Uz posvećen rad i podršku stručnog tima, svi pogledi su usmereni ka narednim izazovima i velikim rezultatima koje ova mlada atletičarka sigurno može da postigne. Adrianino prvo takmičenje u sezoni biće Evropski kup u bacanjima, koji će se održati 15. i 16. marta 2025. godine u Nikoziji. Očekuje se da će ovo biti odlična prilika za proveru forme i početak nove takmičarske godine.
Adriana se prethodnih godina dokazala kao jedan od najtalentovanijih mladih atletičara u svetu, a njeni rezultati u kontinuitetu potvrđuju da se srpska atletika može nadati velikim uspesima i u budućnosti.
Uz posvećen rad i podršku stručnog tima, svi pogledi su usmereni ka narednim izazovima i velikim rezultatima koje ova mlada atletičarka sigurno može da postigne. Adrianino prvo takmičenje u sezoni biće Evropski kup u bacanjima, koji će se održati 15. i 16. marta 2025. godine u Nikoziji. Očekuje se da će ovo biti odlična prilika za proveru forme i početak nove takmičarske godine.
Budžet opštine Bačka Topola za 2025, je projektovan, na dve milijarde i sto miliona dinara, od kojih će oko 30 odsto sredstava biti usmereno na investiciona ulaganja, a kao kapitalne investicije u ovoj godini izdvajaju se zatvoreni bazen (345 miliona) i zgrada nekadašnjeg hotela (preko 150 miliona).Nakon uspešnog učešća na konkursu lokalne samouprave, kod viših nivoa vlasti, pre svega kod Uprave za kapitalna ulaganja, rešena sredstva, za završetak zatvorenog bazena, dok su sredstva za nastavak radova na zgradi u centru grada, u visini od 87 miliona dinara, stigla od strane Mađarskog nacionalnog saveta. Opština je opredelila za uredjenje gradskog parka sa 8 miliona dinara, dok je u okviru IPA Programa prekogranične saradnje, opštini Bačka Topola, za tu vrstu obnove, dodeljeno 470.000 evra.
“Reč je o kompleksu zatvorenih bazena, koji će činiti plivački, dečji i kružni bazen, a koji će se koristiti kako za sportska takmičenja, tako i za rekreativne svrhe. Predviđa se izgradnja saobraćajnog priključka prema prostoru za parkiranje za potrebe stadiona TSC-a i bazena.Ukupno je predviđeno 30 parking mesta za potrebe bazena. Realizacija projekta hotela, će centru Bačke Topole dati jedan novi izgled, a u samom centru će u budućnosti stajati jedan moderan i reprezentativni objekat. U jednom delu nekretnine funkcionisaće dom učenika, a u drugom opštinska uprava, pa će tako svi građani moći svoje administrativne poslove da obave na jednom mestu”- rekao je predsednik opštine Adrijan Satmari.
Zahvaljujući IPA programu Evropske unije biće započeta kompletna obnova parka. Cilj projekta je da park postane centar društvenog života meštaNA BAČKE TOPOLE
„Želimo da napravimo jedno novo šetalište u gradskom parku, u planu je stvaranje jedne edukativne staze za šetanje, a u isto vreme želimo da napravimo nove klupe i rasvetu u gradskom parku. Ovde u gradskom parku će se izgraditi i igralište. U tu svrhu je namenjeno 480.000 evra iz IPA prekograničnih fondova. 85 posto od te sume koja iznosi 480.000 evra će finansirati Evropska unija, dok će 15 posto za ovu namenu biti obezbeđeno iz budžeta lokalne samouprave Bačka Topola. Pripremni radovi su u toku”– kaže Satmari
Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Levente Madjar ovih dana je ponovo u poseti SVM i Vojvodini. Izneli smo naše ideje i obavestili ga o procesu izrade II Strategije ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini, a posetili smo i dva korisnika sredstava po konkursima Fondacije „Prosperitati“ Razgovaramo i sa mladima naše zajednice,pridružili su nam se i stipendisti Programa diplomatske obuke Mađarske diplomatske akademije, koji borave u Srbiji na studijskom putovanju.- napisao je na svom fb profilu predsednik SVM Balint Pastor
Uprkos problemima u svetu i na samim granicama, , mađarska Vlada nije rekla, da sada vlada jedna nova situacija, jer to jeste nova situacija, da postoje nepredviđene poteškoće, pa onda hajde da stavimo implementaciju Programa ekonomskog razvoja Vojvodine u zagradu, hajde da stavimo u zagradu raspisivanje novih konkursa, ne, naprotiv, realizacija ovog programa je nastavljena, kao da je sve u najboljem redu, kako u svetu tako i u Evropi i danas imamo rezultat te mudre odluke i osnovu za dalji razvojni put”- rekao je Balint Pastor.
“Kupovina seoskih kuća je od početka bio jedan od najpopularnijih konkursa Fondacije „Prosperitati“. Jedan od . podržanih prijava je i projekat kupovine kuće sa okućnicom Normanda i Diane Nemedi u Hajdukovu. Uspeli su da kupe stambeni objekat sa velikim dvorištem, pa pored ratarske proizvodnje mogu da se bave i stočarstvom.Prvo smo njih posetili sa zamenikom ministra Leventeom Mađarom, a zatim smo svečano predali realizovan projekat od istaknutog značaja farme Balaša u Čantaviru. Kompleksni sistem modernizuje celokupnu proizvodnju kao i uslove dobrobiti životinja uvođenjem najsavremenijih inovacija u proizvodnji stočne hrane, tehnologija za štale i sistema za mužu. Radimo na obezbeđivanju nekih novih oblika podrške, a takođe i na ažuriranju naše strategije za ekonomski razvoj!” – ističe Pastor
Tema o kojoj smo sa zamenikom ministra Leventeom Mađarom razgovarali sa mladima naše zajednice kao i diplomatama budućnosti! Između ostalog sam informisao prisutne o tome šta činimo za prosperitet mladih u Vojvodini: obezbeđujemo uslove za dalje školovanje i sticanje konkurentnog znanja na tržištu rada, podstičemo studente deficitarnih zanimanja, jačamo preduzetnički duh, podržavamo njihove inicijative, pomažemo njihove organizacije, uključujemo ih u javni život i politiku, obezbeđujemo sredstva za stvaranje porodičnog doma! Posebno me raduje što su se ovom događaju pridružili stipendisti Programa diplomatske obuke Mađarske diplomatske akademije, na čelu sa direktorkom Oršojom Pačai-Tomačić.
Zahvaljujem zameniku ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Leventeu Mađaru na današnjoj poseti i na tome što uvek možemo da računamo na njega u primeni našeg programa ekonomskog razvoja!- zaključio je Pastor
Obornjače, selo na granici opština Bačka Topola i Ada, jedno od retkih kojem zvanične statistike kao broj stanovnika beleže nulu.Iseljavanje iz ovog nekada živog bačkog sela počelo je pre četvrt veka. Prvo je zatvorena škola, zbog čega su otišli mladi, prestala je s radom i pijaca i većina starih je umrla.Poslednja porodica, koja je 2011. godine napustila Obornjaču, selo udaljeno od Bačke Topole otprilike dvadeset sedam-osam kilometara, bili su Bartusi. Otišli su u Bečej. Mesto u kojem je, do pre nekoliko decenija, prosto vrilo od života je, tako, definitivno umrlo i danas u njemu stanuju samo duhovi njegovih bivših žitelja: Kočiša, Zuhora, Gergeja, Sremčeva.
Do početka sedamdesetih, u pedesetak kuća živelo je oko 300 duša. Od tada pa do početka ovog milenijuma, oni su ili pomrli ili su se, u potrazi za boljim životom, odselili u Suboticu, Bačku Topolu, Adu, Bečej, Srbobran… Po popisu iz 2002. godine bilo ih je još 30, a po poslednjem, obavljenom – nijedna!
Par desetina kilometara od Bačke Topole, posle sela Gunaroš, počinje Obornjača. Ne postoji ni tabla, ni putokaz.”Mladi su otišli odavde, možda ima još nekoliko tu, a stari su već umrli”, kaže POLJOPRIVRENIK iz sela Gunaroš. objašnjava da su meštani otišli iz Obornjače najviše zbog puta, jer od jeseni do proleće nisu mogli da funkcionišu bez njega.A nekada je tu bilo tridesetak kuća, stolarska i obućarska radnja, poslastičarnica.
Selo je počelo da se prazni sedamdestih kada je zatvorena osnovna škola. Osamdesetih su prestale da rade i dve prodavnice i dve kafane. Poslednja dva meštanina Obornjaču su napustila 2011. godine.Poslednja porodica, koja je 2011. godine napustila Obornjaču, selo udaljeno od Bačke Topole otprilike dvadeset sedam-osam kilometara, bili su Bartusi. Otišli su u Bečej. Mesto u kojem je, do pre nekoliko decenija, prosto vrilo od života je, tako, definitivno umrlo i danas u njemu stanuju samo duhovi njegovih bivših žitelja: Kočiša, Zuhora, Gergeja, Sremčeva, Božića..
Atar Obornjače čini oko 600 hektara najbolje zemlje, a selo je pored vrednih paora imalo i nekoliko obućara, sarača i stolara, dve prodavnice, tri kafane, od kojih je jedna imala i prenoćište… – nastavlja svojevrstan lament nad oazom svoje mladosti sagovornik NAŠEG PORTALA. – Bila je tu čak i poslastičarnica. Čika Borino prezime sam, nažalost, zaboravio, ali ukus njegovih krempita neću nikada. Danas ovu plodnu zemlju obrađuju neki drugi ljudi.
Nisu svi koji su napustili kuće, napustili i njive koje se protežu na nekoliko stotina hektara. Danas u selu možete da sretnete i dva čobanina.Prema poslednjem Popisu, Obornjača je samo jedno od 11 napuštenih sela u Srbiji.
U Vojvodini, inače, ima tačno 425 sela. Ni u jednom od njih, ni na ovogodišnjem, ni na prethodnim popisima, nije zabeležen rast broja žitelja, naprotiv. I sve ih, SVOJEVREMENO JE REKAO , prof. dr Branislav Đurđev sa Departmana za geografiju novosadskog PMF, pre ili kasnije, čeka ista sudbina.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je u potpunoj obustavi manje od tri odsto osnovnih škola u Srbiji i navela da plata za februar zaposlenima u prosveti neće biti svima jednako isplaćena i da će je dobiti oni koji su radili..Prosvetni radnici u bačkotopolskim školama podržali su ovaj stav na delu. Iako je bilo pritisaka, kako kažu, neformalnih grupa prosvetnih radnika iz Beograda , da se u potpunosti obustavi rad u školama, prosvetni radnici Bačke Topole su to odbili, smatrajući da su prioriteti u obrazovanju deca i da ih ne treba opterećivati problemima koje oni , ne razumeju.
Brnabićeva je rekla da u Srbiji ima 1.254 osnovnih škola i 1.767 srednjih škola, kao i da ogroman procenat prosvetnih radnika školama radi svaki dan i trudi se
Istakla je da su oni, kako je rekla, heroji ovog vremena.
”Kako da se onda onima koji nisu radili isplati puna plata kao onima koji su radili puno ili delimično radno vreme odnosno držali časove od 30 minuta. Pritom je postignut dogovor sa svim reprezentativnim sindikatima koji su pozvali da se radi”, rekla je Brnabićeva
Prosvetni radnici u bačkotopolskim školama podržali su ovaj stav na delu. Iako je bilo pritisaka, kako kažu, neformalnih grupa prosvetnih radnika iz Beograda , da se u potpunosti obustavi rad u školama, prosvetni radnici Bačke Topole su to odbili, smatrajući da su prioritet u obrazovanju deca i da ih ne treba opterećivati problemima koje oni , ne razumeju. Nastava se, uvećem broju osnovnih školla ,odvija redovno. Časovi traju po 45 minuta. Deo se odlučio za časove od 3o minuta ali nastava nikada nij dovedena u pitanje. Jedino, dva odeljenja maturanata, Gimnazije i ekonomske škole “Dositej Obradović” u Bačkoj Topoli dolaze u školu i samoorganizuju “školske radionice” i povremene javne proteste.
U Bačku Topolu je stigao Udžunva Onjeuče, defanzivac iz Nigerije, kojem je ovo prvi angažman u inostranstvu. Rođen je 2006. godine, a bio i kapiten nigerijskog Rasina, koji je na scenu izbacio neke poznate fudbalere poput Pitera Odemvingija i Brauna Idejea.Ofanzivne karakteristike su dobre, a sada sledi period uklapanja u sistem trenera Jovana Damjanovića, pa ubrzo može da očekuje debi u plavom dresu. U sredu predstoji vanredno, a tokom vikenda redovno kolo Superlige.
“Ugledam se na Kansela, sviđa mi se njegov stil igre i trudim se da se kao fudbaler izgrađujem u tom smeru. Vidim se u Evropi vrlo brzo, u najvećim klubovima”, rekao je svojevremeno Onjeuče za nigerijski “Sport 247”, a evropski put će započeti u Bačkoj Topoli.
U prorestnoj šetnji, 23. februara, ulicama Bačke Topole, pod sloganom “Vreme je za naše vreme – Bačka Topola ponovo ustaje” učestovalo je oko 15o školaraca, roditelja i pridruženih gradjana. Poneli su transparente, pištaljke, trube i dobro raspoloženje.Šetnja je krenula sa Manifestacionog trga, a okupljeni građani su se kretatiali uz policisko obezbedjenje ulicom Nikole Tesle, praveći krug ulicama vrativši se ponovo ka Trgu. Organizatori naglašavaju da će se sa protestima u BAČKOJ TOPOLI nastaviti i ubuduće u “formi različitih aktivnosti kojima se skreće pažnja građana na NJIHOVO NEZADOVOLJSTVO. Sa protestima i protestnim akcijama se neće stati“, navode i dodaju, “-čini se da naš narod koji je preživeo velike krize lako zaboravi da ima tu moć da odlučuje.Dođite, na naše skupove gradjani, da zajedno pošaljemo snažnu poruku podrške i pokažemo da u teškim trenutcima niko ne treba da bude sam“
“Suviše dugo su nas učili da je podela prirodno stanje i da se istina meri interesima, a pravda moći, ali mi znamo bolje. Mi znamo da u borbi za pravednu zemlju podeli nije mesto. Kada kažemo da je ovo borba svih nas, glas kao da ne dopire dovoljno daleko. Čini se da naš narod koji je preživeo velike krize lako zaboravi da ima tu moć da odlučuje.” – objašnjavaju omladinci i šalju poruku gradjanima – “Dođite, NA NAŠE SKUPOVE, da zajedno pošaljemo snažnu poruku podrške i pokažemo da u teškim trenutcima niko ne treba da bude sam.“
Povorka se kretala centralnim ulicama, gde su učesnici održali petnaestominutni performans buke, simbolično ukazujući na potrebu da se njihov glas čuje. Nakon povratka prema početnoj lokaciji, organizatori su poručili da će građani o narednim koracima biti obavešteni putem društvenih mreža.
Turijska kobasicijada je najveća manifestacija tog tipa kod nas. Svake godine nju poseti nekoliko hiljada gostiju iz srbije ali i drugih evropskih zemalja. Ove godine, u okviru 41. „Kobasicijade“, u rukama veštih majstora nastala kobasica od 2.041 metra i teška tri tone!Rekord u pravljenju najduže kobasice nadmašen je a organizatori kažu da će opravdati priznanje koje zaslužemo nose – „Najbolje iz Vojvodine“.Dva dana i dve noći, po rečima predsednika Udruženja „Kobasicijada“ Željka Popića, trebalo je članovima da je zgotove, ali nisu žalili truda, jer je davno zacrtan cilj da se od obaranja Ginisovog rekorda u dužini kobasice, svake godine glavni eksponat manifestacije produži za metar, ispunili.
Dva dana i dve noći, po rečima predsednika Udruženja „Kobasicijada“ Željka Popića, trebalo je članovima da je zgotove, ali nisu žalili truda, jer je davno zacrtan cilj da se od obaranja Ginisovog rekorda u dužini kobasice, svake godine glavni eksponat manifestacije produži za metar, ispunili. Ove godine, u okviru 41. „Kobasicijade“, u rukama veštih majstora nastala kobasica od 2.041 metra i teška tri tone!Rekord u pravljenju najduže kobasice b nadmašen je a organizatori kažu da će opravdati priznanje koje zaslužemo nose – „Najbolje iz Vojvodine“. Današnju kraljicu kobasica, kako su je prozvali organizatori, pravila je ekipa od 10 mesara, dva dana i dve noći! NAKON, ŠTO JE KOBASICA IZMERENA, svako ko je želeo, a takvih je bilo mnogo juče u Turiji, mogao da kupi ne na kilogram, već na metar, po ceni od 900 dinara.
– Tu je oko 2.500 kilograma,mesa, po 10 kilograma ljute paprike, belog luka i bibera i 30 kilograma slatke paprike – otkrio nam je Ranislav Stanković, jedan od članova tima koji je učestvovao u postizanju ovogodišnjeg rekorda.
Manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Predrag Rojević, koji je istakao da „Turijska kobasicijada“ nije samo festival dobrih ukusa, nego mesto za prezentaciju umeća u različitim oblastima kulinarstva. Naglasio je da je ona prevazišla lokalne okvire i značajna je na širem planu pa i u okolnim državama koje to svojim prisustvom na njoj i potvrđuju.
Po tradiciji, majstori svake godine prave za metar dužu kobasicu i o tome obaveštavaju komisiju iz Ginisove knjige, gde je 2013. zvanično upisan prvi rekord sa Kobasicijade. Tada je bila dugačka 2029 metara!
Poslanica Evropskog parlamenta (EP) Anamarija Viček iz političke grupacije Patriote za Evropu izjavila je da EP mora da bude objektivan i nepristrasan kada je reč o situaciji u Srbiji i poručila da političke debate ne treba voditi na ulicama, već u institucijama, kao što je Skupština Srbije.“Demonstracije možemo smatrati jednim načinom ili vidom demokratije, ali mi kao političari moramo da se zalažemo za to da se političke debate i politički izazovi ne dešavaju na ulicama, već da se vrate u institucije kao što je parlament Republike Srbije”, rekla je Viček novinarima u Strazburu nakon što je u EP održana debata o situaciji u Srbiji.
ANAMARIJA VINČEK, aglasila je i da se u proteklih nekoliko nedelja primećuje da “iako je pokrenut krivični postupak, iako je preuzeta na neki način politička odgovornost i vlada je ispunila zahteve studenata”, ne dešava smirivanje ili smanjenje demonstracija u Srbiji, već se neke nove illi druge društvene grupe priključuju studentima.
Viček je OBJASNILA da je tokom izlaganja u EP iznela lično mišljenje da deca mlađeg uzrasta, odnosno đaci osnovnih i srednjih škola, najviše pate zbog takve situacije.
“Neki nastavnici su se uključili u potpuni štrajk tih obrazovnih ustanova, što znači da neka deca od decembra prošle godine, znači više od mesec dana, uopšte ne idu u škole”, rekla je Viček i naglasila da deca ne bi trebalo da ispaštaju zbog takve situacije.
U Evropskom parlamentu je održana rasprava o situaciji u Srbiji nakon što je zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do protesta predvođenih studentima.
Nacionalni saveti grčke i mađarske nacionalne manjine u subotu, je održao, okrugli sto sa temom Međuregionalna kulturna saradnja. Okrugli sto je organizovan na osnovu ranije zajedničkog potpisanog ugovora i kao nastavka kulturne saradnje sa Grčkom Zemaljskom Samoupravom u Mađarskoj.Sastanak se održao u prostorijama Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine koji je i organizator okruglog stola. Prisustvovali su, zvanična lica Nacionalnih saveta Grčke i mađarske nacionalne manjine u Srbiji, kao i udruženja grčke zajednice iz Smedereva, Novog Sada i Subotice.
Arpad Fremond- Tokom sastanka iznesene su ideje budućih projekata koji bi obogatili kulturni život i vrednosti naših zajednica.
Madjarski nacionalni svaet, dosledno je vođen načelom da su jačanje samopouzdanja i samopoštovanja zalog uspešnog razvoja, boljitka i izgradnje mađarske zajednice ali i saradnje sa drugim zajednicama u Srbiji pa tako i Grčkom, nastavio je saradnju i početkom ove godine. Zajedniči imenitelj susreta je dogovor o nastavku očuvanje identiteta i predano služenje mađarskoj i grčkoj zajednici- kontinuitet zalaganja za prosperitet domovine i posebno, jačanje mađarsko-grčkih odnosa u Srbiji i šire na obostranu dobrobit i dobit zemlje u kojoj funkcionišemo.- mišljenje je predsednika MNS Arpada Fremonda
“Mera naše ambicije je odlučnost da samostalno i nezavisno donosimo odluke o svojoj budućnosti. Regionalno povezivanje i saradnja su uslov socijalnog i ekonomskog razvoja sredine u kojoj delujemo, a sposobnost da odgovornom politikom u zavičaju zadržimo vredne, talentovane i stručne ljude je jedina ocena našeg rada.”- objasnio je Fremond
.
