Loading

wait a moment

RESTITUCIJOM, NAJVIŠE DEDOVINE, DOBILI POTOMCI PREDRATNIH VLASNIKA U BAČKOJ TOPOLI

Najveće površine koje su dobili potomci predratnih vlasnika nalaze se u Vojvodini, i to u Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju, Srbobranu, Novom Kneževcu…

Iako je samo petina poljoprivrednog zemljišta restitucijom vraćena naslednicima nekadašnjih vlasnika, u Agenciji za restituciju tvrde da su zadovoljni dinamikom ovog procesa. Prema njihovima podacima, naslednici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada im je vraćeno oko 20.000 hektara poljoprivrednog i još 4.500 hektara pod šumom.

Dok građani koji iščekuju vraćanje dedovine tvrde da se restitucija odvija sporo, pred Vladom Srbije se od oktobra prošle godine nalaze Izmene i dopune zakona o vraćanju imovine, koje bi trebalo da budu usvojene. Upravo bi nova zakonska rešenja trebalo da ubrzaju i olakšaju restituciju poljoprivrednog zemljišta. Tako bi ovaj proces mogao da bude gotov za četiri ili pet godina. Ukoliko vlada ne usvoji predložene novine, vraćanje obradivih površina trajaće barem dvostruko duže.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, napominje da novi propis dopušta da vlada određuje koje će parcele biti vraćene, u saradnji s Agencijom za restituciju.
Osim toga, ukoliko na jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, naslednicima će moći da bude ponuđeno adekvatno zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga.
Najveću smetnju ovoj vrsti restitucije predstavlja neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija zemljišta, kao i slučajevi uzurpacije.
Iako popis državnog poljoprivrednog zemljišta nikad nije urađen, procenjuje se da država upravlja sa oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više nego što se restitucijom potražuje. Poljoprivredno zemljište koje je sada u privatnom vlasništvu, budući da ga je država prodala, po zakonu neće moći da bude vraćeno potomcima. Oni će imati pravo na obeštećenje.
Neraščišćeni imovinski odnosi idu naruku onima koji nelegalno koriste zemljište i tako ostvaruju velike prihode. Baš zato su
Mile Antić iz Mreže za restituciju naglašava da to što država nema precizan popis svoje imovine podstiče pojedince da daju zemljište u zakup uz sumnjive ugovore i po cenama mnogo nižim od tržišnih.
Država je do sada popisala samo 25.000 hektara zemljišta, dok je Ministarstvo poljoprivrede nedavno objavilo da postoji 476.000 hektara obradivih površina koje su u državnom vlasništvu.
Vraćanje zemljišta naslednicima nekadašnjih vlasnika jedini je način da se stane na put uzurpaciji i zloupotrebi državne imovine“, ističe naš sagovornik i upozorava da vraćanje zemljišta odugovlači Državno pravobranilaštvo, koje na gotovo svaku odluku o vraćanju imovine ulaže žalbe.

Leave a Reply