Vesti – Page 57 – BT Public News

NEPROFITNI MEDIJSKI MAG “URKO” IZ PAČIRA ,SVOJEVREMENO, KUPIO LOKALNI RADIO I TELEVIZIJU, NASTAVLJA DA HARA MEDISKE KONKURSE, IAKO SU PRODALI RADIO I TELEVIZIJU. (II DEO)-Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.

Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.

Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.

CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.

Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.

Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.

Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.

O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.

Прикажи статистику и рекламе

Повећај видљивост објаве

Свиђа ми се

Коментар

Пошаљи

Подели

NEPROFITNI MEDIJSKI MAG “URKO” IZ PAČIRA ,SVOJEVREMENO, KUPIO LOKALNI RADIO I TELEVIZIJU, NASTAVLJA DA HARA MEDISKE KONKURSE, IAKO SU PRODALI RADIO I TELEVIZIJU. (II DEO)-Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.

O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.

Прикажи статистику и рекламе

Повећај видљивост објаве

Свиђа ми се

Коментар

Пошаљи

Подели

INFORMATIVNI “MAG”- “URKO” IZ PAČIRA, TURBO USISIVAČ ZA NOVAC -DOBIJA BUDŽETSKE PARE, DA IZVEŠTAVA SA ŠKOLSKIH PRIREDBI

Kontraverzno Udruženje gradjana URKO iz Pačira, je medju prvima na opštinskim budetskim jaslama, sredstva za informisanje gradjna dodeljena, verovali ili ne, za izveštavanje sa školskih priredbi u lokalnoj OŠ Moša Pijade. To je samo, najnoviji, u nizu finnsiskih apsurda, poduprt “analizom” komisije za dodelu sredstava.URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov , princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.

Među lokalnim samoupravama koje su budžetom ove godine predvidele manji iznos za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja nego prethodne, kada je u pitanju javni konkurs je BAČKA TOPOLA. Ove godine podeljeno oko milion dinara. Madu slavodobitnicima je najinteresantnije Udruženje gradjana URKO iz Pačira kojem je novac , 100.000 dinara dodeljen za izveštavanje sa školskih priredbi iz Osnovne škle “Moša Pijade” iz Pačira.

To je najnovijia u nizu kontraverzi koje se vežu za ovo neprofitno udružennje sa “debelim” aspiracijama na profit. Ovom temom bavićemo se opširnije s obzirom da se njihov račun puni po mnogo osnova sa nekoliko izvora.Za sada samo o informisanju.

Ipak, na do sada raspisanim konkursima u ovoj lokalnoj samoupravi, iznos opredeljen za medijske projekte značajno je manji od onog predviđenog budžetom. Obično je to bilo oko 15 miliona dinara. To znači da bi ova lokalna samouprave, do kraja godine trebalo da raspiše, bar još jedan konkurs, za sufinansiranje medijskih projekata ili na neki drugi način potroši “mediske” pare.

Najčešće pitanje gradjana , na ovu pojavu, je odakle “snaga” za usisavanje ogromnih sredstava URKU, da li iza njih stoji jak politički “back ground” ili su nabavili turbo usisivač , velike snage, koji skuplja sve što stigne ili je po sredi psihotronično oružje od koga niko nema odbrane, već na molbu uvek odgovaraju hrpom novca , na račun.

URKO i ljudi oko njega, postavili su nam profesionalni izazov jer princip “prst u oko” neće oko zatvoriti.

BAČKOTOPOLSKA JEZERA U KOLAPSU

Posebno osetljive vrste, kao i najkrupnije jedinke su tolstolobika i amura, zbog nedostatka kiseonika, uginule u osetnom broju. Pomore, u manjoj ili većoj meri, beleže i druge vode, kao i ribnjaci. Moravica, Panonija, pored ovog ima i nerešeno pitanje nekorigovanog biološkog minimuma, koji je, kada je bio određen bio u skladu sa stvarnim stanjem, ali zbog taloženja mulja i izdizanja dna, tokom perioda navodnjavanja ostaje daleko manje vode nego što je normalno.

Pecaroši koji obično pecaju na krivajskom jezeru, ovih dana su bili iznenađeni onim što su zatekli. Ribe su plivale tik ispod površine vode i kretale se levo desno po vodi. Od iskusnijih ribolovaca su saznali da je u pitanju prirodna pojava poznata kao prevrtanje vode.

„To su stotine riba na površini vode, zevaju kao da nemaju kiseonika i normalno da smo pomislili da je u pitanju ili zagađenje ili nešto drugo. Ali ništa od toga nije bilo. Riba ide ka ovoj toplijoj vodi sa dna i kako poznavaoci kažu, posle mesec dana, riba se, obično, raziđe bez ikakvih posledica. Ipak zabeležen je i veliki broj uginulig tolstolobika i amura”- kažu ribolovci

Dešava se da riba zbog deficita kiseonika ugine i trebalo bi da bude bezbedna za ljudsku ishranu, međutim, upozoravaju stručnjaci, kada imamo u vidu razloge zbog čega je došlo do nedostatka kiseonika, onda se postavlja pitanje da li takvu ribu treba koristiti za ishranu.

„Ja bih uvek predložio da se to ne čini, posebno što nemamo detaljna istraživanja koja većina zemalja ima i koja nam daju odgovor da li iz nekog dela jezera uopšte možemo konzumirati ribu, ne samo kada se desi prevrtanje vode, nego uopšte. To važi i za sve reke, jezera i sve druge vodene ekosisteme i sve ribolovne vode“, objašnjava ovakve situacije dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu

Ukoliko želimo da budemo odgovorni prema prirodi, ribu koja ugine bi trebalo izvaditi, sahraniti u otvor koji je posut krečom, zatrpati i opet posuti krečom.

U NEDELJU, 13 VOJVODJANSKA SELJAČKA OLIMPIJADA

Tokom niza godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 1000 posetilaca koji navijaju za svoje “seljake”. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole. Istovremeno mesi i hleb od prve ovogodišnje pšenice koji u Crvi “Pohodjenj a Device Marije, preuzima , nakon osveštanja predsednik opštine.

Prvi hleb je simbol zahvalnosti Bogu za spasenje života. Ovaj sveti hleb se nikada ne baca, čak ni mrvice. Hleb predstavlja samog Isusa Hrista, koji je Hleb života. Gosti ali i učesnici ovog programa prisustvuju, najpre, kulturno-umetničkom programu i potom fijakerima i traktorima idu ka crkvi Pohodjenja Device Marije,u centru grada, gde je u okviru mise župnik , osveštao prvi hleb od novog brašna 2024. godine.Prvu krišku osveštanog hleba iseca, po tradiciji, predednik opštine Adrijan Satmari.
Tokom celodnevne manifestacije organizuje se izložba a, starih fijakera, proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su bili zaduženi članovi negovatelja starih običaja. Potom sledi sportski deo selačke olimpijade.

BAČKA TOPOLA/ REVIJA TJUNING AUTOMOBILA, 22 . SEPTEMBAR

Do sada, Auto Tuning klub je organizovao OSAM Tuning Styling Show^® manifestacija na različitim lokacijama i gradovima na kojima su bili prisutni takmičari iz skoro svih okolnih zemalja na Balkanu. “Sa ponosom možemo reći da smo unapredili Tuning Styling u Srbiji i konačno ga doveli na jedan zavidan nivo, Bačku Topolu doveli smo u epicentar autodešavanja u državi i regionu. 22. septembra u naš grad dolaze najkvalitetniji takmičati u auto sportu, uz dodatak muzičkog programa.Dobro došli u Bačku Topolu, grad u srcu Vojvodine, poznat po bogatoj istoriji i tradiciji, ali i po manifestaciji koju iz godine u godinu posećuje i sa oduševljenjem prati sve veći broj posetilaca iz cele zemlje, regiona, ali i inostranstva. “- kaže organizator ovog skupa Aleksandar Traparić

Auto tuning klub iz Bačke Topole, poslednjih godina redovno posećuje manifestacije ostalih sportskih klubova u regionu (Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Austriji) kako bi ojačao i učvrstio međunarodnu saradnju. Takođe, redovno prati nove trendove iz auto branše i u saradnji sa prijateljskim klubovima je u stalnom kontaktu sa ljubiteljima auto sporta.

Styling skupovi postali su sastavni deo kulture automobilskih entuzijasta. Oni pružaju platformu za istomišljenike da se okupe, pokažu svoja vozila i podele svoju strast prema automobilima.

“Prisustvo automobilskom skupu prevazilazi samo prikazivanje vašeg auta. Od suštinske je važnosti da razumete dodatak pravilnika za takmičenje automobila u stajlingu, kako biste osigurali pozitivno i prijatno iskustvo za sve koji su uključeni u ovu disciplinu. Ovo su samo neke ključne smernice koje će pomoći u negovanju tjuning zajednice i doprineti da ima više poštovanja i više drugarstva među automobilskim entuzijastima iz Srbije i regiona”– kaže Aleksandar Traparić

KATASTROFA NA NJIVAMA/ BERBA KAD JOJ VREME NIJE NA 35.000 HEKTARA, STRADALI KUKURUZ I SOJA

“Poslednja leta su generalno sušna, međutim sada nas u kontinuitetu suša prati od prošlog leta. Od početka avusta a itokom jula, je kukuruz nakon temperatura od preko 40 stepeni značajno podgoreo od dole, što je predznak ubrzanom završetku vegetacije zato sledi berba pre svih rokova ili bolje reći spašavanje što se spasiti može.- ocenjuju poljoprivredni stručnjaci i dodaju da je katastrofa na gotovo 35.000 hektara pod ovom kulturom u opštini Bačka Topola i Mali idjoš.

Paori koji sе bavе samo suvim ratarеnjеm U OPŠTINAMA BAČKA TOPOLA I MALI iDJOŠ, priprеmaju za žеtvu kukuruza, a oni koji imaju i stoku krеnuli da siliraju kukuruz, kako bi izvukli bar nеku korist od ovogodišnjе sеtvе. Obično se ovde zaseje oko 35000 hektara pod ovom kukturom uz prosečan rod od oko 7 tona po hektaru, što je oko 240.000 tona “zlatnog zrna”. Ove godine , stručnjaci procenjuju da neće biti ni četvrtina toga roda i ukazuju na predstoječu katastrofu na njivama.

Agronom u Poljoprivrеdnoj stručnoj službi u Bačkoj Topoli Radomor Šuša navеo jе da sе kukuruz suši i svakim danom jе svе lošiji.

– Afrička klima bеz padavina napravila jе vеliku štеtu kukuruzi i nеma izglеda da ćе sе izvući ukoliko u narеdnom pеriodu budе kišе i nižе dnеvnе tеmpеraturе, bеz obzira na vrеmе sеtvе i hibridе. I soja jе u lošеm stanju, ima mahuna ali nеma zrna, i svakim danom jе, pri vеlikoj toploti i bеz kapi vodе, svе suvlja – kazao jе Šuša.

I za kukuruz i za soju važi da se neće popraviti u narednom periodu ukoliko se klima promeni, padne kiša i zahladi. Zato se paori koji se bave samo suvim ratarenjem pripremaju za žetvu, a oni koji imaju i stoku krenuli da siliraju kukuruz, kako bi izvukli bar neku korist od ovogodišnje setve.

Dr Goran Bekavac sa novosadskog Insituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je da nije za siliranje kukuruza jer suv rod nema nikakvu nutritivnu vredost. Smatra da će žetva krenuti već polovinom avgusta, ukoliko do tada visoke dnevne temperature sasvim ne sprže biljke, jer su suvi listovi kukuruza vreli kada se dodirnu oko 14 časova. – Oni koji su sejali rane hibride još mogu da se nadaju nekavom prinosu, ali se ne usuđujem da kažem koliko se može očekivati da bude kukuruza u proseku po hektaru. Za domaće potrebe treba nam oko četiri miliona tona kukuruza – naveo je on.

ADRIJANA VILAGOŠ/ ISKUSTVO VIŠE ZA NOVE POBEDE I USPEH

Srpska atletičarka Adriana Vilagoš, članica AK TSC iz Bačke Topole, nije se plasirala u finale Olimpijskih igara. Ipak to je iskustvo više u karijeri ove mlade takmičarke , koja je medju najmladjima, sa državnim rekordima i evropskim i svetskim medaljama. Zato puna podrška Adrijani, pred kojom je još mnogo rekorda i Olimpijada, za pobede i uspeh uz njenu izjavu – “moram da se odmorim i idemo dalje i još jače nego do sada.”

Mlada Adriana je u kvalifikacijama bila 13. u generalnom plasmanu, odnosno prva “ispod crte”, pa se neće boriti za medalju. Kvalifikaciona norma za finale iznosila je 62 metra, koliko su morale takmičarke da prebace da bi došle do borbe za medalju. Vilagoš je solidno počela kvalifikacije. U prvoj seriji bacila je koplje 60.49. U drugoj je bila nešto slabija, pošto je bacila 60.17, što takođe nije bilo dovoljno, dok je u trećem pokušaju totalno podbacila.

Pravila u kvalifikacijama su bila takva da od 32 učesnice mesta u finalu ima za sve koje koplje bace bar 62 metra, odnosno, za njih 12, po rezultatima. Dvostruka svetska šampionka u konkurenciji do 20 godina, dvostruka evropska vicešampionka, svoj olimpijski debi zaokružila je najslabijim hicem – 49,41, pa je ostala bez finala.

Budućnost je pred 20-godišnjom Adrianom Vilagoš. Njen najbolji rezultat u sezoni je bio 65,58 metara, ali je pritisak na debiju na OIimpijadi, očigleno učio svoje, ali ne sumnjamo da će u Los Anđelesu za četiri godine da nas obraduje.

Sportski poslenici kažu da je za ovu takmičarku inače članicu AK TSC iz Bačke Topole, da je tek vreme uspeha pred njom o tome najbolje svedoči njena izjava nakon Pariza. “- Nisam mogla da bacim kako sam zamislila. Nisam se sastavila sama sa sobom. Osećam žal, bila sam spremna, osećala sam se spremno. Još sam mlada, pokušaću da naučim iz ovoga i izvučem samopouzdanje i lekciju. Trema ili nešto drugo? Nisam pokazala ono što znam. To je sport. Moram da se odmorim i idemo dalje i još jače nego do sada.“

ANČEVSKI /SVEOBUHVATNI RAZVOJ BAČKE TOPOLE

ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE BAČKA TOPOLA, STEVAN ANČEVSKI, ocеnio je da jе nеophodno saglеdati trеnutno stanjе lokalne privrеdе i pravovrеmеno rеagovati kako bi naša u tеkućoj i narednim godininama ostvarila što bolji privrеdni rast, koji dirеktno utičе na život građana, završiti započete investicije i raditi na unapredjenju života u seoskim sredinama, kako bi postale mesto opstanka a ne rastanka, pre svega za mlade. Ističe dobru, stratešku saradnju sa koelicionim partnerom SVM sa kojom čine vlast u opštini

Zamenik predsednika opštine Bačka Topola , Stevan Ančevski je u izjavi za Bt Public News istakao je značaj predstojeće manifestacije Dani Bačke Topole koja je iz godine u godinu sve veća i pomaže oživljavanju društvenog i privrednog života ove komune. On je podsetio da je ovaj dogadjaj prerastao u tradiciju i da ga gradjani sa nestrpljenjem očekuju svakoga novog septembra. Kako je objasnio, ovde se na malom prostoru vidi saradnja privrede opštine sa mnogima iz bližeg i šireg regiona, prepoznaju se projekti u koje su uložena budžetska sredstva ali i veliki broj malih afirmisanih privrednika sa svojom robom. Ističe da se na ovoj priredbi pojavljuje i veliki broj takozvanih velikih firmi sa svojim proizvodnim asortimanom poput traktora i kombajna velikog zahvata.

Najbolje svedočanstvo ulaganja u razvoj, koji nije mimoišao opštinu Bačka Topola je brza pruga Beograd -Budimpešta. Imali smo sreću da se nadjemo na sredokraći toga puta što nam je otvorilo novu razvojnu šansu, koju moramo iskoristiti. Svemu najbolj svedoče reči predsednika Vučića “”Za ovu bržu varijantu voz će ići gotovo sve vreme 200 na sat. Moćićete da vidite prelepu ravnicu i da uživate u tome. Divno izgledaju ovi koloseci i ponosan sam na našu zemlju”. Tako smo i mi ponosni što smo deo te velike priče na severu Bačke. Za samo tri meseca sednemo u Bačkoj Topoli i već smo posle četrdesetak minuta u Beogradu. Bačka Topola je postala železničko čvorište i za transport roba i naša industriska zona dobila je na značaju za otvaranje novih fabrika” – kaže Stevan Ančevski.

Ančevski ocenjuje da je koalicija SNS sa SVM, koja je već više od deceniju prisutna u Bačkoj Topoli dobra jer su postigli, kao deo sveukupne političke priče, istorijsko pomirenje Srba i Mađara što doprinosi stabilnosti i razvoju, da naselja sa mađarskim življem mogu da računaju na infrastrukturne projekte i drugo. Ističe da je Savez vojvođanskih Mađara strateški koalicioni partner Srpske napredne stranke i da i u tekužem mandatu zajedno čine vlast u Bačkoj Topoli, koja je do sada položila sve ispite a bilo ih mnogo u minulom vremenu od privrede do politike. Napominje da medjusobno vlada ogromno poverenje ali i da je jedna velika obaveza za sve da još jače rade, da budu još posvećeniji, i da budu prema sugrađanima odgovorniji

POBEDA VRAĆA IZGLED STARE LEPOTICE

Pobeda je naselje koje se nalazi u neposrednoj blizini Bačke Topole, udaljeno svega dvadesetak kilometara. U poslednje vreme postaje jedno od zanimljivijih mesta za život jer je blizu grada, a ima dovoljno prostora ukoliko ste više naklonjeni kući i tražite nešto mirnije varijente stanovanja. Prema tvrdnji predsednice Mesne zajednice Helene Mesaroš, ulaže se u obnavljanje objekata koji su predstavljali sinonim za lepotu ovog nadaleko poznatog mesta.

Dugoročni cilj projekta „Našeg sela“ je da naselja dostigne nivo sela kroz unapređenje kvaliteta zivota u selima i povratak dela odseljenog stanovništva. Uz podršku sredstava iz budžeta opštine nastojimo da vratimo neke stare vrednosti po kojima je Pobeda bila prepoznatljiva. uspeli smo nedavno da završimo letnju binu , fontanu u centru sela i da rekonstruišemo pagodu koja ima istoriju od jednog veka iza sebe. Gotovo svakodnevno se vodi računa o uredjenju zelenih površina po kojima je ovaj kraj dobro znan. Meštan daju punu pomoć našem pokušaju da vratmo stare vrednosti. – kaže Helena Mesaroš.

Pored toga što obiluje očuvanim prirodnim i kulturno-istorijskim vrednostima, selo POBEDA je primer kako se ruralni razvoj može razvijati na održiv način i kako dobrim ulaganjima i afirmacijom mikroturističkih lokaliteta može u potpunosti da se unapredi život sela. Brine se o uređenju i održavanju lokaliteta, i u saradnji sa opštinom ulaže u nove sadržaje. Razvoj sela koji podrazumeva inovativan pristup istovremeno štiteći lokalnu zajednicu, tradiciju i nasleđe u skladu sa ciljevima održivog razvoja čine selo Pobedu idealnim za život, posle “scila i haribda” koje je prošlo kroz privrednu tradiciju lokalnog iamnja koje je nekada stajalo iza sveukupnog razvoja sela.

“Sociolozi, demografi, pravnici, prosvetari, svestenici svi su ovde tragajuci za dijagnozom i terapijom koja je neophodna nasem selu. Problem je možda što mi nemamo nauku o selu i što se više bavimo radom nego životom. Uz političku volju bar neki od problema smatram su rešivi i to je praksa pokazala. Da li je to dovoljo vreme će pokazati a na nama je da istrajavamo na tome i da zajednički život činimo ugodnijim.- kaže Helena Mesaroš

LAZETIĆ KONTRA TSC, SA MAKABIJEM

Prvi meč će TSC igrati kao gost, što znači da će 29. avgusta pred svojim navijačima imati priliku da se izbori za plasman u Ligu Evrope. To znači da će, u slučaju da Makabi opravda ulogu favorita u 3. kolu, TSC dočekati svog doskorašnjeg trenera Žarka Lazetića kao protivnika.

Predsednik TSC-a Janoš Žemberi je izjavio da je žreb sudbinski ( šef stručnog štaba Makabija je Žarko Lazetić).

Prvi meč će TSC igrati kao gost, što znači da će 29. avgusta pred svojim navijačima imati priliku da se izbori za plasman u Ligu Evrope. To znači da će, u slučaju da Makabi opravda ulogu favorita u 3. kolu, TSC dočekati svog doskorašnjeg trenera Žarka Lazetića kao protivnika.

Makabi je svakako favorit u 3. kolu, mada ne treba zanemariti činjenicu da se ova ekipa još uvek traži posle promene stručnog štaba. Da ne štima sve kako treba u redovima prvaka Izraela videli smo prošle nedelje, kada Makabi nije uspeo da eliminiše rumunskog prvaka FCSB u 2. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. U Bukureštu je bilo 1:1, a potom u Budimpešti, gde je Makabi zvanično bio domaćin, Rumuni su slavili sa 1:0.

TSC igraće protiv pobednika duela između litvanskog Panevežisa i Makabija iz Tel Aviva u plej-ofu za plasman u Ligu Evrope. Prvi duel će biti odigran 22. avgusta, a domaćin će biti Panevežis, ili Makabi. Revanš meč je na programu nedelju dana kasnije u Bačkoj Topoli.

Panevežis je prvak Litvanije, a u 1. kolu kvalifikacija za Ligu šampina iznenadio je HJK Helsinki i savladao ga sa ukupnih 4:1. Bilo je 3:0 u Litvaniji i 1:1 u Finskoj. U narednom kolu Panevežis je izgubio glatko od potencijalnog rivala Crvene zvezde, poljske Jagjelonije sa 4:0 kod kuće i 3:1 u Poljskoj. Zato, sada mora na Makabi.