Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je Poljoprivrednoj stručnoj službi Bačka Topola, nedavno, projekat razvoja rakijskog sektora u Srbiji koji uključuje izgradnju degustacionih centara, mapiranje i signalizaciju destilerija i razvoj rakijskih puteva .Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola i “Savez proizvođača rakije Srbije” organizovali su završnu konferenciju i prezentaciju rezultata projekta “Razvoj rakijskog turizma Vojvodine i Šumadije”. Proizvođači rakije iz ova dva regiona okupili su se u opštini Topola kako bi saznali kako njihove degustacione sale mogu postati degustacioni turistički centri spojeni u jedinstvenu rakijsku rutu.
“Poslednjih petnaestak godina, svetski turizam uključio je ponudu vezanu za vinogradarstvo i vinarstvo, koja se pokazala veoma uspešnom pa smo po toj ideji došli do zaključka da jedan ovakav projekat namenjen rakiji u našoj zemlji nedostaje a da bi bitno mogao doprineti razvoju kako turizma tako i biti dobar zamajac privrednom razvoju naše zemlje, da prerada voća u rakiju, obezbeđuje proizvođačima veću i sigurniju zaradu. Rakijska privreda treba da postane prisutna u najpoznatijim voćarskim regijama, a rakija da postane motiv za otkrivanje novih destinacija, posetu poznatim i cenjenim podrumima, potraga za novim proizvođačima,upoznavanje drugih kuhinja, običaja, navika i manifestacija.”- rekao je direktor PSS Bačka Topola Dragan Tankosić.
Tankosić objašnjava da svako prodavanje sirovine i uzimanje, gledanje ponude i tražnje u datom momentu i prodavanje te sirovine jeftino dolazi do gubitka poljoprivrednog proizvođača i dodaje da je što Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola, ovim projektom, jeste da tu sirovinu preradimo do više faze prerade i da dođemo do kvalitetne rakije za čiju smo mi proizvodnju bogom dani.
Da je u preradi voća i proizvodnji rakije veća zarada potvrđuje i Petar Dobrković, voćar iz Bačke Topole koji ima zasad kajsije na površini od 20 hektara.
– “Rakijski turizam turizam je važna komponenta i za industriju i za turizam. Za turističku industriju, rakija ima dobru tradiciju u našoj zemlji i važna je komponenta atraktivnosti destinacije i može biti glavni motivacioni faktor za posetioce. Za rakijasku industriju ali i za male proizvodjače , rakijaski turizam treba da postane veoma važan put za uspostavljanje veza sa potrošačima koji žele da iz prve ruke dožive priču o voću, dok je za mnoge male proizvodjače, direktna prodaja posetiocima u podrumima
osnov njihovog poslovnog uspeha. Kada imate veliki zasad kajsije to je jedan lep biznis, ali nam nekad nastupi i problem kada ona jako rodi, pa imamo do 1.000 tona i ne možemo sve u hladnjačama da čuvamo. Rešili smo da se bavimo zato i proizvodnjom rakije i tako dobijamo duži period za realizaciju te kajsije, tog voća. Da bismo dobili dobru cenu kajsije moramo proizvesti rakiju – napominje Dobrković..
I nosioc Projekta Rakijski putevi Sumadije i Vojvodine Direktor PSS Backa Topola Tankosic
“Ovaj koncept je već poznat na zapadu i vezan je za rute viskija. Mi želimo to isto da napravimo, da napravimo puteve rakije a sa tim u vezi je urađen i jedan priručnik za rakijski turizam. Degustacioni centar bi trebalo da prvo bude adekvatno obeležen turističkom signalizacijom, zatim mora da ima i otvorenu i zatvorenu degustacionu salu, nakon toga i podrum mora biti uređen za posete turista. Takođe čitav eksterijer i okolina bi praktično trebalo da bude jedan element ponude degustacionog centra, a ono što je najvažnije su veštine prezentacije i organizacije samih degustacija”, kaže Darko Đurović, magistar turizma zadužen za edukaciju o rakijskom turizmu.
“Šumadija je izvor šljivovice i to je naše piće koje treba da se promoviše, da mi maksimalno radimo na tome, tako da smo došli na ideju da razvijemo te rakijske puteve Šumadije i Vojvodine gde smo projektom pokazali, odabirom i mapiranjem određenih proizvođača koji su se prijavili, da smo na jako dobrom putu. U ovom trećem projektu koji će doći 2023. godine gde smo dobili saglasnost Ministarstva saobraćaja biće cilj da se postavi signalizacija i da obeležimo te destilerije Mi smo u Vojvodini u širokoj nekoj lepezi proizvoda ali ono što smo mi maksimalno dali akcenat to je rakija od jabuke i kajsije. To su najveće površine i tamo gde smo mapirali smo imali i najmanju otkupnu cenu. Razmišljali smo i tržišno i ekonomično i shvatili da bi se od te jabuke ali i kajsije dobila vrhunska rakija kada se dobro izdestiliše”, kaže Dragan Tankosić, direktor Poljoprivredne stručne službe Bačka Topola.
Kroz rast krovnog udruženja predstavljenog u Savezu proizvođača rakije Srbije razvija se i saradnja između resornih ministarstva i samih destilerija.
“Pre oko dve i po godine imali smo dvesta i nešto registrovanih proizvođača, a sada ih imamo već preko sedamsto. U okviru saveza imamo preko 100 registrovanih proizvođača koji aktivno učestvuju u samom savetu i sada organizujemo i par skupština do kraja godine gde ćemo primiti još stotinu proizvođača. Mi im pomažemo da oni ostvare svoje ciljeve brže i bolje”, kaže Goran Radosavljević, zastupnik “Saveza proizvođača rakija Srbije”.
“Degustacioni centri mogu mnogo da ponude turistima i to je eto već počelo da se dešava, uz neke izmene zakona o turizmu, gde će i vinari i rakijaši moći da imaju priliku da im degustacione sale i vinarije postanu deo turističke ponude. Zaštita geografskog porekla je nešto što je najvažnije i počeli su da u regionima štite svoje proizvode , ne samo rakiju i vino, tu su i ostali poljoprivredni proizvodi i to je veoma dobra stvar jer to znači da ćete biti prepoznati ne samo u Srbiji nego i u svetu”, kaže Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj.
Kroz ispunjavanje niza organizacionih i tehničkih standarda, a uz pomoć krovnog udruženja, proizvođači rakije iz Šumadije i Vojvodine moći će da ispune standarde za degustacione centre koji će se na putevima rakije naći i u turističkoj ponudi Srbije.
