Dok se ravnicom Bačke prolama zvuk modernih vozova koji jure novom brzom prugom, Bačka Topola proživljava svoje istorijske dane transformacije. Od tihe vojvođanske varoši, ova opština je kroz razvoj industrijske zone i strateško partnerstvo SNS-a i SVM-a postala magnet za investicije i primer samoodrživosti sa budžetom od blizu dve milijarde dinara. Načelnik okruga Bojan Šoralov i lokalno rukovodstvo tvrde da politička stabilnost donosi rekordnu opštinsku kasu, a mi proveravamo kako ta stabilnost izgleda u praksi i šta od nje imaju građani u multietničkom srcu Bačke.
Dok se u samom centru Bačke Topole i oko industrijske zone broje investicije u milijardama, pravi ispit za proklamovanu politiku balansiranog razvoja odigrava se na periferiji opštine. Van osvetljenih trgova i modernih saobraćajnica, u okolnim selima poput Bajše, Pačira, Gunaroša …, život teče drugačijim, sporijim ritmom, a reč “stabilnost” ovde ima vrlo konkretno, opipljivo značenje: asfalt ispred kuće i sigurno grejanje zimi.
Da bi se privredni bum iz centra pretočio u realan kvalitet života na selu, lokalna samouprava je u budžetu za 2026. godinu akcenat stavila na komunalnu infrastrukturu. Dva glavna kapitalna projekta o kojima zavisi opstanak ovih mesta jesu masovna gasifikacija i rekonstrukcija lokalnih puteva.
Šoralov objašnjava da je, JP „Srbijagas“ je u saradnji sa lokalnom samoupravom uspešno izgradio gasovodnu mrežu u svim naseljima opštine Bačka Topola, čime je zaokružen ovaj istorijski projekat infrastrukturnog opremanja i dodaje da tipski kućni priključak na distributivnu mrežu iznosi 980 evra, ali je u saradnji sa opštinom građanima omogućena otplata na 36 jednakih mesečnih rata, potpuno beskamatno, što je izuzetno važna ekonomska olakšica za seoska domaćinstva.
U saradnji sa nacionalnom kompanijom Srbijagas, gasovodna mreža je uspešno položena kroz sva 22 naseljena mesta u opštini, čime je Bačka Topola zvanično postala jedno od ključnih gasnih čvorišta Vojvodine.
Kada je gasovod postavljen pod zemlju u svim naseljima, fokus je u potpunosti prebačen na ono što je iznad zemlje – na saobraćajnice koje znače život za sela van centra opštine.
Logika kampanje koju zastupa i načelnik Bojan Šoralov je jasna: nakon što je rešeno energetsko pitanje, građanima u selima se mora obezbediti vrhunska putna veza sa centrom i industrijskom zonom. Cilj je da se saniraju oštećenja nastala tokom prethodnih velikih radova i da svako mesto dobije bezbedne i moderne saobraćajnice.
“Paralelno sa podzemnim instalacijama, radi se i na onome što se vidi na površini. Brza pruga je presekla i povezala velike centre, ali žila kucavica za meštane ostaju regionalni i lokalni putevi. Obnova kolovoza na pravcima koji spajaju seoska naselja sa Bačkom Topolom direktno utiče na kvalitet života. Novi slojevi asfalta u seoskim ulicama šalju poruku da sela nisu zaboravljena u senci velikih državnih projekata.”- veli Bojan Šoralov
Šoralov se direktno nadovezuje na nedavnu posetu predsednika Aleksandra Vučića Bačkoj Topoli u septembru 2026. godine, kada je građanima obećana brza reakcija države na rešavanju putne mreže. Na primeru hitnog pokretanja radova na deonici Subotički put – Karađorđevo (od 3,5 kilometara) i puta Kljajićevo – Bački Sokolac, Šoralov objašnjava da lokalna samouprava ne čeka, već odmah realizuje dogovoreno. Za njega je to dokaz da stabilna opštinska kasa od blizu dve milijarde dinara, u sinergiji sa republičkim organima, daje mogućnost da opština Bačka Topola funkcioniše potpuno samoodrživo i uspešno zatvara projekat za projektom
