Lokalna vlast , muku muči da zakrpi stare investicione rupe i u funkciju stavi projekat Doma učenika , u Bačkoj Topoli,od pre desatak godina , kada je započeta gradnja. Tada je projektovano, da se za osamdesetak učenika obezbedi smeštaj, u zgradi na domak Poljoprivredne škole i bačkotopolskog jezera. Sve je trebalo da bude uradjeno sredstvima opštine i tadašnjeg Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i opštine. Sve u svemu 50 miliona dinara. Od tada do danas potrošeno je više od 200 miliona dinara a kraj je još daleko. Da volja postoji, kako bi se ova investicija stavila u funkciju i zaštitila od propadanja, pokazuju zalaganja u opštini i pokrajini. Trenutno je “operativno”, 25 miliona pokrajinskih sredstava i 50 miliona opštinskih, za nastavak radova. Prosta računica pokazuje da, kada ta sredstva budu plasirana, cena doma učenika će dostići blizu 300 miliona dinara a još uvek neće sve biti završeno.
„Ukoliko se sve ostvari, radovi bi mogli da počnu oko nove godine, s obzirom da se radi o zatvorenom objektu i zimi može da se radi. U svakom slučaju, želeli bi da objekat završimo do početka nove školske godine” izjavio je medijima Gabor Kišlinder, predsednik opštine Bačka Topola.
Da se podsetimo istorije ovog svojevrsnog “Skadra na Bojani”.
MUP je, nedavno saopštio, da je subotička policija uhapsila bivšeg predsednikaopštine Bačka Topola A.B. i još dve osobe zbog osnova sumnje da su pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja oštetili za 40 miliona dinara. Oni su osumnjičeni da su od 2008. do 2012. godine potpisivali i overavali dokumenta sa neistinitim sadržajem u kojima je navedeno da je građevinsko preduzeće „Kovačević“ ugradilo materijal i izvelo radove na rekonstrukciji Doma učenika Bačka Topola, koji u stvarnosti nisu izvedeni.
Formalno pravno jeste tako. Dobri poznavoci prilika, objšnjavaju da je direktni nadzor vršilo odgovorno stručno lice , potpisivalo takozvane “situacije” o izvršenim radovima a predsednik na osnovu toga potpisivao. Nije tu kraj kruga. Otvoreno se govori o megalomaniji, tada, dobro pozicioniranih “političara” koji su insistirali na gradnji medjusprata, koji nije bio predvidjen projektnom dokumentacijom, što je podiglo vrednost investicije i onemogućilo da se posao za predvidjenih 50 miliona privede kraju.
Dom učenika postaje tako ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda u potrošenom novcu. Zaista ekspertima je teško objasniti da će, koliko sutra, nešto što je trebalo da košta 50 miliona dinara , koštati , preko 300 miliona. Ne malo više već za kompletnu opremu za Dom Učenika. Stručnjaci svedoče da će za opremanje trebati više do 100 miliona dinara. Sve u svemu gradjani treba da budu sretni ako sve bude privedeno kraju sa 400 miliona dinara iz budžeta opštinskog, pokrajinskog….
Možda bi bilo jeftinije, da su učenici ,narednih desetak godina , odsedali u ekskluzivnim hotelima, sa on inkluziv posluženjem negde na morskoj obali , sa sve placenim nastavnicima. Interesantno je da odgovornih za ovoliku otimačinu novca, nema ili će se “kola slomiti” na bivšem predsedniku A.B.
