DOMINO EFEKAT REFERNDUMSKOG NE

Trag u MZ Bačka Topola ostavile su, kako tvrde neki gradjani, mnoge ne -transparentne potrošnje novca, koji su izdvajali gradjani, iz minulih ne takodavnih vremena, kada su akteri bili prepoznati ali su abolirani od odgovornosti. Predpostavka je da je taj ceh stigao na naplatu akterima koji su ni krivi ni dužni.

Čini se da je izostanak ja­ča­nja ne­po­sred­nog uče­šća gra­đa­na u jav­nom ži­vo­tu i
iz­grad­nje part­ner­stva sa nji­ma, u bačkotopolskoj opštini, bile ključne za nezainteresovanost gradjana da ozbiljnije izadju na referendum, o mesnom samodoprinosu, kako u gradu tako i u nekoliko seoskih sredina, čime bi odlučili da izdvajanjem svoga novca podrže razvoj mesta u kome žive. Ilustrativan je podatak , da je od mogućih 13580 stanovnika Bačke Topole, na glasanje izašlo 2084. Slično je bilo u Pačiru od 2537 birača oko 600 je glasalo, većinski protiv (383) Razlog zatotalnu nezainteresovanost za dogadjanja u gadu i selu, moguć je u izostanaku javnosti rada i dobrog informisanja gradjana ,nedostataku pra­vo­vre­me­nog kon­sul­to­va­nja gra­đa­na o važnim pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču lo­kal­ne za­jed­ni­ce ili prepoznavanje ljudi – nedovoljnog di­rekt­nog od­lu­či­va­nja gra­đa­na o naj­va­žni­jim pi­ta­nji­ma lo­kal­nog jav­nog ži­vo­ta. Šta god bilo razlog rezultat referendumskog NE, koji, čini se, poprima domino efekat, prepoznaje nedovoljno blizak odnos gradjana i lokalne samouprave kao usmerivača potrošnje. Trag u MZ Bačka Topola ostavile su, kako tvrde neki gradjani, mnoge ne -transparentne potrošnje novca, koji su izdvajali gradjani, iz minulih ne takodavnih vremena, kada su akteri bili prepoznati ali su abolirani od odgovornosti. Predpostavka je da je taj ceh stigao na naplatu akterima koji su ni krivi ni dužni.

 Plan je bio da se u predstojećem desetogodišnjem periodu prihoduju sredstva od 600 miliona dinara u Bačkoj Topoli, od čega će najveći deo, 243 miliona trebao biti uložen u rešavanje komunalnih potreba. Potom, 111 i po miliona za funkcionisanje MZ, socijalnu zaštitu 110 miliona, a potom u obrazovanje, kulturu, sport i omladinu, zdravstvo i verske zajednice.

Ozbiljna sredstva, koja bi pomogla prema predvidjanjima, boljem životu gradjana, nisu prepoznata od stanovnika. Možda je trenutak da se nosioci vlasti zapitaju, da li bi, više neposrednog učešća građana značilo i više demokratije, razvijeniju praksau konsultacija, kao i različiti metode čijim bi korišćenjem bilo moguće dotaknuti stav ili mišljenje najvećeg dela građana i većine grupa ili zajednica.

Ovo bi podrazumevalo da postoje nedvosmisleno utvrđene obaveze opštinskih organa u pogledu uspostavljanja partnerskih odnosa sa građanima i drugim subjektima u lokalnoj zajednici, kao i dovoljno široka prava građana koja bi ih podsticala na učešće u procesu predlaganja, pripremanja i usvajanja razvojnih i drugih dokumenata , i aktivan doprinos rešavanju zajedničkih problema.
Sadašnja statutarna rešenja su najčešće na nivou opštosti zakona i sasvim nedovoljna za efikasno ostvarivanje učešća građana.