U Budimpešti, u Ministarstvu spoljnih poslova i spoljne trgovine je 16. i 17. januara održano finale takmičenja srednjoškolaca o spasitelju ljudi iz II svetskog rata Raulu Valenbergu.Ekipa Gimnazije i ekonomske škole „Dositej Obradović“ iz Bačke Topole u sastavu: Evelin Nađ, Marta Husar i Ede Tot, koje je pripremio profesor Miloš Vuleković, su osvojili prvo mesto.
Na takmičenju pod naslovom Tragom Valenberga je državni sekretar za javnu upravu Čaba Balog pozdravio takmičare i rekao: Raul Valenberg je i danas simbol spasilaca ljudi i za diplomate on i njegovi pomagači služe za primer. Ministarstvo spoljnih poslova i spoljne trgovine se raduje da po sedmi put može ugostiti učesnike finala takmičenja srednjoškolaca. Kada je odlučeno da će ministarstvo podržati ovo takmičenje, cilj je bio da se ljudi podsete na žrtve holokausta, na dela i hrabrost onih koji su spašavali ljude, da se strahote holokausta više nikada ne ponove.
Čaba Balog je naglasio: „sećanje je naš zajednički zadatak“, što ne znači samo evociranje događaja, nego je važno upoznati se sa odgovornošću svih istorijskih ličnosti i logički sagledati veze, jer se samo tako može učiti iz istorije. Treba istaknuti da pojedinac snosi odgovornost i da ima mogućnost izbora. Odgovornost pojedinca je da li može razlikovati dobro od lošeg, ume li pravilno postupiti kada mora – rekao je državni sekretar.
Raul Valenberg je simbol upravo izbora i odgovornosti pojedinca. Slobodan čovek nije prijatelj diktature, a za njega to mnogostruko važi: nakon što se borio protiv zločina jedne diktature, i sam je postao žrtvom jedne druge.
Švedski diplomata Raul Valenberg je tokom II svetskog rata u Mađarskoj spasio više hiljada Jevreja od deportacije. Godine 1944-e je bio sekretar švedske ambasade i prema nekim izvorima je spasio oko dvadeset hiljada Jevreja od smrti tako što im je dao švedska dokumenta ili poslao u sigurne kuće. Crvena armija ga je uhapsila u januaru 1945., a prema tvrdnji sovjetskih vlasti je umro u zatvoru 1947-e. Prema drugim izvorima je još godinama kasnije bio živ i u ropstvu. Poslednji put su ga u Budimpešti videli živog 17. Januara 1945. godine
