Svakog drugog u mesecu dolaze ljudi u Bačku Topolu iz svih krajeva Srbije i okruženja da prodaju ili kupuju, vide i budu viđeni, da pazar začine jagnjećim pečenjem ili nekim drugim specijalitetom koji se nudi pod bučnim šatrama sa različitom muzikom. Vašarištem tada prodefiluje i do 50.000 ljudi. Vašar nudi jedinstven vid zabave, prijemčiv za široke narodne mase, a na njemu se nudi bukvalno sve od „igle do lokomotive“. Tako je bilo i danas
Na vašaru je mnogo prodavaca ponudilo svoje proizvode kupcima kojih je, takođe mnogo posetilo bačkotopolski vašar, a svako od njih je tragao za nekom sitnicom koju želi da kupi i ponese kući.
Ujutru se može tiho promuvati između tezgi i šatora na kojima se može kupiti sve od igle do lokomotive, gde namazani prodavci, ponekad bolji i izražajniji od marketinških magova, uspevaju da uvale svima sve i svašta. Jer kako da čovek ne otvori novčanik kada mu neko do suza nasmeje dušu?
Ako i dođete siti, miris pečenja, roštilja i kuvanih tradicionalnih jela Srbije, kao u crtanim filmovima kroz dim ima da vas dovedu do prve šatre u stilu čarobnog frulaša. U Bačkoj Topoli tokom vašara, moramo se pomiriti sa sudbinom, nema dijete i to je tako. Red pečenja, roštilja, pića, i tako u krug dok je u novčaniku poslednja crvena. I ne, ne može se raspašoj koji vlada opisati rečima. Mora se doživeti, ako ne lično, na terenu, onda kroz objektiv onih koji gađaju srž vašara – katarzu i ogoljenu ljudsku dušu željnu svega.
Po ulicama i po poljani veličine nekoliko, fudbalskog terena, načičkaju se prodavci svega i svačega, parking popune kupci iz svih krajeva Srbije, u kavezima kljuca živina, što tovna, što ukrasna, pospali psi, poneki zec i obavezni papagaji. Vašar je, a na bačkotopolskom vašaru ili moderno rečeno sajmu, nema čega nema. Tu su i džakovi sa semenima trava, graška, grahorice, arpadžika, belog luka, samo se važe i najbrže moguće trpa u kese, jer je gužva nesnosna i zadržavanja nema. Šta te interesuje, odmah kupuješ.
Na samom kraju ulice, ili početku, u zavisnosti od toga kako gledate, sedi krupniji bradonja i doručkuje tačno u podne. Ispred njega poređana konjska sedla, a na vratima kombija amovi. Ne, nije sarač, samo preprodavac.