BT Public News

Dr Katalin Sili je na centralnoj proslavi Dana mađarske kulture u Senti nagrađena „Zlatnom plaketom” Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara. Ovom nagradom odato je priznanje njenom dugogodišnjem, dosledno preuzetom javnom i nacionalno-političkom angažmanu, kao nekadašnjoj predsednici parlamenta Mađarske.

Na centralnoj proslavi Dana mađarske kulture, priznanje „Zlatna plaketa” Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara primila je bivša predsednica parlamenta Mađarske i poverenica premijera Viktora Orbana, Katalin Sili. Dobitnici Nagrade „Drvo života” su Piroška Lošonc, Vilmoš Tot, dr Tibor Varadi i Vera Zuberec. Plaketu priznanja dobili su Marija Pap, Andraš Serda, Laslo Taboroši, Karolj Valka, kao i Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor” iz Vršca. Uručena su i priznanja „Lepa mađarska vojvođanska knjiga“.

Ovi dani su zajedno pokazali da kultura naše zajednice nije apstraktna zbirka vrednosti. Ona je prisutna u izgradnji zajednice i u našoj svakodnevici.

“Dr Katalin Sili je na centralnoj proslavi Dana mađarske kulture u Senti nagrađena „Zlatnom plaketom” Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara. Ovom nagradom odato je priznanje njenom dugogodišnjem, dosledno preuzetom javnom i nacionalno-političkom angažmanu, kao nekadašnjoj predsednici parlamenta Mađarske. Naša zajednica uvek je mogla da računa na nju. Kada je prestala sa radom Stalna konferencija Mađara, na njenu inicijativu osnovan je Forum mađarskih poslanika iz država sa područja Karpatskog basena, koji je godinama predstavljao jedinu institucionalnu mogućnost za nacionalno-političke konsultacije. Ovo priznanje je dostojna potvrda jednog životnog puta, kome i naša zajednica mnogo duguje. Čestitam, gospođo predsednice!”- objasnio je predsednik SVM, Balint Pastor.

U Senti su odata priznanje onima koji već decenijama svojim radom doprinose očuvanju madjarske zajednice, stvaranju i prenošenju vrednosti. Dobitnici Nagrade „Drvo života” su Piroška Lošonc, Vilmoš Tot, dr Tibor Varadi i Vera Zuberec. Plaketu priznanja dobili su Marija Pap, Andraš Serda, Laslo Taboroši, Karolj Valka, kao i Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor” iz Vršca. Uručena su i priznanja „Lepa mađarska vojvođanska knjiga“.

Korišćenjem sistema za merenje prosečne brzine utvrđeno je da se A. J. upravljajući vozilom marke “mercedes” slovenačkih registarskih oznaka, na deonici između portala Zmajevo i portala Vrbas kretao prosečnom brzinom od 230,94 kilometara na čas, nakon čega se na deonici između portala Vrbas i portala Bačka Topola kretao prosečnom brzinom od 239,22 kilometara na čas, saopštio je MUP.

Pripadnici Odeljenja saobraćajne policije Policijske uprave u Subotici, u saradnji sa pripadnicima Uprave saobraćajne policije, u Subotici su zaustavili tridesetdevetogodišnjeg vozača A. J. zbog učinjenih prekršaja nasilničke vožnje, saopštila je Policijska uprava u tom gradu.

Prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka (martovska klasa) za mladiće i devojke (19-30 godina) iz Bačke Topole su u toku. Prijave se podnose u lokalnim centrima Ministarstva odbrane (npr. Park Ferenca Rajhla 1, Subotica), putem eUprave ili u Pošti Srbije. Šestomesečna obuka nudi platu preko 46.000 dinara, smeštaj i opremu. Prijave su dostupne radnim danima u Subotici, Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, kao i putem eUprave ili Pošte Srbije. Dobrovoljno služenje otvara mogućnosti za zaposlenje u Vojsci Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova, kazneno-popravnim zavodima i agencijama za obezbeđenje, kao i za konkurisanje u aktivnu rezervu Vojske Srbije.

Kandidati se mogu prijaviti u nadležnim centrima Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, u opštini Bačka Topola – ponedeljkom, sredom i petkom.Kandidati se na lekarske preglede upućuju u Vojnu bolnicu Novi Sad. Svi zdravi i sposobni kandidati se nakon toga regrutuju u odgovorajuće vojno-evidencione specijalnosti, potpisuju ugovor i upućuju na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem.

Služenje vojnog roka traje 6 meseci i realizuje se u tri faze: 1,5 mesec u centrima za osnovnu obuku (u Somboru, Valjevu i Leskovcu), 1,5 mesec u centrima za specijalističku obuku (u Požarevcu, Kruševcu, Gornjem Milanovcu i Batajnici) i 3 meseca u jedinicama Vojske Srbije (kolektivna obuka).

Dok se nalazi na odsluženju vojnog roka, svaki kandidat pored plaćenih troškova prevoza za odlazak i povratak na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, mesečno dobija naknadu, odnosno vojničku platu u iznosu koji odredi ministar odbrane i koja trenutno mesečno iznosi preko 46.000 dinara, imaju zdravstveno osiguranje i plaćeno odsustvo u trajanju od 10 dana, smeštaj, ishranu i vojnu odeću i obuću.

Mnogi vinogradari u Bajši o rezidbi vinograda počinju da razmišljaju, ovih dana, krajem zime. Tada se ulazi u vinograd, oreže se po koji lastar, stavi u vodu na prozor, iščekuje se kretanje pupoljaka da bi se videlo koliko će biti rodna vinogradarska godina.  Ukoliko su vremenske prilike povoljne, pojedini vinogradari počinju rezidbu svojih vinograda već u januaru, dok oni sa mnogo hektara i čokota ponekad u rezidbu kreću tokom decembra.

Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina, pa se ovih dana razmišlja o velikom i važnom poslu orezivanja.
Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 50 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. 

Ovde je zemlja kvalitetna i daje dobra vina, ističu sa ne malim ponosom Bajšanski vinari.Najranije kreću sorte pino blan, šardone, a zatim i do nedelju dana kasnije za njima kreću graševina, sovinjon i druge sorte, pa o tome jako vode računa.

Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina, pa se ovih dana razmišlja o velikom i važnom poslu orezivanja.
Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 50 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. 

Najčešće sorte vinove loze zasutupljene u Bajši su evropske. Od autohtonih, starih, nema mnogo, jer ova regija je imala male vinograde i skoro svako domaćinstvo je imalo par ari svog vinograda. Oni su uglavnom iskrčeni, a od novijih sorti su zastupljene Italijanski i Rajnski Rizling i domaća Župljanka; a kod crvenih Frankovka, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir su dominantne i daju izvrsna vina

Bajša je nekada nadaleko bila poznata po vinogradima međutim danas parcele pod kojima su zasadi su manji i u proseku iznose oko 0,3 hektara.

Ruska kompanija Gaspromnjeft (Gasprom) je potvrdila ponedeljak da je sa mađarskom kompanijom MOL potpisala dogovor o namerama o prodaji većinskog paketa akcija u rusko-srpskoj kompaniji Naftna industrija Srbije

MOL je pojasnio da će steći kontrolu nad Rafinerijom nafte Pančevo sa nominalnim kapacitetom prerade od 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje, mrežom od skoro 400 benzinskih stanica i istražnim i proizvodnim sredstvima sa 173 miliona barela 2P rezervi.

“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini.
Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”- objasnio je Balint Juhas, predsednik Skupštine Vojvodine

Za završetak transakcije potrebno je odobrenje Ministarstva finansija SAD i srpskih vlasti. Strane planiraju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta.

Gaspromnjeft je stekao kontrolni udeo u NIS-u krajem 2008. godine za 400 miliona evra, i od tada je uložio 3,5 milijardi evra u unapređenje proizvodnje i ekologiju. Kompanija poseduje 44,85%, a još 11,3% pripada Intelidžensu, akcionarskom društvu kojim upravlja Gasprom kapital, dok 29,87% pripada Srbiji.

Ministarstvo energetike Srbije izvestilo je da bi zemlja mogla povećati svoj udeo za 5 procentnih poena, navodi Komersant.

 “Razvoj Vojvodine oslanja se na snažan investicioni ciklus iz republičkog i pokrajinskog budžeta, sa dugoročnim efektom na privredu, infrastrukturu i kvalitet života građana. Ovi projekti nisu samo beton i asfalt, već preduslov da ljudi ostanu u Vojvodini. Iz republičkog budžeta za kapitalne projekte u Vojvodini opredeljeno je oko 183 milijarde dinara, namenjenih izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, nastavku auto-puta Beograd – Zrenjanin, mostu kod Sremskih Karlovaca, obilaznice oko Novog Sada i mađarsko–srpskoj železnici, odnosno projektima od strateškog značaja za region i privredu. Pokrajinski budžet od 59 milijardi dinara usmeren je na projekte koji direktno unapređuju život građana: zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Tek neki od primera su rekonstrukcija i izgradnja novog objekata pulmologije u Senti, rekonstrukcija objekata u okviru Kliničkog centra Vojvodione, nova škola „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, obnova škole „Feješ Klara“ u Kikindi i sportske hale u u Novom Kneževcu. Sve ove investicije pokazuju razvojnu politiku koja podržava ravnomeran razvoj Vojvodine a za to sve je izuzetno bitno valjano snabdevanje energentima”nedavno je istako Balint Juhas i dodao

“Strateški značajna odluka! Sticanje većinskog vlasništva nad MOL-om u NIS-u nije samo poslovni potez, već korak od šireg značaja za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske – a time i stabilnost. Energetska bezbednost danas je jedan od osnovnih zahteva ekonomske mobilnosti. Zato budućnost NIS-a nije samo snabdevanje, već i u kakvom okruženju će se razvijati privreda pokrajine, kao i koliko će manevarskog prostora imati razvojne projekte u Vojvodini.
Snažna i ravnomerena srpsko-mađarska saradnja po ovom pitanju može značiti ne samo veću bezbednost Vojvodine, već i opipljive privredne rezultate”-

Takmičenje,ZVEZDA ZANATA, koje je inicirano u Mađarskoj, održava se od 2008. godine, a od 2017. godine u njemu učestvuju i vojvođanski đaci. Škola “JOŽEF ŠINKOVIČ” u Bačkoj Topoli već više godina se pojavljuje kao domaćin, ovde se odvijaju pismeni testovi. Stručno obrazovanje u Vojvodini nosi se sa brojnim problemima jer je opalo interesovanje učenika za zanate pa je ovo prilika da se “da vetar u ledja , “zanatlijma” – kažu u ŠINKU

Festival „Zvezda zanata“ održava se uz podršku premijerovog državnog sekretarijata za nacionalnu politiku, a vojvođanski partner im je Mađarski nacionalni savet. Jedna od karakteristika takmičenja je da učenicima donosi dodatno znanje 

Drugo polufinale Festivala „Zvezda zanata“ održano je u Srednjoj tehničkoj školi „Jožef Šinković“ u Bačkoj Topoli, gde je svoje znanje u stručnim zanimanjima odmerilo 55 učenika iz više gradova severne Bačke i Potisja.

Učenici koju prođu pretkvalifikacije svoje umeće odmeriće na kvalifikacijama u Mađarskoj. Finale se održava u aprilu u Budimpešti, kada takmičari treba svoje znanje da pokažu u praksi.

Kraj godine se bliži, a takmičenjezvezda zanata nastavlja da širi mrežu učionica budućnosti širom Vojvodine,  prostor namenjen povezivanju teorije sa realnim izazovima i razvoju kreativnosti i inovativnosti. Ovaj put u školi Jožef Šinkovič, zahvaljujući madjarskoj inicijativi.

Otvaranjem ovog prostora škola ulazi u novo poglavlje svog višedecenijskog razvoja, u kom se njena snažna tradicija stručnog obrazovanja dodatno osnažuje savremenim pristupima učenju. Učenicima omogućuju da eksperimentišu, razvijaju ideje, testiraju znanja i kroz konkretne projekte sagledaju primenu onoga što uče u učionici iz oblasti mašinstva,rašunarstva…..

Nema oštećenja na železničkoj infrastrukturi i tokom dana je brzina vozova postepeno povećavana. Uskoro očekujemo vraćanje brzine vozova na projektovanu brzinu na pruzi Beograd – Subotica. Infrastruktura železnice Srbije izvinjava se putnicima i korisnicima usluga, što je usled velikih vremenskih neprilika tokom prethodne noći, došlo do kašnjenja putničkih vozova između Beograda i Subotice tokom jučerašnjeg dana.

Stručne službe Infrastrukture železnice Srbije su od prijave događaja na terenu i vrše proveru stanja voznog voda kontakne mreže na ovom delu pruge.

Nema oštećenja na železničkoj infrastrukturi i tokom dana je brzina vozova postepeno povećavana. Uskoro očekujemo vraćanje brzine vozova na projektovanu brzinu na pruzi Beograd – Subotica.

Nažalost, ovakvih pojava bilo je i ranije na mreži pruga Infrastrukture železnice Srbije, usled nepovoljnih vremenskih uslova, niskih temperatura, snega i leda.

Naime, zbog velikog olujnog vetra, magle i niskih temperatura tokom noći u ovom delu Srbije, na gornjim delovima kontaktne mreže nakupilo se nekoliko centimetara smrznutog inja. Na taj način povećana je bočna površina vodova kontaktne mreže.

Usled jakog bočnog vetra, došlo je do ljuljanja kontaktne mreže na deonici Naumovićevo – Lovćenac. Ovo je posebno bilo izraženo na otvorenoj pruzi, gde nije bilo drveća kao zaštite od vetra.

Za sufinansiranje sportskih organizacija namenjeno 55 miliona dinara, udruženjima gradjana 29 miliona, kulturu 18 miliona, tehničku podršku poljoprivrednicima 12, za manifestacije i vinsku kultur 1, 5 miliona. Svi konkursi će biti raspisani u januaru sem vinske kulture, koja je ostavljena , za mart.

Cilj programa je da se u 2026. godini pomogne lokalnim zajednicama u oblastima, sporta, kulture, bezbednosti, zdravlja, zaštite životne sredine i socijalne inkluzije.Svako udruženje može da podnese jedan projekat, a sredstva se dodeljuju uz obavezu namenskog trošenja i završnog izveštaja o sprovođenju aktivnosti.

Po završetku projekta, udruženja podnose narativni i finansijski izveštaj, uz dokaz o namenskom utrošku sredstava.

LOKALNE inicijative imaju značajan uticaj na lokalni razvoj, doprinoseći stvaranju aktivne i uključene zajednice. One često služe kao pokretač promena i unapređenja lokalnih uslova života. TE IM SE POKLANJA PAŽNJA , IZDVAJANJEM ZNAČAJNIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA – 116 MILIONA dinara u opštini Bačka Topola. Udruženja gradjana su ključna za uspešnu implementaciju značajnih programa – napominju u lokalnoj samouravi.

Prema dosadašnjem iskustvu, ovi projekti su usmereni na različite oblasti, uključujući negovanje tradicija, međukulturalni dijalog, zapošljavanje i preduzetništvo, manifestacije, od kojih su mnoge narasle na regionalne.

Ovi projekti doprinose stvaranju inkluzivnijeg društva i promovisanju zajedničkih vrednosti i zato im se posvećuje dužna pažnja.

Tokom svečanosti istaknut je značaj kulture sećanja i očuvanja istorijskog identiteta manjinskih zajednica, uz podsećanje na početke doseljavanja Rusina u Bačku i Srem. Prisustvo Rusina na ovim prostorima datira od 1751. godine, kada je potpisan ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, što se smatra početkom organizovanog naseljavanja Rusina u Vojvodini. Proslava u Novom Orahovu protekla je u znaku podsećanja na istorijski put Rusina, ali i u duhu očuvanja i razvoja njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta u savremenoj Srbiji.

   Iz svoje prapostojbine, Prikarpatske Rusije, dela Ukrajine, na granici sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, sa sedištem u gradu Užgorodu, Ugovorom о naseljavanju na pustaru Veliki Krstur, koji je 17. januara 1751. u Somboru potpisao Franc Jozef de Redl, savetnik carice Marije Terezije i administrator Kraljevsko-državnog Bačkog distrikta, u Bačku se doselilo 200 rusinskih grkokatoličkih porodica. I danas se ovaj dan praznuje kao Dan Rusina. Godine 1848. rusinska zajednica brojala je 8.500 članova, koji su živeli u Ruskom Krsturu, Kucuri, Novom Sadu, Šidu, Berkasovu, Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima i Gospođincima, i u manjem broju u Bikiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu i Subotici.

Ruska zajednica je danas postala sastavni deo Novog Orahova, odnosno opštine Bačka Topola. Ponosni smo što više nacionalnosti živi zajedno u našoj opštini u miru i međusobnom poštovanju, a Rusini svojom tradicijom, jezikom i kulturom je obogaćuju. Ruskoj zajednici u Novom Orahovu i u budućnosti u slozi i sa istim entuzijazmom želim da ostvari svoje ciljeve. “- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari.

Tokom svečanosti istaknut je značaj kulture sećanja i očuvanja istorijskog identiteta manjinskih zajednica, uz podsećanje na početke doseljavanja Rusina u Bačku i Srem. Prisustvo Rusina na ovim prostorima datira od 1751. godine, kada je potpisan ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica u pustaru Veliki Krstur, što se smatra početkom organizovanog naseljavanja Rusina u Vojvodini. Proslava u Novom Orahovu protekla je u znaku podsećanja na istorijski put Rusina, ali i u duhu očuvanja i razvoja njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta u savremenoj Srbiji.

Udruženje “Anđeli Severa”, na Bogojavljenje, po treći put organizuovali veliku humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za decu do dve godine, sa ciljem – da nijedna beba u Srbiji ne ostane bez osnovnih namirnica i nege.Građani doneli sve ono što je potrebno bebama do dve godine – od hrane i pelena, do sredstava za higijenu. Organizatori poručuju da je najvažnija dobra volja i spremnost da se pomogne.

GLUMAC, SLAVEN DOŠLO, je podsetio da je reč o prvoj solidarnoj kuhinji za decu do dve godine u Srbiji, koja postoji od 2022. godine, i naglasio da se ova akcija sprovodi već treći put.

Veliki odziv građana organizatori duguju i snažnoj digitalnoj kampanji na društvenim mrežama. Došlo je istakao da je način na koji je akcija predstavljena bio ključan da poruka dopre do velikog broja ljudi.

Organizatori SU POZVALI sve građane da se odazovu u što većem broju. Sve što vam padne na pamet, a može pomoći bebama do dve godine – pelene, hrana, sredstva za higijenu – više je nego dobrodošlo. PRIJATELJI BEBA SU OZBILJNO SHVATILI POSAO I ODAZVALI SE U VELIKOM BROJU. pAKET ZA PAKETOM DONOSILI SU DOBRI LJUDI.

U Udruženju ističu da su na listi prioriteta dohrana za bebe, adaptirano ili dugotrajno mleko, pelene, mleveni keks, griz, sredstva za higijenu, kupke, kreme, vlažne maramice.

“Ove bebe i njihovi roditelji nisu imali na koja vrata da pokucaju, dok jedna porodica velikog srca iz Bačke Palanke nije pokrenula Udruženje ‘Anđeli severa’, prvu i jedinu solidarnu kuhinju za decu do dve godine. Oni samoinicijativno snabdevaju socijalno ugrožene porodice iz cele Srbije, da njihova deca ne bi bila praznog stomaka”- objašnjavaju njihovi sugradjani iz bačke Topole