Utakmicama prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona počinje nova fudbalska klupska sezona u Evropi u kojoj će Srbija, kao i prošle sezone, imati pet predstavnika – Crvenu zvezdu, Partizan, TSC, Vojvodinu i kragujevački Radnički.Topolčani će igrati u kvalifikacijama za Ligu Evrope, od poslednjeg četvrtog kola, pa ako prođe, igraće u tom takmičenju, a ako ispadne, svakako će ići u grupnu fazu Lige konferencije. Rivali TSC-u u toj četvrtoj rundi, po trenutnom stanju stvari su Ajaks (Holandija), Braga (Portugalija), LASK (Austrija), Bašakšehir (Turska), Molde (Norveška), Plzenj (Češka), Ludogorec (Bugarska), Sparta Prag (Češka), Šerif (Moldavija), Malme (Švedska) i APOEL (Kipar).Klub iz Izraela će u prvoj utakmici 22. avgusta biti domaćin, dok će se revanš meč igrati u Bačkoj Topoli sedam dana kasnije.
Sva tri takmičenja pod okriljem Evropske fudbalske unije (Uefa) – Liga šampiona, Liga Evrope i Lige konferencija igraće se u novom sistemu, sa po 36 klubova u grupnoj fazi. Svaki klub će u grupnoj fazi odigrati osam utakmica, po četiri kod kuće i u gostima. Neće više biti prelazaka iz jednog u drugo takmičenje, već će se po osam prvoplasiranih klubova iz svakog takmičenja plasirati direktno u osminu finala, dok će klubovi od 9. do 24. pozicije u plej-of za plasman u osminu finala. Poslednjih osam klubova završava klupsku sezonu posle grupne faze.
Austrijanac Sebastijan Gishamer i Portugalac Žoao Pinjeiro sudiće mečeve između Makabija i TSC-a u plej-ofu Lige Evrope, saopštila je danas Evropska fudbalska unija (UEFA).Kako je saopštila UEFA, Gishamer će predvoditi austrijsku šestorku u prvom meču u kojem će Makabi u mađarskom gradu Sombatheju, 22. avgusta u 20 časova. Pomoćne sudije biće Roland Ridel i Santino Šrajner, dok će četvrti arbitar biti Valter Altman. Glavni u VAR sobi biće Alan Kijas, a pomagaže mu Jozef Špurni. Revanš meč 29. avgusta od 21 čas u Bačkoj Topoli sudiće Pinjeiro, a svi pomagači će mu biti zemljaci – Bruno Žesus i Lusijano Maja će biti pored aut linija, dok će Žoao Gonsalveš biti četvrti sudija. Helder Maljeiro će biti glavni u VAR sobi, a pomagaće mu Ugo Migel.
Žreb i učinak dva tima učinili su da TSC i Makabi Tel Aviv budu jedan drugom zadnja prepreka za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope, a ratni sukobi u pojasu Gaze nagnali su izraelski tim da srpskog rivala ugosti 22. avgusta u Sombathelju.
U malom mađarskom gradu, gde je morao da ide i Panevežis, preko kog je srpski trener Žarko Lazetić došao u priliku da, u svojoj prvoj sezoni u inostranstvu, odmeri snage s klubom koji je godinama uspešno vodio.
VIŠE DO PESEDET TAČMIČARA IZ DEVET GRADOVA VOJVODINE NADMETALO SE U RAZNIM “SELJAČKIM” DISCIPLINAMA, NA VOJVODJANSKOJ SELJAČKOJ OČIMPIJADI,, U BAČKOJ TOPOLI KAKO BI OSVOJILI NAZIV NAJBOLJEG. PO TREĆI PUT KRUNU NAJUSPEŠNIJIH SU OSVOJILI TAKMIČARI IZ KAVILA
eKIPE SU SE takmičile u bacanju bala slame, guranja kolica, krunjenu kukuruza, bacanju gumenih čizama, sečenju drva….Za tradicionalno takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša prijavile su se mnoge ekipe.
Jednom godišnje u Bačkoj Topoli održava se Seljačka olimpijada na kojoj se okupe građani ovog grada i okolnih mesta kako bi učestvovali na neobičnom takmičenju. Sečenje greda, preskakanje ogromnih bala sena, slalom sa punim građevinskim kolicima, bacanje guma… samo su deo onoga što se moglo videti ove godine na desetoj, jubilarnoj Seljačkoj olimpijadi u Bačkoj Topoli.
Atmosfera uzavrela! Što zbog mase glasnih navijača, što zbog sunca koje nemilosrdno peče. Prašina se diže skoro kao na Reli Dakaru, a zajapureni takmičari hvataju dah dok trče na improvizovanom “olimpijskom” terenu. A na terenu žar i borba kao kod profesionalnih sportista. Trči se, preskače, pada, ustaje… mišići popuštaju, umor stiže ali niko ne odustaje!
– Sve je krenulo tako što smo sa komšijama sedeli jedno veče i razgovarali o tome da treba organizovati nešto u Bačkoj Topoli. I tako je sve krenulo. Prve godine nismo imali budžet, već smo od meštana tražili da nam daju testere, grede, kolica… iako danas najveći deo stvari dobijemo od sponzora, meštani i dalje ovu manifestaciju osećaju kao svoju – sečaju se osnivači olipiskog seljačkog nadmetanja
Dobili smo događaj, zahvaljujući bačkotopolskom Auto klubu G/FORCE, zbog kakvih smo u prošlosti morali put prestonice ili većih centara, koji okuplja više hilada posetilca i učesnika. Ovog puta imamo jedno specifično, zanimljivo dešavanje, međunarodnog karaktera u kome naši sugrađani mogu da uživaju. Imamo posetioce iz Makedonije, Madjarske , Hrvatske , BIH, Slovenije, celog regiona, koji je po pravilu nastavak Dana Bačk Topole . Sa obzirom na veliki broj ljubitelja automobila, smatrali smo da je , humanitarni karakter, dodatna motivacija da kao lokalna samouprava podržimo , okupimo, ne samo zbog limenih ljubimaca, već i da skrenemo pažnju ljudima da zajedno možemo da uradimo mnogo, i da usrećimo mnoge- kaže zamenik predsednika opštine Bačka Topola Stevan Ančevski
Takimčenje u jačini zvuka nosi naziv DB drag. Velika konkurencija vlada u takmičenju za najlepši izgled automobila.
Postoje ljudi koji prosto obožavaju svoje četvorotočkaše i žele da svi ostali znaju koliko su oni zadovoljni i ponosni automobilima koje poseduju. Iz te potrebe da ljudi podele svoju radost i upoznaju druge ljude slične sebi počeli su, u Bačkoj Topoli, da se organizuju skupovi ljubitelja automobila. Nosilac okupljanja je bačkotopolski Auto klub G-Force u saradnji sa lokalnom samoupravom ističe Ančevski.
Sa ponosom možemo reći da smo u Bačkoj Topoli uspostavili regionalni brend okupljanja ljubitelja automobila i ne samo to već i centar širenja tehničke kulture i bezbedne vožnje. To možemo zahvaliti visokoj odgovornosti ljudi koji se bave ovim sportom, koji su slobodno možemo reći medju najdisciplinovanijim, kada je auto sport u pitanju. Styling skupovi postali su sastavni deo kulture automobilskih entuzijasta. Oni pružaju platformu za istomišljenike da se okupe, pokažu svoja vozila i podele svoju strast prema automobilima.Međutim, prisustvo automobilskom skupu prevazilazi samo prikazivanje vašeg auta. U Bačkoj Topoli smo imamo izložbu i takmičenje u tjuning stajlingu i DB ozvučenju. To je poslednji skup na auto – tjuning sceni ove godine u Srbiji, čime na neki način zatvoramo sezonu . Klub je formiran pre 8 godina a ovu priredbu organizuje po osmi put. Sve je počelo skromno a sada je to već jedna od najvećih manifestacija u Srbiji, koja je poprimila i medjunarodni karakter.”- kaže organizator Aleksandar Traparić.
Ideja za organizovanjem ovakvog događaja, kako ističe, potekla je ne samo iz ljubavi prema limenim ljubimcima, već i iz želje da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija., jer ovakve priredbe imaju i humanitarni karakter.
-Sa obzirom na veliki broj ljubitelja automobila, smatrali smo da je ovo dodatna motivacija da kao lokalna samouprava podržimo , okupimo, ne samo zbog limenih ljubimaca, već i da skrenemo pažnju ljudima da zajedno možemo da uradimo mnogo, i da usrećimo mnoge – naveo je Ančevski.
Tradicionalno osveštanje hleba od novog roda pšenice i njegovo rezanje održano danas, u crkvi Pohodjena Device Marije u Bačkoj Topoli u partnerstvu sa lokalnom samoupravom. Prvu krišku isekao predsednik opštine Adrijn Satmari. Za današnji dan planirano sada već tradicionalno obeležavanje dana Svetog Ištvana.
U crkvi Pohodjenja Device Marije u Bačkoj Topoli održana je sveta misa i obavljena ceremonija osveštanja hleba umešenog od brašna ovogodišnjeg roda pšenice. Prvu krišku hleba, po tradiciji, isekao je predsednik opštine Adrijan Satmari. Po završetku mise, članovi KUD-a Kodalj Zoltan. U svečanoj povorki doneli su osveštani hleb do bine ispred zgrade domaćina manifestacije na Vašarištu.
Dan svetog Ištvana i praznik Novog hleba je jedan od najznačajnijih praznika u Bačkoj Topoli koji okupi mnoge građane.
“Mnogo nam znači osveštavanje novog hleba, jer sam hleb nije tek jedna namirnica, već onaj ko ima svoj hleb svagdašnji, znači da taj čovek, ta porodica može da preživi, i upravo zbog toga uvek se radujemo novom hlebu da u ljudima živi ova tradicija, a sa druge strane, uveren sam da pošto je mađarskoj zajednici ovo nacionalni praznik, on živi u srcima ljudi, u njihovim domovima, i zato im nije potrebno veliko praznovanje da bi osećali da je ovo praznik“- reko je Adrijan Satmari
Tokom celodnevne manifestacije mogla je da se vidi izložba a, starih fijakera, da se proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su bili zaduženi članovi negovatelja starih običaja.U nedelju 2o. avgusta u Bačkoj Topoli će biti organizovana Vojvođanska seljačka olimpijada. U takmičarskom delu koji na prostoru Vašarišta počeo u 13.30 časova okupiće, u okviru Lige šampiona, pobednike predhodnih olimpijada, a prateći program biće primeren svim uzrastima.
Tokom više godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od najmasovnijih i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 3000-5000 posetilaca. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.
Posetioci uživaju u bravurama vozača traktora, prevoženju džakova na biciklu i mnogim teškim poslovima koje su muškarci nekada sa lakoćom obavljali. Tokom decenije, organizovanja Olimpijade ispostavilo se da je ova manifestacija veoma popularna. sa oko . Međutim, gastronomski izazov je otići na Vašarište, avgusta i probati bubac gulaš, i druge varijante paprikaša i gulaša. Kuvari dobijaju nagrade, ali je, kako kažu, najveće priznanje kada vide srećna lica gostiju koji uživaju u ukusu i mirisu ovih starih jela.
VIKTOR RADOJEVIĆ, levi bek rođen 2004. godine bez obeštećenja je prešao u tabor Topolaca, s tim što će Zvezdi pripasti 50 odsto od narednog transfera. Takođe, srpski šampion ima pravo preče kupovine, ukoliko odluči da vrati igrača.
Doskorašnji fudbaler Crvene zvezde Viktor Radojević (20) novi je igrač TSC-a iz Bačke Topole, saopštio je taj klub. Talentovani levi bek kojem se predviđala lepa budućnost na “Marakani” nije uspeo da pobedi konkurenciju u seniorskom timu Zvezde, pa se već na početku profesionalne karrijere seli iz kluba.
Daleko više prilika da igra Viktor Radojević imaće u dresu TSC-a, koji ove sezone ima obezbeđenu grupnu fazu u evropskim takmičenjima, dok će u domaćem prvenstvu pokušati da ponovi uspehe iz prethodnih sezona. Radojević je potpisao trogodišnji ugovor, a crveno-beli neće dobiti obeštećenje. Zvezdi će pripasti 50 odsto od narednog transfera mladog fudbalera.
Konkursom za dodelu budžetskih sredstava za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata udruženja građana za pružanje administrativno-tehničke podrške poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola dodeljeno je 9,1 milion dinara za projekte osam udruženja, dok je prošle godine 8,2 miliona dinara podelilo devet nevladinih organizacija. Dakako i ovde je neprofitni URKO iz Pačira, miljenih lokalne politike, jer i posle Sombatija ima neki Sombati, sa pojačanom apanažom sa 700.000 od lane na 930.000 ove godine. Poznati su po tome što su prvo kupili lokalnu TV i radio, za tudje pare, pa je prodali i nastavili da informišu malo školarce a malo poljoprivrednike , za solidne novce gradjana Bačke Topole.
Sistem finasiranja koji je uspostavio legendarni mediski vuk Zoltan Sombati, i dalje uspešno funkcioniše u opštini Bačka Topola. Dakle i posle Sombatija – Sombati. Sve je krenulo od smelog poduhvata , za neuke, seoske TV Pačir. To je bio informativni zametak sistema za uvlaćenje novca iz budžetskih para do novca inostranih fondacija. Sve za konfor nekolicine ljudi u selu, koje je poznato po tome da ih sve više duša napušta, zbog uslova života. Porasli su apetiti pa zahvaljujući bratskom novcu kupuju lokalno Javno preduzeće koje u svom delokrugu rada ima lokalni EKPRES TV KANAL I REGIO RADIJO.
informativni mag Sombati koji u biografiji ima mnogo kompetencija, pre nego su ga partiski drugari obrisali iz politike, inače osnivač URKA, postaje sa svojim drugarima, postaje glavni opetarivac, za punjenje (ne) profitnog novčanika. Više d 50 posto svih para izdvojenih za informisanje oprihodovao je URKO, i posle čistke Sombatija, kao udarna informativna pesnica svojih političkih štićenika. Dobili, pojeli popili, šta već ali potrošili pa prodali.
Pošto vole “kintu” odrekli su se medija ali nisu “kasice prasice”. Vredi pomenuti da im se ove godine “komisiski” dodeljuje novac za izveštavanje sa školskih priredbi u Pačiru. Malo , svega 100.000. Navikli ljudi na milione, pa onda malo zahvatili a “braća” dala 930.000,00 za edukaciju ili informisanje poljoprivrednika. Malo su se potkrepili za buduđe poduhvate, dok nešto ne kapne iz “ružičaste banje” koju je sagradila opština, pokrajina …. a oni prisvojili jer tamo vlada doo Pačir u kojem je URKO dakako , medju osnivačima.
DODJOSMO KONAČNO DO RUŽIČASTE BANJE, BANJA NIJE KO SVAKA BANJA OVA JE RUŽIČASTA. MALO JE TAKVIH NA PLANETI A JOŠ MANJE TAKO SAGRADJENIH. bEZ URKA NIŠTA OD BANJE A KAPITALNI ULOG 490 DINARA.
Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
NEPROFITNI MEDIJSKI MAG “URKO” IZ PAČIRA ,SVOJEVREMENO, KUPIO LOKALNI RADIO I TELEVIZIJU, NASTAVLJA DA HARA MEDISKE KONKURSE, IAKO SU PRODALI RADIO I TELEVIZIJU. (II DEO)-Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
Kontraverzno Udruženje gradjana URKO iz Pačira, je medju prvima na opštinskim budetskim jaslama, sredstva za informisanje gradjna dodeljena, verovali ili ne, za izveštavanje sa školskih priredbi u lokalnoj OŠ Moša Pijade. To je samo, najnoviji, u nizu finnsiskih apsurda, poduprt “analizom” komisije za dodelu sredstava.URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov , princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.
Među lokalnim samoupravama koje su budžetom ove godine predvidele manji iznos za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja nego prethodne, kada je u pitanju javni konkurs je BAČKA TOPOLA. Ove godine podeljeno oko milion dinara. Madu slavodobitnicima je najinteresantnije Udruženje gradjana URKO iz Pačira kojem je novac , 100.000 dinara dodeljen za izveštavanje sa školskih priredbi iz Osnovne škle “Moša Pijade” iz Pačira.
To je najnovijia u nizu kontraverzi koje se vežu za ovo neprofitno udružennje sa “debelim” aspiracijama na profit. Ovom temom bavićemo se opširnije s obzirom da se njihov račun puni po mnogo osnova sa nekoliko izvora.Za sada samo o informisanju.
Ipak, na do sada raspisanim konkursima u ovoj lokalnoj samoupravi, iznos opredeljen za medijske projekte značajno je manji od onog predviđenog budžetom. Obično je to bilo oko 15 miliona dinara. To znači da bi ova lokalna samouprave, do kraja godine trebalo da raspiše, bar još jedan konkurs, za sufinansiranje medijskih projekata ili na neki drugi način potroši “mediske” pare.
Najčešće pitanje gradjana , na ovu pojavu, je odakle “snaga” za usisavanje ogromnih sredstava URKU, da li iza njih stoji jak politički “back ground” ili su nabavili turbo usisivač , velike snage, koji skuplja sve što stigne ili je po sredi psihotronično oružje od koga niko nema odbrane, već na molbu uvek odgovaraju hrpom novca , na račun.
URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov jer princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.
Posebno osetljive vrste, kao i najkrupnije jedinke su tolstolobika i amura, zbog nedostatka kiseonika, uginule u osetnom broju. Pomore, u manjoj ili većoj meri, beleže i druge vode, kao i ribnjaci. Moravica, Panonija, pored ovog ima i nerešeno pitanje nekorigovanog biološkog minimuma, koji je, kada je bio određen bio u skladu sa stvarnim stanjem, ali zbog taloženja mulja i izdizanja dna, tokom perioda navodnjavanja ostaje daleko manje vode nego što je normalno.
Pecaroši koji obično pecaju na krivajskom jezeru, ovih dana su bili iznenađeni onim što su zatekli. Ribe su plivale tik ispod površine vode i kretale se levo desno po vodi. Od iskusnijih ribolovaca su saznali da je u pitanju prirodna pojava poznata kao prevrtanje vode.
„To su stotine riba na površini vode, zevaju kao da nemaju kiseonika i normalno da smo pomislili da je u pitanju ili zagađenje ili nešto drugo. Ali ništa od toga nije bilo. Riba ide ka ovoj toplijoj vodi sa dna i kako poznavaoci kažu, posle mesec dana, riba se, obično, raziđe bez ikakvih posledica. Ipak zabeležen je i veliki broj uginulig tolstolobika i amura”- kažu ribolovci
Dešava se da riba zbog deficita kiseonika ugine i trebalo bi da bude bezbedna za ljudsku ishranu, međutim, upozoravaju stručnjaci, kada imamo u vidu razloge zbog čega je došlo do nedostatka kiseonika, onda se postavlja pitanje da li takvu ribu treba koristiti za ishranu.
„Ja bih uvek predložio da se to ne čini, posebno što nemamo detaljna istraživanja koja većina zemalja ima i koja nam daju odgovor da li iz nekog dela jezera uopšte možemo konzumirati ribu, ne samo kada se desi prevrtanje vode, nego uopšte. To važi i za sve reke, jezera i sve druge vodene ekosisteme i sve ribolovne vode“, objašnjava ovakve situacije dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu
Ukoliko želimo da budemo odgovorni prema prirodi, ribu koja ugine bi trebalo izvaditi, sahraniti u otvor koji je posut krečom, zatrpati i opet posuti krečom.
