Ono o čemu se govorilo godinama, prvo tiho pa u poslednje vreme i sve glasnije, u zvaničnoj formi počelo je da izlazi na videlo. NEPROFITNO UDRUŽENJE GRADJANA “URKO” IZ PAČIRA OBRĆE MILIONE, kroz razne pravne forme, iako bitiše u selu u kojem je veliki broj gradjana, na ivici egzistencije. Ništa se nije promenilo sem što je sa “scene” nestao politički, informativni , komunalanlni mag… Zoltan Sobati- kreator ekipe za model “kako za svoj račun isprazniti donaciske i državne kase”. Ostali su naslednici, koji su se naučili poslu, pa i dalje prazne kase, bez posledica,na svoje lično zadovoljstvo i korist.
U praksi politička volja često gleda na to ko je potencijalno odgovoran. Da li je to neko ko je politički saveznik ili protivnik. I, na žalost, nemamo dovoljno garancija da će sve biti ispitano bez obzira da li se zloupotrebe mogu vezati za pripadnike ove ili one političke opcije. To je ocena ekonomskih stručnjaka zaširi plan ali koji tako simptomatično zvuči u Bačkoj Topoli.
Nije sve išlo ipak, kako izgleda, negde je zapelo. Glavni kreator URKO sistema je odstranjen iz politike, pa se izvesno vreme vatio u Madjarsku, dok ne izblede tragovi, odakle je i došao iz male kancelarije u Janošhalmi do pokrajinskih skupštinskih klupa i maga bačkotopolske političke scene.
Medjutim ostala su “braća” iz osnivačke ekipe koja se nisu odrekla kreatorovog koncepta, već su nastavili, “bez glave” da slede trag novca. Kupovali su , za tudje pare, medije – radio, televiziju igrali se sa seoskom televizijom pa prešli u turizam jer im se učinio, unosnijim. Možda zato, jer im je informativna sisa ispala iz usta. Posle Sombatija tu su ostali politički akteri, sa početka priče, Oto Nadj, koji je sada Zamenik direktora Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine i Endre Husar direktor doo Pačir , koji upravlja svetski poznatom banjom, po ružičastoj boji.
Politički embrion Sombati, Nadj, Husak se raspao ali sva su deca preživela i nastavila po receptu “starijeg” brata da žive svak u svojoj blagodeti političkih uhlebljenja. Doduše onaj prvi, posle nuspešnog preleta, ostao je na ledu, do daljnjeg. Koji su mu grehovi posle toliko zasluga sam Bog će znati a možda i mi ukoliko nam bude interesantan. Svakako su “pod lupom” sadašnji potrošači donaciskog i budžetskog novca, koji su iz (ne) profita počeli da stiču profit, po receptu, tudji novci moje pare.
Kod trošenja novca u Pokrajini i Bačkoj Topoli imali smo iste probleme kao i uvek. Slabu kontrolu i nedovoljnu javnost. Oni koji bi inače mogli da vrše nadzor, nisu, navodno -imali pun pristup, podacima pa eto prilike da im pomognemo.
RECIMO KAKO INTERESANTNO ZVUČI DA PRIVATNA FIRMA UPRAVLJA IMOVINOM OD BLIZU 100.000.000 (STO MILIONA DINARA) U KOJU JE ULOŽILA IZ DVA IZVORA 1000 DINARA.
PREVRNULI SVE DŽEPOVE, da bi se skupili parice, za osnivački ulog novoosnovanog preduzeća. , DOO “PAČIR”. Udruženje građana „URKO“ u novu firmu uplaćuje čitavih 490,00 dinara, dok Mesna Zajednica Pačir uplaćuje nešto više od njih, tačnije 510,00 dinara! Za “jednu crvenu”, ekipa, osnovala firmu da gazduje ružičastim jezerom i ostvaruje milionske prihode, samo 2023 – 35, 6 miliona dinara a godinu dana pre toga 27 miliona dinara. Put do banje i termo mineralna bušotina, od preko milion evra, na poklon, u privatne džepove,o trošku države.Nešto je uložola i Mesna, iz samodoprinosa a Urko ponovo bez pare i dinara deli ćar. (IV. deo)
U dolini omanje reke Krivaje, na padinama Telečke lesne zaravni, oko 30 kilometara udaljeno od Subotice i oko 180 kilometara od Beograda, nalazi se naselje Pačir. Mirno naselje na severu Bačke možda i ne bi bilo tako poznato mnogima, da u njemu ne postoji jedino jezero roze boje u našoj zemlji. Nije čudo da je roze jer je ružičasto bilo i sve vreme dok je nastajalo.
Da podsetimo, Vikuv voda iz Sente za iznos od 59 miliona dinara,dobija posao bušenja bunara te se potpisuje ugovor između MZ Pačir i Vikuv vode na 70 miliona dinara. Pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja finansira ovu investiciju sa 30 miliona dinara,a deo se finansira i iz samodoprinosa u Pačiru. Pitate se gde je tu URKO, pa tu je, učestvuje i čeka plen.
Iako je Fond za kapitalne investicije još 2008. godine finansirao bušenje termalnog bunara na ovom mestu, Pačir banja otvorena je tek šest godina kasnije. Zapravo su malobrojni meštani, njih tek nešto više od 2.000 koji žive u naselju Pačir, učinili što mogu i tako je otvorena banja koja je proslavila mesto. Više od njih učinila je bratska ekipa pre svega iz udruženja gradjana URKO i seoske mesne zajednice, koji su osnovali doo “Pačir” da bi “zacarili “roze kompleksom”.
Saobraćajnica koja omogućava direktan pristup termalnoj banji sa regionalnog puta iz Subotice izgrađena je u Pačiru u opštini Bačka Topola sredstvima iz budžeta Pokrajine.”Opredelivši preko 24 miliona dinara za izgradnju saobraćajnice u Pačiru, napravili smo put koji vodi ka centru banjskog turizma, ali i put koji vodi ka otvaranju novih radnih mesta, razvoju preduzetništva, a samim tim i put koji mladima otvara mogućnosti da nastave da žive u Pačiru”, istakao je tadašnji direktor Uprave Nebojša Malenković.
Sve je to otišlo na konto doo Pačir, da ljudi banju uljude i uspostave turističko sakupljanje profita na državnoj grbači. Da ljudi nastave pristojan život. Tako Informativni magovi koji prvo , za tudje pare kupuju televiziju i radijo, sada za tudje pare, kobojagi, “kupuju” banju. Za tudje novce, dakako.
PO SVEMU SUDEĆI NIJE OVDE KRAJ, URKO JE I DALJE “KASICA PRASICA” ODABRANE GRUPE GRADJANA, KOJA RIJE NA SVE STRANE I “GUTA” SVE ŠTO STIGNE. IMA JOŠ “ZASLUŽNIH” GRADJANA ZA TRANSVERE NOVCA GRADJNA. o NJIMA U NASTAVKU SERIJALA….
Ekološki pokret “Za sadašnjost i budućnost” iz naselja Bajša, u opštini Bačka Topola, zahteva od opštinske vlasti da reaguje povodom nesnosnog smrada koji se širi ovim prostorom, a koji onemogućuje normalan život građana i provetravanje prostorija u kojima žive.
Oni, kako navode, zahtevaju da se učini sve što je moguće, da se shodno članu 74. Ustava Srbije građanima obezbedi elementarno pravo na zdravu životnu sredinu, zbog čega stanovnici ne mogu prošetati niti provetravati svoje domove.
Ekološki pokret je pozvao opštinsku vlast da utvrdi poreklo smrada jer, kako ocenjuju, postoji više mogućih izvora: fabrika Žibel, farme pilića Topika, prečistači otpadnih voda ili farme svinja.
“Takođe, preko puta fabrike Žibel u Bačkoj Topoli na njivu je ispuštena smrdljiva otpadna materija organskog, verovatno životinjskog porekla, sudeći po smradu”, ističe se u saopštenju tog pokreta.
“Utvrditi ko je ispustio smrdljivu materiju pored magistralnog puta. Čija je njiva i kog je porekla taj material”, poručili su
VIKTOR RADOJEVIĆ, levi bek rođen 2004. godine bez obeštećenja je prešao u tabor Topolaca, s tim što će Zvezdi pripasti 50 odsto od narednog transfera. Takođe, srpski šampion ima pravo preče kupovine, ukoliko odluči da vrati igrača.
Doskorašnji fudbaler Crvene zvezde Viktor Radojević (20) novi je igrač TSC-a iz Bačke Topole, saopštio je taj klub. Talentovani levi bek kojem se predviđala lepa budućnost na “Marakani” nije uspeo da pobedi konkurenciju u seniorskom timu Zvezde, pa se već na početku profesionalne karrijere seli iz kluba.
Daleko više prilika da igra Viktor Radojević imaće u dresu TSC-a, koji ove sezone ima obezbeđenu grupnu fazu u evropskim takmičenjima, dok će u domaćem prvenstvu pokušati da ponovi uspehe iz prethodnih sezona. Radojević je potpisao trogodišnji ugovor, a crveno-beli neće dobiti obeštećenje. Zvezdi će pripasti 50 odsto od narednog transfera mladog fudbalera.
Konkursom za dodelu budžetskih sredstava za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata udruženja građana za pružanje administrativno-tehničke podrške poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola dodeljeno je 9,1 milion dinara za projekte osam udruženja, dok je prošle godine 8,2 miliona dinara podelilo devet nevladinih organizacija. Dakako i ovde je neprofitni URKO iz Pačira, miljenih lokalne politike, jer i posle Sombatija ima neki Sombati, sa pojačanom apanažom sa 700.000 od lane na 930.000 ove godine. Poznati su po tome što su prvo kupili lokalnu TV i radio, za tudje pare, pa je prodali i nastavili da informišu malo školarce a malo poljoprivrednike , za solidne novce gradjana Bačke Topole.
Sistem finasiranja koji je uspostavio legendarni mediski vuk Zoltan Sombati, i dalje uspešno funkcioniše u opštini Bačka Topola. Dakle i posle Sombatija – Sombati. Sve je krenulo od smelog poduhvata , za neuke, seoske TV Pačir. To je bio informativni zametak sistema za uvlaćenje novca iz budžetskih para do novca inostranih fondacija. Sve za konfor nekolicine ljudi u selu, koje je poznato po tome da ih sve više duša napušta, zbog uslova života. Porasli su apetiti pa zahvaljujući bratskom novcu kupuju lokalno Javno preduzeće koje u svom delokrugu rada ima lokalni EKPRES TV KANAL I REGIO RADIJO.
informativni mag Sombati koji u biografiji ima mnogo kompetencija, pre nego su ga partiski drugari obrisali iz politike, inače osnivač URKA, postaje sa svojim drugarima, postaje glavni opetarivac, za punjenje (ne) profitnog novčanika. Više d 50 posto svih para izdvojenih za informisanje oprihodovao je URKO, i posle čistke Sombatija, kao udarna informativna pesnica svojih političkih štićenika. Dobili, pojeli popili, šta već ali potrošili pa prodali.
Pošto vole “kintu” odrekli su se medija ali nisu “kasice prasice”. Vredi pomenuti da im se ove godine “komisiski” dodeljuje novac za izveštavanje sa školskih priredbi u Pačiru. Malo , svega 100.000. Navikli ljudi na milione, pa onda malo zahvatili a “braća” dala 930.000,00 za edukaciju ili informisanje poljoprivrednika. Malo su se potkrepili za buduđe poduhvate, dok nešto ne kapne iz “ružičaste banje” koju je sagradila opština, pokrajina …. a oni prisvojili jer tamo vlada doo Pačir u kojem je URKO dakako , medju osnivačima.
DODJOSMO KONAČNO DO RUŽIČASTE BANJE, BANJA NIJE KO SVAKA BANJA OVA JE RUŽIČASTA. MALO JE TAKVIH NA PLANETI A JOŠ MANJE TAKO SAGRADJENIH. bEZ URKA NIŠTA OD BANJE A KAPITALNI ULOG 490 DINARA.
Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
NEPROFITNI MEDIJSKI MAG “URKO” IZ PAČIRA ,SVOJEVREMENO, KUPIO LOKALNI RADIO I TELEVIZIJU, NASTAVLJA DA HARA MEDISKE KONKURSE, IAKO SU PRODALI RADIO I TELEVIZIJU. (II DEO)-Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.
Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.
Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.
CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.
Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.
Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.
Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.
O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.
Kontraverzno Udruženje gradjana URKO iz Pačira, je medju prvima na opštinskim budetskim jaslama, sredstva za informisanje gradjna dodeljena, verovali ili ne, za izveštavanje sa školskih priredbi u lokalnoj OŠ Moša Pijade. To je samo, najnoviji, u nizu finnsiskih apsurda, poduprt “analizom” komisije za dodelu sredstava.URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov , princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.
Među lokalnim samoupravama koje su budžetom ove godine predvidele manji iznos za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja nego prethodne, kada je u pitanju javni konkurs je BAČKA TOPOLA. Ove godine podeljeno oko milion dinara. Madu slavodobitnicima je najinteresantnije Udruženje gradjana URKO iz Pačira kojem je novac , 100.000 dinara dodeljen za izveštavanje sa školskih priredbi iz Osnovne škle “Moša Pijade” iz Pačira.
To je najnovijia u nizu kontraverzi koje se vežu za ovo neprofitno udružennje sa “debelim” aspiracijama na profit. Ovom temom bavićemo se opširnije s obzirom da se njihov račun puni po mnogo osnova sa nekoliko izvora.Za sada samo o informisanju.
Ipak, na do sada raspisanim konkursima u ovoj lokalnoj samoupravi, iznos opredeljen za medijske projekte značajno je manji od onog predviđenog budžetom. Obično je to bilo oko 15 miliona dinara. To znači da bi ova lokalna samouprave, do kraja godine trebalo da raspiše, bar još jedan konkurs, za sufinansiranje medijskih projekata ili na neki drugi način potroši “mediske” pare.
Najčešće pitanje gradjana , na ovu pojavu, je odakle “snaga” za usisavanje ogromnih sredstava URKU, da li iza njih stoji jak politički “back ground” ili su nabavili turbo usisivač , velike snage, koji skuplja sve što stigne ili je po sredi psihotronično oružje od koga niko nema odbrane, već na molbu uvek odgovaraju hrpom novca , na račun.
URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov jer princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.
ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA, STEVAN ANČEVSKI, ocеnio je da jе nеophodno saglеdati trеnutno stanjе lokalne privrеdе i pravovrеmеno rеagovati kako bi naša u tеkućoj i narednim godininama ostvarila što bolji privrеdni rast, koji dirеktno utičе na život građana, završiti započete investicije i raditi na unapredjenju života u seoskim sredinama, kako bi postale mesto opstanka a ne rastanka, pre svega za mlade. Ističe dobru, stratešku saradnju sa koelicionim partnerom SVM sa kojom čine vlast u opštini
Zamenik predsednika opštine Bačka Topola , Stevan Ančevski je u izjavi za Bt Public News istakao je značaj predstojeće manifestacije Dani Bačke Topole koja je iz godine u godinu sve veća i pomaže oživljavanju društvenog i privrednog života ove komune. On je podsetio da je ovaj dogadjaj prerastao u tradiciju i da ga gradjani sa nestrpljenjem očekuju svakoga novog septembra. Kako je objasnio, ovde se na malom prostoru vidi saradnja privrede opštine sa mnogima iz bližeg i šireg regiona, prepoznaju se projekti u koje su uložena budžetska sredstva ali i veliki broj malih afirmisanih privrednika sa svojom robom. Ističe da se na ovoj priredbi pojavljuje i veliki broj takozvanih velikih firmi sa svojim proizvodnim asortimanom poput traktora i kombajna velikog zahvata.
Najbolje svedočanstvo ulaganja u razvoj, koji nije mimoišao opštinu Bačka Topola je brza pruga Beograd -Budimpešta. Imali smo sreću da se nadjemo na sredokraći toga puta što nam je otvorilo novu razvojnu šansu, koju moramo iskoristiti. Svemu najbolj svedoče reči predsednika Vučića “”Za ovu bržu varijantu voz će ići gotovo sve vreme 200 na sat. Moćićete da vidite prelepu ravnicu i da uživate u tome. Divno izgledaju ovi koloseci i ponosan sam na našu zemlju”. Tako smo i mi ponosni što smo deo te velike priče na severu Bačke. Za samo tri meseca sednemo u Bačkoj Topoli i već smo posle četrdesetak minuta u Beogradu. Bačka Topola je postala železničko čvorište i za transport roba i naša industriska zona dobila je na značaju za otvaranje novih fabrika” – kaže Stevan Ančevski.
Ančevski ocenjuje da je koalicija SNS sa SVM, koja je već više od deceniju prisutna u Bačkoj Topoli dobra jer su postigli, kao deo sveukupne političke priče, istorijsko pomirenje Srba i Mađara što doprinosi stabilnosti i razvoju, da naselja sa mađarskim življem mogu da računaju na infrastrukturne projekte i drugo. Ističe da je Savez vojvođanskih Mađara strateški koalicioni partner Srpske napredne stranke i da i u tekužem mandatu zajedno čine vlast u Bačkoj Topoli, koja je do sada položila sve ispite a bilo ih mnogo u minulom vremenu od privrede do politike. Napominje da medjusobno vlada ogromno poverenje ali i da je jedna velika obaveza za sve da još jače rade, da budu još posvećeniji, i da budu prema sugrađanima odgovorniji
Pobeda je naselje koje se nalazi u neposrednoj blizini Bačke Topole, udaljeno svega dvadesetak kilometara. U poslednje vreme postaje jedno od zanimljivijih mesta za život jer je blizu grada, a ima dovoljno prostora ukoliko ste više naklonjeni kući i tražite nešto mirnije varijente stanovanja. Prema tvrdnji predsednice Mesne zajednice Helene Mesaroš, ulaže se u obnavljanje objekata koji su predstavljali sinonim za lepotu ovog nadaleko poznatog mesta.
Dugoročni cilj projekta „Našeg sela“ je da naselja dostigne nivo sela kroz unapređenje kvaliteta zivota u selima i povratak dela odseljenog stanovništva. Uz podršku sredstava iz budžeta opštine nastojimo da vratimo neke stare vrednosti po kojima je Pobeda bila prepoznatljiva. uspeli smo nedavno da završimo letnju binu , fontanu u centru sela i da rekonstruišemo pagodu koja ima istoriju od jednog veka iza sebe. Gotovo svakodnevno se vodi računa o uredjenju zelenih površina po kojima je ovaj kraj dobro znan. Meštan daju punu pomoć našem pokušaju da vratmo stare vrednosti. – kaže Helena Mesaroš.
Pored toga što obiluje očuvanim prirodnim i kulturno-istorijskim vrednostima, selo POBEDA je primer kako se ruralni razvoj može razvijati na održiv način i kako dobrim ulaganjima i afirmacijom mikroturističkih lokaliteta može u potpunosti da se unapredi život sela. Brine se o uređenju i održavanju lokaliteta, i u saradnji sa opštinom ulaže u nove sadržaje. Razvoj sela koji podrazumeva inovativan pristup istovremeno štiteći lokalnu zajednicu, tradiciju i nasleđe u skladu sa ciljevima održivog razvoja čine selo Pobedu idealnim za život, posle “scila i haribda” koje je prošlo kroz privrednu tradiciju lokalnog iamnja koje je nekada stajalo iza sveukupnog razvoja sela.
“Sociolozi, demografi, pravnici, prosvetari, svestenici svi su ovde tragajuci za dijagnozom i terapijom koja je neophodna nasem selu. Problem je možda što mi nemamo nauku o selu i što se više bavimo radom nego životom. Uz političku volju bar neki od problema smatram su rešivi i to je praksa pokazala. Da li je to dovoljo vreme će pokazati a na nama je da istrajavamo na tome i da zajednički život činimo ugodnijim.- kaže Helena Mesaroš
