DOM ZDRAVLJA , DR “JANOŠ HADŽI” / DR. DIANA KOLUNDŽIĆ, DIREKTORKA – VELIKE VRUĆINE, POSEBNO UGROŽENI STARIJI I HRONIČNI BOLESNICI

“Toplotni talasi koreliraju sa porastom broja infarkta, aritmija, tromboza, bubrežnog oštećenja, respiratornih pogoršanja i dekompenzacije hroničnih bolesti.Gubitak vode i elektrolita uzrokuje slabost, vrtoglavicu i mučninu. Ukoliko telesna temperatura pređe kritičan prag, otkazuje termoregulacija i nastupa toplotni udar – stanje opasno po život koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Intenzivno znojenje bez adekvatnog unosa tečnosti dovodi do pada volumena krvi, grčeva u mišićima i pada funkcije bubrega. Zbog širenja krvnih sudova i gubitka tečnosti, menja se viskozitet krvi, što povećava rizik od tromboze i opterećuje srce. Osobe sa hipertenzijom i srčanim oboljenjima su pod velikim rizikom od infarkta.Visoke temperature utiču na neurotransmitere (npr. serotonin i dopamin), što vodi do promena raspoloženja, povećane razdražljivosti, anksioznosti, nesanice i pogoršanja postojećih mentalnih stanja.”- upozoravaju iz Doma zdravlja Dr Janoš Hadži.

Kod ekstremne vrućine nije dovoljno čekati znake klasičnog toplotnog udara upozorava direktorka bačkotopolskog Doma zdravlja DIANA KOLUNDŽIĆ i objašnjava –

“Intervencija mora početi ranije, pre nego što se razviju konfuzija, kolaps, prestanak znojenja ili temperatura jezgra iznad kritičnih vrednosti. Iscrpljenost, žeđ, slabost, vrtoglavica, ubrzan puls, smanjeno mokrenje, pogoršanje disanja ili bol u grudima nisu samo neprijatni simptomi vrućine, već mogu biti rani znaci da organizam umesto da kompenzuje stres postaje preopterećen. Iako se zdravstvene posledice vrućine najčešće objašnjavaju kroz kardiovaskularno opterećenje, toplotni talasi predstavljaju značajan rizik i za respiratorno zdravlje.Unosite dovoljno tečnosti, najbolje vode sobne temperature ili rashlađenog čaja. Izbegavajte ledena pića jer šokiraju sistem za varenje. Konzumirajte laganu hranu bogatu vodom, poput lubenice, krastavca i sezonskih salata, a izbegavajte prženu i tešku hranu. Boravite u klimatizovanim prostorijama, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana i nosite laganu odeću od prirodnih materijala”

Iz Doma zdavlja Dr JanošHadži spozoravaju da visoke temperature direktno menjaju način na koji lekovi deluju u organizmu, a istovremeno mogu uništiti stabilnost i bezbednost samih lekova. Izloženost temperaturama iznad 25°C menja hemijsku strukturu medikamenata, dok fiziološke promene usled vrućine (poput pojačanog znojenja i širenja krvnih sudova) mogu pojačati, oslabiti ili učiniti opasnim dejstvo redovne terapije. Struka kaže da je važno znati da određeni lekovi za mentalno zdravlje direktno utiču na hipotalamus (centar za termoregulaciju u mozgu). Oni mogu smanjiti sposobnost tela da prepozna da mu je vruće ili mogu potpuno blokirati znojenje, onemogućavajući hlađenje organizma. Lekovi poput nitroglicerina gube dejstvo nakon samo sat vremena ako su izloženi temperaturama iznad 40°C (npr. u automobilu ili torbi), što može biti životno ugrožavajuće za srčane bolesnike. Pojedini antibiotici (poput amoksicilina) pod uticajem toplote prolaze kroz hemijsku razgradnju, postajući manje efikasni ili čak toksičniji za organizam.