Naša tradicija se mora čuvati i negovati, jer ovakve prilike jačaju osećaj zajedništva – ove misli su izražene u meni danas na misi zahvalnosti, koja je održana na 239. godišnjicu od ponovnog uspostavljanja Pačera. – rekao je predsednik MNS Arpad Fremond
.
EVO I PODATAKA NA KOJIMA SE TEMELJI DANAŠNJI PAČIR.Selo je u periodu od 1680 – 1726 godine bilo totalno izumrio i nenastanjeno: u to vreme je ova oblast bila poznata kao »Pačirski pašnjaci« i pripadala je u svojini Somborskih poljočuvara.Tek 1726.god. poljavljaju se prvi naseljenici, to su bili nomadske porodice koje se rukovodstvo grada sombora slalo na prve prostore jer je ovo bila jedna od najvećih nenaseljenih teritorija pogodnih za stočarstvo i poljoprivredu.Do obimnijeg naseljevanja područja dolazi između 1783 i 1786.god kada dolaze mađarski kolonisti iz Kišujsalaša.U privrednom razvoju oblasti veliku ulogu je odigrala i pruga Sub. – Vinkovci koja je 1869.god. izgrađena na zapadnom delu atara.
1895.god. izgređena je i pruga Bajmok – St.Moravica koja se prolazila kroz selo i na kraiu 1908 izgređena je druga Sub. – Crvenka – Odžaci koja se doticala istočni deo sela i bila centar privrednog razvoja za selo. Tih godina Pačir je imao najveći broj stanovnika, oko 5000, zanatlijske radnje koje su proizvodile i za izvoz, mlin za preradu žitarica, dve radionice za proizvodnje sode, dve zadruge za preradu mleka i pogon za preradu alkohola.
Do današnjih dana u selu radi samo mlin i par radnji mešovite robe i poljoprivredne zadruga koje su do danas sve privatizovane. Od nekadašnjih 5000 stanovnika sela ostalo se svega 2500. Naviše radnika ostalo je da radi u zadruzi nekolicina u fabrikama u St.moravici, B.Topoli i Subotici a ostali stanovnici se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
“Važno je zapamtiti odakle dolazimo i gde su nam koreni. I naša tradicija se mora čuvati i negovati, jer ovakve prilike jačaju osećaj zajedništva – ove misli su izražene u meni danas na misi zahvalnosti, koja je proslavljena u 239. godišnjici od ponovnog uspostavljanja Pačira, koja je obeležena povodom njegove godišnjice. Pored naših pastora i domaćih izvođača, zahvaljujemo se horu Reformisane parohije u Pozsonju, Budimpešta na svečanom programu! Ni tradicionalna čestitka za Dan majki nije propuštena i ove godine smo napravili venac na Kopjskom drvetu u crkvenoj bašti.”- objasnio je predsednik MNS, Arpad Fremond