Letnje računanje vremena počinje noćas. Pomeramo kazaljke za jedan sat unapred – sa 2.00 na 3.00. Letnje računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru.Pomeranje sata dva puta godišnje nastalo je kao ideja koja bi mogla da dovede do smanjenja troškova još krajem 19. veka.
Direkcija za mere i dragocene metale je saopštila da, na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u 2025. godini počinje 30. marta 2025. godine u 2.00, tako što se, pomeranjem za jedan čas unapred, vreme računa kao 3.00.
Podsetimo, tokom letnjih meseci sat se pomera unapred, dok se tokom zimskih meseci vraća unazad. Na taj način smanjila bi se potrošnja energije, jer ljudi imaju više sati dnevne svetlosti u periodima kada su aktivni.
Za pomeranje sata zaslužan je novozelandski entomolog Džordž Hadson (George Vernon Hudson).
Naime, on je na temelju svojih istraživanja o prilagođavanju životu u različitim uslovima došao do zaključka da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
Prvi put su praksu pomeranja sata uveli Nemci 1916. godine, a zatim su im se pridružile Velika Britanija i SAD.
Sada većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje.