Ima nečeg posebnog u načinu na koji Bačka Topola prkosi jeseni – umesto ogolelih ulica, grad danas miriše na svežu zemlju, med i cveće. Tradicionalni sajam cveća, poznatiji kao „Cvetna pijaca“, još jednom je dokazao da ovo nije samo mesto trgovine, već prostor susreta, razmene decenijskih saveta među uzgajivačima i manifestacija koja svake godine iznova budi poseban zajednički duh u srcu opštine.
Manifestacioni trg je već od osam sati ujutru podsetio na slikarsko platno. Između štandova, koji se savijaju pod teretom raskošnih žutih, bordo i belih hrizantema, polako se probija oktobarsko sunce, ali i reka ljudi. Čuje se mešavina srpskog i mađarskog jezika, prepoznatljiv vojvođanski žamor i topao smeh komšija koji se, eto, nisu videli „još od prolećne pijace“.
Savet zlata vredan
U moru izlagača iz cele regije, pažnju nam privlači baka Ilona iz okoline Subotice. Njene jesenje ruže i saksijske hrizanteme izgledaju toliko savršeno da deluju gotovo nestvarno.
„Nema tu velike tajne, samo mnogo ljubavi i buđenja pre sunca“, priča nam Ilona dok veštim, zemljavim rukama pakuje saksiju jednoj mladoj sugrađanki. „Ove godine je leto bilo teško i sušno, cveće je tražilo duplu negu. Ali kad vidim ovaj trg danas, znam zašto nismo spavali.“
Pored nje, grupa starijih Topolčana vodi ozbiljnu debatu o tome da li je sada pravo vreme za sadnju zimzelenog šiblja ili treba sačekati prve mrazeve. Na Cvetnoj pijaci se, izgleda, znanje ne krije – deli se šakom i kapom, uz svaki kupljeni pelcer.
Više od cveća
Ipak, jesen u Bačkoj Topoli ne donosi samo floru. Kako se pomerate ka središtu trga, miris zemlje smenjuje slatki, teški miris domaćeg meda, prženih badema i rtanjskog čaja. Lokalna udruženja žena izložila su svoje rukotvorine – od štrikanih džempera koji mirišu na detinjstvo, do ručno oslikanih magneta i tegli sa ajvarom koje blistaju kao suvo zlato.
„Mi dolazimo svake godine, ne toliko zbog kupovine, koliko zbog same energije“, kaže nam bračni par Kovač, koji u rukama nosi nekoliko jesenjih aranžmana. „Ovo je dan kada grad prodiše, kada zaboravimo na svakodnevicu i jednostavno uživamo u onome što su naši ljudi svojim rukama stvorili.“
Miris koji ostaje
Kako se kazaljke bliže popodnevnim časovima, gužva se ne smanjuje, ali tempo postaje sporiji, vojvođanski pitomiji. Trg polako prazni svoje štandove, ali jesenje šarenilo se seli – u dvorišta, na balkone i u domove širom Bačke Topole.
Manifestacija u organizaciji Turističke organizacije još jednom je ispunila svoju misiju. Kada večeras sunce zađe za Manifestacioni trg, iza sebe će ostaviti prazne tezge, ali i grad koji će još danima, u svakom svom sokaku, mirisati na tradiciju, zajedništvo i najlepše jesenje cveće.
