora, Gergeja, Sremčeva.
Do početka sedamdesetih, u pedesetak kuća živelo je oko 300 duša. Od tada pa do početka ovog milenijuma, oni su ili pomrli ili su se, u potrazi za boljim životom, odselili u Suboticu, Bačku Topolu, Adu, Bečej, Srbobran… Po popisu iz 2002. godine bilo ih je još 30, a po poslednjem, obavljenom – nijedna!
Par desetina kilometara od Bačke Topole, posle sela Gunaroš, počinje Obornjača. Ne postoji ni tabla, ni putokaz.”Mladi su otišli odavde, možda ima još nekoliko tu, a stari su već umrli”, kaže POLJOPRIVRENIK iz sela Gunaroš. objašnjava da su meštani otišli iz Obornjače najviše zbog puta, jer od jeseni do proleće nisu mogli da funkcionišu bez njega.A nekada je tu bilo tridesetak kuća, stolarska i obućarska radnja, poslastičarnica.
Selo je počelo da se prazni sedamdestih kada je zatvorena osnovna škola. Osamdesetih su prestale da rade i dve prodavnice i dve kafane. Poslednja dva meštanina Obornjaču su napustila 2011. godine.Poslednja porodica, koja je 2011. godine napustila Obornjaču, selo udaljeno od Bačke Topole otprilike dvadeset sedam-osam kilometara, bili su Bartusi. Otišli su u Bečej. Mesto u kojem je, do pre nekoliko decenija, prosto vrilo od života je, tako, definitivno umrlo i danas u njemu stanuju samo duhovi njegovih bivših žitelja: Kočiša, Zuhora, Gergeja, Sremčeva, Božića..
Atar Obornjače čini oko 600 hektara najbolje zemlje, a selo je pored vrednih paora imalo i nekoliko obućara, sarača i stolara, dve prodavnice, tri kafane, od kojih je jedna imala i prenoćište… – nastavlja svojevrstan lament nad oazom svoje mladosti sagovornik NAŠEG PORTALA. – Bila je tu čak i poslastičarnica. Čika Borino prezime sam, nažalost, zaboravio, ali ukus njegovih krempita neću nikada. Danas ovu plodnu zemlju obrađuju neki drugi ljudi.
Nisu svi koji su napustili kuće, napustili i njive koje se protežu na nekoliko stotina hektara. Danas u selu možete da sretnete i dva čobanina.Prema poslednjem Popisu, Obornjača je samo jedno od 11 napuštenih sela u Srbiji.
U Vojvodini, inače, ima tačno 425 sela. Ni u jednom od njih, ni na ovogodišnjem, ni na prethodnim popisima, nije zabeležen rast broja žitelja, naprotiv. I sve ih, SVOJEVREMENO JE REKAO , prof. dr Branislav Đurđev sa Departmana za geografiju novosadskog PMF, pre ili kasnije, čeka ista sudbina.