Dugo su nastavnici, štrajkači i blokaderi u bačkotopolskim školama odolevali i izražavali bojkotom dela nastave i učešćem na protestima po trgovima i ulicama. Da se predomisle i počnu sa redovnim radom, odlučujući momenat je bilo umanjenje plate za nekih 15.000 dinara, izdiktirano iz Ministarstva prosvete, odnosno uskladjivanje plata prema izvršavanjem radnih obveza nastavnika. Bio je to trenutak , za predomišljaj i stihiski prelazak štrajkača, na redovnu nastavu. U trenutku sladostrašća , za novcem, zaboravili su na “žute prsluke”, oznaka čuvara i predvodnika i počeli su da rade, sa učenicima, kako to struka propisuje.
I TAKO GOTOVO PREKO NOĆI, padnu svi principi zbog kojih su se formirale protestne kolone, opsedali trgovi i nastavnici”shvate”, kako decu ne treba dovoditi u situaciju, da ne mogu da završe godinu. Vaspitači se prevaspitaju, po svemu sudeći, merom odbijanja od plate oko 15.ooo dinara i “shvate” kako su učenici koletaralna šteta u njihovoj borbi za principe. Vaspitači “shvate”, naravno odnosi se na štrajkače i blokadere, da deca ne treba da trpe a ne pitaju se da li su vaspitači bojkotom nastave i tada vaspitavali decu, da mogu sutra da im kažu JA SAM UČENIK I ŠTRAJKUJEM MATEMATIKU, ISTORIJU, ENGLESKI, SRPSKI. ŠTA ĆE ODGOVORITI NASTAVNIK ŠTRAJKAČ. Da li će detetu po svojim moralnim principima dati jedinicu, sa punim pravom ili će sačekati momenat da se učenik predomisli i počne da uči.
Na sreću mnogo je više odgovornih nastavnika koji su držali redovnu nastavu i učenike edukvali kako to struka nalaže. Njima kapa dole ali i oni će vremenom osetiti posledice štrajkača jer nije uvek sigurno da će djaci moći da prepoznaju da li je njegov nastavnik bio štrajkač, blokader ili ozbiljan nastavnik koji je odgovorno izvršavao svoje radne obaveze.
Bilo kako bilo sigurno je jedno, uvedena je u škole nova praksa, “može mi se , kako hoću i dokle hoću”. Da ta praksa neće biti od koristi nastvnicima a ni učenicima sigurno je. Do koje mere pokazaće “koliko sutra”. U to mogu biti sigurni i oni koji misle da su prevarili državi i za štrajk isplaćivali pune plate. Tada štrajkačima Zakon i moralne norme nisu bile bitne. Principijelno bi bilo da su vratile deo plate isplaćen za nerad.