Danas se navršava 26 godine od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) u kojem je za 11 nedelja, prema procenama različitih izvora, poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.
Državna ceremonija polaganja venaca kod spomenika stradalima u poslednjem ratu održana u bačkotopolskoj kasarni a predvodili su je predsednik udruženja boraca Vera Kaludjerović, oficiri kasarne i rukovodstvo opštine.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a Vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje.Akcija NATO usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. U Bačkoj Topoli sećanje na te dane po 26. put u bačkotopolskoj kasarni Vojske Srbije.
“Tokom 11 sedmica agresije gotovo da nema grada u Srbiji koji se nije našao na meti. NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.
Po nalazima odgovarajućih službi Srbije, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio preleta. Po NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, avaksi i slično. U dejstvima je u prvo vreme učestvovalo dnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 svakodnevno.Osim napada sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, operacije su izvršavane i iz baza u zemljama Zapadne Evrope i iz SAD. Sada je vreme da se još jedenom setimo i obeležimo godišnjicu.”- priča predsednica udruđenja boraca , poslednjeg rata Vera Kaludjerović.
Zajednički imenitelj obraćanja okupljenima, svih govornika je da osim činjenice da svi junaci koji su uklesani na spomeniku imaju vezu – porodičnu, adresu stanovanja, mesto rođenja ili konačnu kuću na teritoriji Bačke Topole, bez obzira da li su Srbi ili Mađari, koje su bili životne dobi, da li su pravoslavne ili rimokatoličke veroispovesti, da li su verujući ili neverujući – postoji još nešto što ih spaja i danas kada im klanjamo i odajemo poštu, a to je da su oni ispunili svoju reč, svojoj domovini.
Opštinu su predstavljali, zamenik predsednika Stevan Ančevski, predsednik SO Saša Srdić, član veča Pavle Lužajić i Milan Janus