Author: btpn

Puštanje u saobraćaj brze pruge između Beograda i Budimpešte očekuje između 20. februara i 15. marta, rekao je vršilac dužnosti direktora Srbijavoza Ljubiša Pejičić.Na dnevnom nivou planirano je osam polazaka, od čega će dva polaska biti direktno za Beč.

Kako je rekla ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, intenzivna saradnja dvaju timova na izgradnji brze pruge Beograd–Budimpešta pokazuje visok nivo međusobnog poverenja što predstavlja ključni preduslov za realizaciju složenih i strateški važnih infrastrukturnih projekata. 

Naš zajednički cilj je da brza pruga Beograd–Budimpešta bude puštena u saobraćaj u što kraćem roku, uz potpuno poštovanje najviših bezbednosnih i tehničkih standarda, objasnila je Sofronijević. Ona je kazala da izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta predstavlja snažan simbol strateškog partnerstva Srbije i Mađarske. Prema ranijim najavama mađarskog ministra saobraćaja Janoša Lazara, pruga za teretni saobraćaj bi mogla biti otvorena do kraja februara, a u martu bi i putnički vozovi trebalo da krenu između prestonica dvaju susednih država. Kako se nezvanično može čuti, na našoj strani povezivanja dva železnička sistema su u toku i trebalo bi do 20. februara da budu gotove.

 Prema pisanju mađarskih medija, do 19. februara, tokom dana testiraće se pruge Budimpešta–Beograd na mađarskoj deonici između Sorokšara i Kelebije, što može dovesti do privremenih saobraćajnih ograničenja na pojedinim železničkim prelazima. Kako se navodi, testiranje je deo tehničkih provera potrebnih za stavljanje pruge u saobraćaj. Tokom merenja vozovi će se kretati brzinom od 80 do 160 kilometara na čas  pod kontrolisanim uslovima. 

Pripreme za uspostavljanje saobraćaja između Beograda i Budimpešte podrazumevaju i sertifikaciju našeg voza Soko u Mađarskoj, kao i obuku zaposlenih, jer će na njihovoj teritoriji kompozicijom upravljati mađarski železničari.

U novu etapu i deonicu brze pruge srpska železnica će ući sa novim vozovima. Kako je saopštio Srbijavoz, na relaciji Beograd-Budimpešta putnike će prevoziti pet novih kineskih vozova, a na domaćoj deonici pruge, na intersiti liniji Soko koriste tri dvospratna Štadlerova voza. 

Obrazovanje učenika za zanatsku i industrijsku obradu mesa i proizvodnju mesa i proizvoda u poljoprivrednoj školi Bačke Topole i u radnjama (mesarama ili klanicama) je tradicija. Osim toga učenici razvijaju komunikacijske i uslužne sposobnosti, radne navike i pozitivan odnos prema radnoj okolini. Svoje znanje ovih dana su upotpunili na Dinsnotoru organizovanom na Vašarištu, gde se dugo neguje tradicionalna obrada mesa.

Školu su predstavljali vredni učenici mesarskog smera: Mađar Megi, Krušelj Erik i Sabo Hunor,uz pomoć svojih pratilaca-nastavnika: Matefi Katice i Kucor Erči Hajnalke.
Manifestacija je pružila izuzetnu priliku da učenici, kroz živu tradiciju, steknu praktična iskustva, dok su istovremeno jačali osećaj zajedništva i posvećenost struci.

Disnotor (mađ. disznótor) je tradicionalni vojvođanski običaj svinjokolja i prerade mesa pred zimu, koji okuplja porodicu i prijatelje. To je ritualno druženje praćeno gozbom, gde se pripremaju čvarci, kobasice, krvavice, švargle i slanina. Običaj se praktikuje od kraja novembra do februarai simbolizuje povezanost sa korenima. U Bačkoj Topoli ova manifestacija je tradicija a svoje znanje potvrdili su učenici mesarskog smera Poljoprivredne škole.

Kada, u prvim danima februara, počnu mrazevi, u ranim jutarnjim satima okupljaju se komšije, prijatelji i rodbina u kući domaćina – i to je znak da svinjokolj može da počne.”Svako zna šta mu je posao, jedino je flaša zajednička”,

Vojvođanski disnotor je imao svoj tok, u svakom trenutku se znalo ko šta radi, da sve bude na svome mestu, da što ne zafali, ne promakne. Svako domaćinstvo stavljalo je sebi u obavezu da nekoliko dana ranije podseti svoje komšije i prijatelje, da će se tog i tog dana u njihovoj kući obaviti svinjokolj i da su pozvani da dođu i pomognu. Osim komšija i prijatelja, ugavnom je bio angažovan jedan do dva majstora – mesara, u zavisnosti od broja svinja.

 Čin obaranja životinje uvek je bio deo muškog posla. Prljenje, odnosno spaljivanje čekinje, se nekada radilo zapaljenom slamom, a danas na razne druge načine, npr. plamenom iz butan-boce, pa kožurica požuti kao dukat, odmah može da se jede.
I nekad, kao i sad, čekao se pregled veterinara, i tek kad je on potvrdio da je meso ispravno, radilo se dalje.

Sa idejom da svako dete koje se rodi u NOVOM ORAHOVU dobije sadnicu, koju će njegovi roditelji, a potom i ono samo, zalivati i čuva pokrenuta je akcija “Drvo za život”. Nakon pet godina raste šuma od 63 hrasta, samo lane je posadjeno 7 novih hrasova i tri pride po posebnom zahtevu. Svi su obeleženi imenom i prezimenom u čiju su čast posadjeni i ogradjeni metalnim ogradama , dok ne stasaju.Hrast je univerzalni simbol dugovečnosti, fizičke snage, otpornosti i mudrosti, poznat po sposobnosti da preživi vekove i teške vremenske uslove. Kroz istoriju, stamenost hrasta povezivana je sa zaštitom, božanskom moći (Zevs, Jupiter, Tor) i čvrstinom u veri, često smatran „drvetom mudrosti“

Kako objašnjavaju mladi roditelji ukoliko uređivanje zelenila “pređe” u brigu svih stanovnika plan je da se u gradu napravi “Park života i mladosti”

Sadnja hrasta povodom rođenja bebe je prelep, tradicionalni običaj koji simbolizuje dugovečnost, snagu, stabilnost i povezanost sa prirodom. To je trajni dar koji raste zajedno sa detetom, postajući živi spomenik njihovog života i snažan simbol korena i stabilnosti kroz generacije. 

Cilj ove akcije je da se podrže mere populacione politike kako bi se popravila demografska slika u Novom Orahovu.

Rođenje deteta je oduvek bio poseban trenutak, za koji se vezuju mnogi običaji pa je tako i u Novom orahovu. Sadi se mladica hrasta koja se obeležava imenom i prezimenom i predaje na čuvanje porodici. Sadnja hrasta povodom rođenja bebe je prelep, tradicionalni običaj koji simbolizuje dugovečnost, snagu, stabilnost i povezanost sa prirodom. To je trajni dar koji raste zajedno sa detetom, postajući živi spomenik njihovog života i snažan simbol korena i stabilnosti kroz generacije. 

Zahvaljujući tome na području sela do sada je zasađeno više 63 stabla.Lane , selo je dobilo 7 beba, a nova stabla hrasta, otporna na sušu i autohtona za ovo područje su našla svoje mesto u budućoj šumi beba.

Crveni krst Srbije obeležio je danas 150 godina od formiranja i prvih humanitarnih aktivnosti, pod sloganom „Humanost koja traje“. Jubileju je prisustvova i predsednik Skupštine Vojvodine Balint Juhas.

Napomenuo je da je misija Crvenog krsta od osnovanja ostala ista, a to je da se pruži pomoć ljudima koji su u stanju potrebe. Istakao je da se organizacija prilagođava vremenu, da poseban značaj imaju volonteri koji svakodnevno, tiho i bez pompe menjaju život zajednice“– objasnio je Juhas

Balint Juhas je istakao da je od uzvišene ideje Crveni krst postao sastavni deo života građana u ratovima kojima, ali i u miru, te da posebno mesto u humanitarnoj organizaciji koja traje već vek i po imaju volonteri, koji su stub Crvenog krsta Srbije.Ukazao je na to da kroz mrežu od 183 ogranka, Crveni krst može da stigne i pruži pomoć u najudaljeniji deo zemlje i to brzo, organizovano i sa velikim razumevanjem lokalnih potreba

Crveni krst Bačka Topola osnovan je 1939. godine a osnivač je dr Aleksandar Šijačić, i danas je jedna, od 177 opštinskih organizacija Crvenog krsta koje deluju na području Srbije, koje su obeležile jubilej i koji bazira rad na postojanju osnovnih organizacija CK, pre svega u školama i mesnim zajednicama, odnosno na postojanju mreže volontera i volonterskog rada, medju prvima je u Srbiji

U okviru obeležavanja jubileja održana je i Svečana akademija, na kojoj su učestvovali visoki predstavnici Srbije, Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, kao i zaslužni volonteri i saradnici

Balint Juhas je objasnio da je od uzvišene ideje Crveni krst postao sastavni deo života građana u ratovima kojima, ali i u miru, te da posebno mesto u humanitarnoj organizaciji koja traje već vek i po imaju volonteri, koji su stub Crvenog krsta Srbije.Ukazao je na to da kroz mrežu od 183 ogranka, Crveni krst može da stigne i pruži pomoć u najudaljeniji deo zemlje i to brzo, organizovano i sa velikim razumevanjem lokalnih potreba.

Uz predstavnike države, partnere i volontere, svečanosti su prisustvovali i predstavnici 15 nacionalnih društava.

Crveni krst Srbije osnovan je 1876. godine, u vreme velikih istorijskih izazova, kao odgovor na potrebu organizovane humanitarne pomoć, a osnivač bio je dr Vladan Đorđević, istaknuti lekar, humanista i državnik, dok je za prvog predsednika izabran mitropolit Mihailo Jovanović.

Rok za podnošenje prijava za upis bespravnih objekata produžen je za tri dana, a prijave se mogu podnositi do danas ( nedelje, 8. februara ), u ponoć. U JP za gradjevinsko zemljište Bačke Topole podneto preko 3000 prijava a upis je išao paralelno online i na šaleterima pošte pa se procenjuje da ih je više od 5ooo što je još uvek manje od nerešenih, pa će deo ostati za eventualni naknadni upis ili će ih država uknjižiti po službenoj dužnosti.

Rok za podnošenje prijava je bio 5. februar, ali je zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu produžen za još tri dana odnosno do 8. februara u ponoć.

“Zakon građanima donosi pravnu sigurnost, pravnu vidljivost i ono što uvek volimo da kažemo – da konačno budu svoji na svome. Međutim, i država od toga ima koristi jer dobija jedan uređeni sistem, jednu preciznu evidenciju šta je sve izgrađeno na teritoriji opštine pa i Republike i ko su vlasnici tih objekata. Privreda takođe ima koristi, jer zakon doprinosi jednoj boljoj poslovnoj klimi i uređenom tržištu nekretnina. Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu”, rekla je direktor JP Dragana Ognjenović

Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisila je od veličine mesta a u mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je bila fiksna i iznosila je 100 evra pa se smatra a će bačkotopolčani proći sa 100 evra takse, za upis nekretnina..

Zakon sadrži i socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece – predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.

Tradicionalni svinjokolj se održava u organizaciji lokalnog kluba proizvođača “Gazdakör” sada već petnaesti put, iz godine u godinu je sve uspešniji. Za ovo je potrebna dobra ekipa za organizaciju i raduje činjenica da je bačkotopolski “Gazdakör” takav, u saradnji sa Udruženjem proizvođača Bačke Topole. Seoski starinski doručak se služio gostima od 9 sati do podne. Cilj manifestacije je oživljavanje seoskih običaja i sačuvanje istih od zaborava.

Disnotor, tradicionalni je porodični običaj za ubiranje „plodova obora“. Dan je posvećen  pripremi mesa, masti, polutrajnih i trajnih suvomesnatih  proizvoda za duži period porodičnog života. Ovaj običaj u Bačkoj Topoli ima tradiciju dugu skoro tri veka

I specijalitet svakog svinjokolja, topljenje masti i vrući čvarci…i ko da odoli. Svi se guraju oko vrućih čvaraka, tek posoljenih.Neki proizvodi dobijeni tom prilikom mogli su da se jedu odmah, a većini je potrebno duže  vreme  i nega da bi mogli da se koriste tokom cele godine. Ti proizvodi su iz gastronomskog, ali i socijalnog ugla, vredni i mogu se svrstati u svojevrsne „svinjokoljske medaljone“

U prošlosti su se, pored pravljenja čvaraka, švargli i kobasica, ljudi družili, a komšije jedni drugima pomagali.Takav duh zadržao se u retkim seoskim domaćinstvima. Bačkotopolčani ne odustaju od tradicije i svaki februar obeležavaju na ovaj način.

A, kada je reč o mesu i suhomesnatim proizvodima, nekada smo se najčešće snabdevali na svinjkoljima, bio je to pravi porodični ritual. Da li i danas živi ta tradicija proveravali smo Vašarištu u Bačkoj Topoli.

Za februarski svinjokolj rano se ustaje, loži vatra i pripremajmu kazani, a na “nogama” je mlado i staro, kaže domaćin,ove “priče” Nimrod Tomik, koji je sa poljoprivrednicima Bačke Topole, nastavio običaj disnotora. Prave se kobasice, hurke, švargle, a meso ostavlja i za sušenje, koje se konzumira po najhladnijim danima.

  Disnotor, tradicionalni je porodični običaj za ubiranje „plodova obora“. Dan je posvećen  pripremi mesa, masti, polutrajnih i trajnih suvomesnatih  proizvoda za duži period porodičnog života. Ovaj običaj u Bačkoj Topoli ima tradiciju dugu skoro tri veka. Potekao je iz vremena kada su domaćinstva u selu i na salašima skoro sve sama proizvodila za životne potrebe.

Sve počinje  u seoskim oborima , gde se pripremaju tovljenici za zimu. Kada svinje „sazru“, svinjokolj moće da počne. Za svinjokolj je potrebno hladno vreme, da meso može normalno da se obrađuje, da se ne pokvari i da nema muva. „Svinjske daće“, kako se to još negde naziva, počinju u novembru, a traju sve do sredine februara.
 

Novo vatrogasno vozilo vredno 26.500 evra svečano je predato na upotrebu Dobrovoljnom vatrogasnom društvu u Gunarošu. Vozilo je nabavljeno zajedničkim sredstvima Opštine, Mesne zajednice i privatne kompanije Perutnina, a značajno je za intervencije jer je prva vatrogasna jedinica udaljena preko 25 km. 

 Svečanosti je prisustvovao predsednik skupštine AP Vojvodine Balint Juhas koji je rekao da je ovo dobrovoljno društvo koje okuplja oko 100 članova primer snage i posvećenosti, posebno istakavši njihov rad sa mladima.

Dobrovoljno vatrogasno društvo u Gunarošu primer je snage i posvećenosti jer okuplja oko sto članova, ima više od dvadeset operativnih, osposobljenih vatrogasaca. Posebno je dragocen njihov rad sa decom i mladima, jer se tako sistematski stvara novi naraštaj odgovornih i obučenih ljudi .- objasnio je Juhas

” Novo vozilo će u budućnosti značajno olakšati i unaprediti rad dobrovoljnih vatrogasaca. Za efikasne intervencije neophodna je pouzdana oprema, te nema sumnje da je ovo vozilo dospelo na pravo mesto.”- rekao je predsenik opštine Adrijan Satmari i dodao – Opština Bačka Topola i dalje radi na tome da naša opština bude prijatno i bezbedno mesto za život, a jedan od temelja toga jesu bezbednost i zaštita građana. Nadamo se da će se ovo vozilo retko koristiti, ali ukoliko dođe do toga, želimo vatrogascima da se uvek bezbedno i uspešno vraćaju sa intervencija, te da im ovo vozilo dugi niz godina bude pouzdan oslonac u radu.

Sredstva za nabavku vozila su zajednički obezbedili Opština Bačka Topola, Mesna zajednica Gunaroš i zajedno sa privatnom kompanijom koja ima proizvodni pogon u Bačkoj Topoli, saopšteno je iz skupštine AP Vojvodine.

Naglasivši da ova investicija predstavlja jačanje snage jedne zajednice, Juhas je kazao da je u Gunarošu i okolini uloga dobrovoljnih vatrogasaca od ključnog značaja, s obzirom na to da se najbliža vatrogasna jedinica nalazi na preko 25 kilometara, a da prosečno godišnje u ovom mestu ima oko 15 intervencija.

 Dobrovoljno vatrogasno društvo u Gunarošu primer je snage i posvećenosti jer okuplja oko sto članova, ima više od dvadeset operativnih, osposobljenih vatrogasaca. Posebno je dragocen njihov rad sa decom i mladima, jer se tako sistematski stvara novi naraštaj odgovornih i obučenih ljudi – rekao je on.

Juhas je zahvalio svim dobrovoljcima na satima odvojenim od porodice, hrabrosti i požrtvovanosti.

Svečanosti su prisustvovali predsednik Opštine Bačka Topola Adrijan Satmari, predsednica Dobrovoljnog vatrogasnog društva Dora Šinkovič, predstavnici privatne kompanije i Mesne zajednice Gunaroš.

Akademiju TSC posetio je Tamaš Priskin 63-puta, reprezentativac Mađarske, koji je inostrani fudbalski ambasador sportskog programa Fondacije MOL – Nova Evropa. Sa TSC je proveo dva dana, tokom kojih je realizovano snimanje emisije “Tereni bez granica”. Obišao je našu Akademiju, razgovarao sa mladim fudbalerima, održan je i zajednički trening, a svi su uživali.

Prilikom posete obišao je sportske objekte i proveo mnogo vremena sa decom, sa kojima je vodio direktne, inspirativne razgovore. U okviru programa održan je zajednički trening u sjajnoj atmosferi i uživali su i mladi i stari. Snimanje je proteklo u pozitivnoj i opuštenoj atmosferi širom, pružajući pravo zajedničko iskustvo za sve SPORTISTE.

Od 1. januara 2026. godine kroz sistem eBolovanje omogućeno izdavanje elektronskih doznaka, čime se ukida papirna dokumentacija i uvodi digitalna razmena podataka između zdravstvenih ustanova, poslodavaca i RFZO. U primeni je i u Domu zdravlja dr Janoš Hadži u Bačkoj Topoli, a lekari , kako kažu, polagano ulaze u “rutinu” elektronskog pisanja bolobanja

Ovo znači da zakon ukida obavezu zaposlenih da poslodavcu nose papirna uverenja i doznake o bolovanju – budući da će se svi podaci i dokumenti razmenjivati automatski, u elektronskom obliku. Na taj način će poslodavci direktno u sistemu primati potvrde i izveštaje o privremenoj sprečenosti za rad, kao i obračune naknade zarade i odluke lekarskih komisija, čime se sprečava i bilo kakvo kašnjenje u isplati naknade zaposlenima– kažu “beli mantili”

Za poslodavce koji ne budu koristili sistem eBolovanja zakonom su predviđene novčane kazne – od 50.000 do 200.000 dinara za pravna lica, za preduzetnike od 10.000 do 50.000 dinara i za odgovorno lice kod poslodavca u iznosu od 5.000 do 25.000 dinara.

Od početka 2026. godine praktično svi poslodavci, osim preduzetnika, imaju zakonsku obavezu da primaju elektronske doznake. To uključuje i privatni i javni sektor odnosno sve firme, ustanove i organizacije koje imaju status poslodavca. Za preduzetnike sa zaposlenima eBolovanje neće biti obavezno tokom 2026, s tim da mogu i ranije, dobrovoljno, pristupiti sistemu. Važno je naglasiti da za poslodavce ne postoji mogućnost alternativnog načina razmene potvrda o bolovanju, jer Zakon je jasno propisao da se ovo pitanje ubuduće mora rešavati kroz zvanični portal eBolovanje

Preduzetnici koji imaju zaposlene dobijaju duži rok za prilagođavanje – za njih će uključenje u sistem biti obavezno tek od 1. januara 2027. Ovaj odloženi rok dat je kako bi se najmanjim privrednim subjektima (koji često nemaju razvijenu administrativnu infrastrukturu), pružilo dodatno vreme da se tehnički opreme i obuče za rad u novom sistemu

Vodovodni sistemi predstavljaju ključnu infrastrukturu koja omogućava efikasno snabdevanje vodom u urbanim i ruralnim sredinama, mišljnja su u bačkotopolskoj lokalnoj samoupravi. Otuda i ozbiljna ulaganja u sisteme koji proizvode i dopremaju vodu do domačinstava. Osim što obezbeđuju osnovnu potrebu za vodom, vodovodni sistemi takođe igraju ključnu ulogu u ekonomskom razvoju. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu opredelio je 8 miliona za rekonstrukciju vodovodne mreže u Novom Orahovu, čime e rešava dugogodišnji problem. U Pačiru i Staroj Moravici ulaže se 40 miliona za rekonstrukciju vodovodne mreže. U Bajši je radi poboljšanja vodosnabdevanja izbušen novi bunar. JP„Komgrad” izvršio revitalizaciju Fabrike vode na centralnom vodozahvatu u Bačkoj Topoli. Cilj radova je povećanje bezbednosti, stabilnosti i kvaliteta vodosnabdevanja.

U prethodnih nekoliko godina OPŠTINA BAČKA TOPOLA uložilo je dosta sredstava, što iz sopstvenih izvora, što iz budžeta, što od POKRAJINE , kako u održavanje dotrajale vodovodne infrastrukture u gradu, tako i za izgradnju nove u seoskim naseljima.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu opredelio je 8 miliona za rekonstrukciju vodovodne mreže u Novom Orahovu, čime e rešava dugogodišnji problem. U Pačiru i Staroj Moravici ulaže se 40 miliona za rekonstrukciju vodovodne mreže. U Bajši je radi poboljšanja vodosnabdevanja izbušen novi bunar. JP„Komgrad” izvršio revitalizaciju Fabrike vode na centralnom vodozahvatu u Bačkoj Topoli.