Category: Privreda

OKO 15. NOVEMBRA, REDOVNA LINIJA PREKO BAČKE TOPOLE, SUBOTICA -BEOGRAD

Pruge Novi Sad–Subotica trenutno su u fazi testiranja, kako bi do kraja ove godine brzi vozovi počeli saobraćati na ovoj deonici. Predviđeno je da se testiranje pruge do Subotice obavlja svakodnevno do 10. oktobra. Testiraju se koloseci, kontaktna mreža i ugrađeni sistem bezbednosti ETCS – nivo 2. U zavisnosti od vrste ispitivanja, testiranje će se obavljati i elektromotornim putničkim garniturama “Štadler”.Finalni izveštaj o testiranju očekuje se 8. novembra, a nekoliko nedelja kasnije planirano je ponovno uspostavljanje železničkog saobraćaja do Subotice.

Fotografiju nemačke kompozicije, koja služi za testiranje prolaska vozova pri brzini od 200 kilometara na sat

Planirano je da se, u zavisnosti od vrste ispitivanja, dnevno obavi od dve do osam test vožnji, u oba smera. Svakog dana pre ispitivanja i polaska test voza, vršiće se vizuelni pregled cele deonice motornom drezinom.Ovaj test voz čine elektrolokomotiva i troja kola koja su opremljena sa uređajima za snimanje i kontrolu svih tehničkih parametara železničke pruge.

„Naša brza pruga od Novog Sada do Subotice kao i ona od Beograda do Novog Sada, koja je u funkciji, ima sve najviše evropske sertifikate.Počinje dinamičko testiranje brze pruge Novi Sad-Subotica do državne granice”, objavio je na društvenim mrežama ministar Goran Vesić.

Mere bezbednosti dok traju probe – Infrastruktura železnice Srbije upozorava da je u navedenom periodu zabranjeno i opasno prisustvo građana u železničkim stanicama, odnosno na kolosecima i peronima duž deonice na kojoj se obavlja ispitivanje, jer, kako se ističe, nepoštovanjem ovih pravila građani direktno mogu da ugroze sopstveni život, kao i bezbednost železničkog saobraćaja tokom testiranja pruge. Precizira se i da će duž cele deonice za vreme dinamičkog ispitivanja biti raspoređeno osoblje izvođača radova konzorcijuma Kineskih železnica i Infrastrukture železnice Srbije, a biće pojačano i prisustvo pripadnika MUP-a.

„Prema pripremljenom rasporedu, kompanija Dojče Ban, u zavisnosti od vrste ispitovanja, planira da dnevno sprovodi od dve do osam test vožnji voza, u oba smera. Svakoga dana pre ispitivanja i polaska test voza, vršiće se vizuelni pregled cele deonice motornom drezinom”, navodi se u saopštenju„Važno je napomenuti da je u okviru realizacije projekta na celoj deonici pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom izvršeno denivelisanje ukrštanja drumskog i železničkog saobraćaja, tako da na čitavoj deonici ne postoje putni prelazi u nivou”, navedeno je u saopštenju. 

Radovi na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica, obuhvatili su polaganje oko 273 kilometara novih koloseka, uključujući dvokolosečnu prugu i stanične koloseke. Ugrađene su i 302 skretnice, a za izgradnju brze pruge bilo potrebno uraditi oko osam i po miliona kubika zemljanih radova.

Finalni izveštaj o testiranju očekuje se 8. novembra, a nekoliko nedelja kasnije planirano je ponovno uspostavljanje železničkog saobraćaja do Subotice.

BAČKA TOPOLA/ PORTUGALSKI SOPLAST MOURAMAUTINHO – MORAIS PODIŽE FABRIKU AUTODELOVA

Industriska zona Bačke Topole biće mesto gde će Portugalska kompanija podići fabriku autodelova. U tu namenu kupili su dva placa i danas potvrdili ugovorom da kreću u gradnju fabrike koja će u proom “naletu” zaposliti oko 60 radnika. Predsednik opštine Adrijan Satmari potpisao ugovor sa Portugalcima. Zahvalio je portugalskim prijateljima i svima koji su omogućili otvaranje te fabrike.

Soplast je osnovan 1980 godine i biznis je započeoproizvodnjom malih dugmadi za tekstilnu industriju a nešto kasnije je razvijo proizvodnju složenih plastičnih komponenti za auto industriju. Poseduje opremu najsavremenije opreme sa visokom preciznošću i fleksibilošću i kapacitetom za zavarivanje , montažu i integraciju podkomponenti u procesu ubrizgavanja kako bi udovoljili najkomplikovanijim zahtevima.

“Savremenu tehnologiju ova portgalska firma donosi u Bačku Topolu. Danas smo potpisali ugovor o prvom pogonu koji će zaposliti 60 radnika. Kreću predradnje za podizanje pogona. To je mala ali savremena proizvodnja plastičnih delova za auto industiju, koja nije od juče več dokazana na tržištu kao proizvodjač kvalitetnih i traženih delova. Odlučili su se za Bačku Topolu jer su uslove prepoznali kao idealne a umnogome je odluci doprinela i nova trasa pruge Beograd Budimpešta koja će transport gotovih proizvoda učiniti dostupnim i brzim u svakom trenutku.”– kaže predsednik opštine Adrijan Satmari.

Rekao sam Portugalcima dok smo potpisivali ugovor za fabriku da živimo za ovakve dane, mi koji se bavimo ovim poslom, jer tako pokazujemo rezultate svoga rada”, rekao je predsednik Satmari

Istakao je da fabrika nije nikla iz zemlje, već da mnogo ljudi koji rade na tom projektu i da se obavilo puno teških razgovora, kao i da će sada ta fabrika zapošljavati ljude iz Bačke Topole i drugih mesta opštine.

 Satmari je zahvalio portugalskim prijateljima i svima koji su omogućili otvaranje te fabrike.

VAN GOG I VINSKA ULICA

Grupa Van Gog održala je prvi koncert u Bačkoj Topoli i tom prilikom oduševila publiku.Naime, prisutni su sve vreme bili na nogama dok su se nizali hitovi poput “Neko te ima noćas”, “Ludo luda”, “Za godine tvoje”. Istovremeno proradila i vinska ulica , za okrepljenje.

 Koncerti je biti odsviran u jednom huku i dahu. Nismo iznenađeni zbog POSEĆENOSTI prvog koncerta, uprkos kiši, to je tihi dokaz da još uvek postoji publika koja voli rokenrol zvuk, neguje tradiciju i poštuje note na kojima je odrasla. Za 36 godina koliko postojimo, mnogo generacija je prošlo i ostalo verno našem zvuku. Plato Manifestacionog trga zadovoljio je akustiku , dodatnim razglasom i vizuelnim efektima, ali ono što će svakako bili zanimljivo za publiku je set lista na kojoj smo se vratiti svim onim komadima poput „Sreća“, „Delfin“, „Put“, „Tragovi prošlosti“. Neka nam publika ne zameri ako malo duže potraje koncert – zaključio je pevač. Van Goga

Bačkotopolčani su se zbijali na hladnoši i iši ali su izdršali od prvog do poslednjeg takta. Podrška muzičarima nije izostala pa je konstantna bila interakcija publike i muzičara. Punpogodak uprkos lošem vremenu.

Paralalelo na malom trgu Muzeja okupili su se vinari.

Mnifestacija koja je posvećena grožđu, vinu, vinogradarima i podrumarima bila je prilika posetiocima da uživaju kao i prethodnih godina u brojnim kulturno-umetničkim dešavanjima, ali i da degustiraju kvalitetna vina čuvenih vinara iz Bačke Topole i okoline.

Vinska ulica nalazi se za vreme trajanja ove manifestacije duž pešačke zone, oko Mzeja U njoj su smešteni najbolji vinari i vinogradari ovog kraja, koji nude svoja vina, rakije i ostale proizvode. Vinska ulica je veoma primamljiva svim gostima ove manifestacije.

BAČKA TOPOLA/ PČELARI UPRKOS KIŠI POKAZALI MED

Proizvodnja namirnica koje odgovaraju standardima zdravog života i ishrane odavno je u trendu, ali za interesovanje koje izaziva Pčelarski sajam u Bačkoj Topolimože se reći da prevazilazi sva očekivanja.

„Slatki sajam“ je manifestacija koju organizuje Savez pčelarskih organizacija a posetioci imaju priliku da vide kompleksan prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj i program. Sajam je prilika da se, pored meda i drugih pčelinjih proizvoda, po najpovoljnijim uslovima nabavi i kompletna pčelarska oprema i repromaterijali. Uporna kiša omela posetioce i pčelare

Već po tradiciji, posetiocima je na raspolaganju bio izuzetno bogat prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj i program. Pored meda i drugih pčelinjih proizvoda, zainteresovani će po najpovoljnijim uslovima mogli da nabave i kompletnu pčelarsku opremu i repromaterijale.

Koncepcija Sajma meda u Bačkoj Topoli prilagođen je stvaranju prepoznatljivih robnih marki u oblasti vinarstva i pčelarstva, budući da je med0d 21veka sinonim dobrog kvaliteta, kao i med, po čemu se opština Bačka opola veća, u Srbiji po broju košnica, takođe afirmisala.Od davnina poznat kao hrana i lek. Razne vrste meda, matični mleč i propolis neki su od pčelinjih proizvoda koji se, zbog svojih svojstava i blagodeti po ljudski organizam, već vekovima koriste u terapeutske svrhe. Mnogi od njih mogu se pronaći u ovogodišnoj ponudi tradicionalne manifestacije.- kaže predsednik pčelara Mirko Spasojević

“Svečano otvaramo prodajnu izložbaumeda i pčelinjih proizvoda, kao i prateće opreme u pčelarstvu. Organizovana je u okviru Dana pčelarstva, koji su ove godine okupili oko 20 izlagača, koji prirodni med i druge pčelinje proizvode, prodaju po prihvatljivim cenama. Svaki put organizatori predstavljaju po neku novinu, pa se u skladu sa tim na štandovima mogu pronaći nesvakidašnji artikli kao što su pivo sa medom, kafa sa medom ili sladoled od meda.Za pčelare ova godina je bila prosečna i u zavisnosti od paše i lokacije, za celu pčelarsku godinu prikupljeno je od 30 kg do 50 kg meda po košnici. Sa takvim rezultatima, proizvođači meda će pokriti troškove proizvodnje i uz to će im, kako je rečeno ostati još nešto pride da nekako naplate svoj trud.- rekao je predsednik SO Bačka Topola Saša Srdić

POLA MILIONA EVRA,IPA NOVCA, PLUS 8 MILIONA IZ BUDŽETA, “POSADIĆE” SE U BAČKOTOPOLSKI GRADSKI PARK

Opštinsku upravu u POSLEDNJEM KVARTALU godine, čeka i važan projekat revitalizacije gradskog parka. Za tu svrhu opredeljeno je 8 miliona dinara iz budžeta, dok je u okviru IPA Programa prekogranične saradnje, opštini Bačka Topola, za tu vrstu obnove, dodeljeno 470.000 evra.” Dajemo prioritet rešenjima koja su bliski prirodi. U saradnji sa ekolozima želimo da sagradimo sportsko rekreativni centar koji će biti u interesu očuvanja prirodnih vrenosti koje se tamo nalaze”- istakao je nedavno, predsednik opštine Adrijan Satmari.

Prema studiji zaštite Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u kojoj se navodi da je “po vrednosti sadržaja i oblika koje ima, kao i po stepenu očuvanosti, Gradski park u Bačkoj Topoli se izdvaja od drugih zaštićenih parkova Vojvodine, i jedan je od najvrednijih parkova Srbije. Ima veliki kulturno-istorijski i naučni značaj, estetsku i vaspitno-obrazovnu, ekološku i socijalnu funkciju”. S vremena na vreme to nije bilo prepoznato u Bačkoj Topoli pa je nekada “park za ponos” postao poprilična ruina. Sada se čine napori da se Gradskom parku vrati stari sjaj.

Na istoj lokaciji privodi se kraju , više puta , najavljivani završetak bazenskog kompleksa. Nastavljeno je finansiranje izgradnje kompleksa zatvorenih bazena u Bačkoj Topoli sa pratećim sadržajima – druga faza (505,6 miliona dinara). Između kompleksa bazena i parkinga predviđen je atraktivni predprostor sa popločanim i zelenim površinama, teretana na otvorenom, kao i dečije igralište. Prostor oko objekta oprema se urbanim mobilijarom savremenog dizajna. Radiće se i spoljašnja stepeništa, trotoari za pešačke komunikacije, privodna TK infrastruktura bazena…

Revitalizacije gradskog parka je posao koji je najavljen za drugu polovinu godine a pošto polagano ulazimo u poslednji kvartal, trebalo bi da i to krene. Za tu svrhu opredeljeno je 8 miliona dinara iz budžeta, dok je u okviru IPA Programa prekogranične saradnje, opštini Bačka Topola, za tu vrstu obnove, dodeljeno 470.000 evra.” Dajemo prioritet rešenjima koja su bliski prirodi. U saradnji sa ekolozima želimo da sagradimo sportsko rekreativni centar koji će biti u interesu očuvanja prirodnih vrenosti koje se tamo nalaze”- istakao je nedavno, predsednik opštine Adrijan Satmari.

BAČKA TOPOLA OPIJENA SMRADOM/ TRUJE LI GRADJANE SVE ŠTO GODINAMA SMRDI/ PRVA REAKCIJA OPŠTINARA

.„Na osnovu podnete predstavke u vezi otpadne materije na njivi preko puta ‘Žibela’, obaveštavamo Vas da su preduzete potrebne mere i naloženo je uklanjanje, sanacija i vraćanje terena u prvobitno stanje u najkraćem roku“, prema tvrdnji ekološkog aktiviste, dr Petera Červenaka, navedno je u dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Bačka Topola,„jer znate i sami, dok im se formalno ne obratite oni se prave mrtvi“ naglašava Červenak.

Ekološki pokret “Za sadašnjost i budućnost” iz naselja Bajša, u opštini Bačka Topola, zahteva od opštinske vlasti da reaguje povodom nesnosnog smrada koji se širi ovim prostorom. Takođe, preko puta fabrike Žibel u Bačkoj Topoli na njivu je ispuštena smrdljiva otpadna materija organskog, verovatno životinjskog porekla, sudeći po smradu”, ističe se u saopštenju tog pokreta. pa s e traži brza reakcija nadleđnih.

Usledila je kao nikad do sada ali problem i dalje postoji.

Odgovor nadležnih je stigao, ali za sada samo po pitanju neidentifikovane otpadne materije koja je završila na njivi objašnja za Vreme, duggodišnji eko aktivista, dr Peter Červenak.

„Na osnovu podnete predstavke u vezi otpadne materije na njivi preko puta ‘Žibela’, obaveštavamo Vas da su preduzete potrebne mere i naloženo je uklanjanje, sanacija i vraćanje terena u prvobitno stanje u najkraćem roku“, navedno je u dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Bačka Topola.

Ekolozi iz Bajše “Za sadašnjost i budučnost naselja Bajša” zahtevaju da se učini sve što je moguće, da se shodno članu 74. Ustava Srbije građanima obezbedi elementarno pravo na zdravu životnu sredinu, zbog čega stanovnici ne mogu prošetati niti provetravati svoje domove.

Ekološki pokret je pozvao opštinsku vlast da utvrdi poreklo smrada jer, kako ocenjuju, postoji više mogućih izvora: fabrika Žibel, farme pilića Topika, prečistači otpadnih voda ili farme svinja.

Slikovit je dr Červenak,

„Smrad iz ‘Žibela’ se oseća zbog tehnoloških procesa iz te kafilerije, ali se ne oseća stalno, nego povremeno, kada se na primer otvaraju kotlovi pod visokim pritiskom koji služe za rad te kafilerije. Pored ‘Žibela’ smrad se širi i sa farmi pilića kompanije ‘Perutnina Ptuj Topiko’ koje su opkolile Bačku Topolu i u kojima sada već ima milion jedinki. Najgore je kada se sa farmi pilići nakon šest nedelja uzgoja odvoze na klanje, jer se tada uklanja stajnjak na kome su uzgajani, odnosno seckana slama na kojoj se od prvog dana uzgoja sakupljao njihov izmet.”

“URKO”, ILI SOMBATI KONCEPT, ŽIVI I NAKON POLITIČKE ČISTKE, DONEDAVNO NEPREKOSNIVENOG PAČIRCA- KO SAD BROJI NOVCE

Ono o čemu se govorilo godinama, prvo tiho pa u poslednje vreme i sve glasnije, u zvaničnoj formi počelo je da izlazi na videlo. NEPROFITNO UDRUŽENJE GRADJANA “URKO” IZ PAČIRA OBRĆE MILIONE, kroz razne pravne forme, iako bitiše u selu u kojem je veliki broj gradjana, na ivici egzistencije. Ništa se nije promenilo sem što je sa “scene” nestao politički, informativni , komunalanlni mag… Zoltan Sobati- kreator ekipe za model “kako za svoj račun isprazniti donaciske i državne kase”. Ostali su naslednici, koji su se naučili poslu, pa i dalje prazne kase, bez posledica,na svoje lično zadovoljstvo i korist.

U praksi politička volja često gleda na to ko je potencijalno odgovoran. Da li je to neko ko je politički saveznik ili protivnik. I, na žalost, nemamo dovoljno garancija da će sve biti ispitano bez obzira da li se zloupotrebe mogu vezati za pripadnike ove ili one političke opcije. To je ocena ekonomskih stručnjaka zaširi plan ali koji tako simptomatično zvuči u Bačkoj Topoli.

Nije sve išlo ipak, kako izgleda, negde je zapelo. Glavni kreator URKO sistema je odstranjen iz politike, pa se izvesno vreme vatio u Madjarsku, dok ne izblede tragovi, odakle je i došao iz male kancelarije u Janošhalmi do pokrajinskih skupštinskih klupa i maga bačkotopolske političke scene.

Medjutim ostala su “braća” iz osnivačke ekipe koja se nisu odrekla kreatorovog koncepta, već su nastavili, “bez glave” da slede trag novca. Kupovali su , za tudje pare, medije – radio, televiziju igrali se sa seoskom televizijom pa prešli u turizam jer im se učinio, unosnijim. Možda zato, jer im je informativna sisa ispala iz usta. Posle Sombatija tu su ostali politički akteri, sa početka priče, Oto Nadj, koji je sada Zamenik direktora Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine i Endre Husar direktor doo Pačir , koji upravlja svetski poznatom banjom, po ružičastoj boji.

Politički embrion Sombati, Nadj, Husak se raspao ali sva su deca preživela i nastavila po receptu “starijeg” brata da žive svak u svojoj blagodeti političkih uhlebljenja. Doduše onaj prvi, posle nuspešnog preleta, ostao je na ledu, do daljnjeg. Koji su mu grehovi posle toliko zasluga sam Bog će znati a možda i mi ukoliko nam bude interesantan. Svakako su “pod lupom” sadašnji potrošači donaciskog i budžetskog novca, koji su iz (ne) profita počeli da stiču profit, po receptu, tudji novci moje pare.

Kod trošenja novca u Pokrajini i Bačkoj Topoli imali smo iste probleme kao i uvek. Slabu kontrolu i nedovoljnu javnost. Oni koji bi inače mogli da vrše nadzor, nisu, navodno -imali pun pristup, podacima pa eto prilike da im pomognemo.

RECIMO KAKO INTERESANTNO ZVUČI DA PRIVATNA FIRMA UPRAVLJA IMOVINOM OD BLIZU 100.000.000 (STO MILIONA DINARA) U KOJU JE ULOŽILA IZ DVA IZVORA 1000 DINARA.

JOŠ MILIONČE “LEGLO” – NEPROFITNOM “URKU” IZ PAČIRA, NOVCA GRADJANA BAČKE TOPOLE

Konkursom za dodelu budžetskih sredstava za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata udruženja građana za pružanje administrativno-tehničke podrške poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola dodeljeno je 9,1 milion dinara za projekte osam udruženja, dok je prošle godine 8,2 miliona dinara podelilo devet nevladinih organizacija. Dakako i ovde je neprofitni URKO iz Pačira, miljenih lokalne politike, jer i posle Sombatija ima neki Sombati, sa pojačanom apanažom sa 700.000 od lane na 930.000 ove godine. Poznati su po tome što su prvo kupili lokalnu TV i radio, za tudje pare, pa je prodali i nastavili da informišu malo školarce a malo poljoprivrednike , za solidne novce gradjana Bačke Topole.

Sistem finasiranja koji je uspostavio legendarni mediski vuk Zoltan Sombati, i dalje uspešno funkcioniše u opštini Bačka Topola. Dakle i posle Sombatija – Sombati. Sve je krenulo od smelog poduhvata , za neuke, seoske TV Pačir. To je bio informativni zametak sistema za uvlaćenje novca iz budžetskih para do novca inostranih fondacija. Sve za konfor nekolicine ljudi u selu, koje je poznato po tome da ih sve više duša napušta, zbog uslova života. Porasli su apetiti pa zahvaljujući bratskom novcu kupuju lokalno Javno preduzeće koje u svom delokrugu rada ima lokalni EKPRES TV KANAL I REGIO RADIJO.

informativni mag Sombati koji u biografiji ima mnogo kompetencija, pre nego su ga partiski drugari obrisali iz politike, inače osnivač URKA, postaje sa svojim drugarima, postaje glavni opetarivac, za punjenje (ne) profitnog novčanika. Više d 50 posto svih para izdvojenih za informisanje oprihodovao je URKO, i posle čistke Sombatija, kao udarna informativna pesnica svojih političkih štićenika. Dobili, pojeli popili, šta već ali potrošili pa prodali.

Pošto vole “kintu” odrekli su se medija ali nisu “kasice prasice”. Vredi pomenuti da im se ove godine “komisiski” dodeljuje novac za izveštavanje sa školskih priredbi u Pačiru. Malo , svega 100.000. Navikli ljudi na milione, pa onda malo zahvatili a “braća” dala 930.000,00 za edukaciju ili informisanje poljoprivrednika. Malo su se potkrepili za buduđe poduhvate, dok nešto ne kapne iz “ružičaste banje” koju je sagradila opština, pokrajina …. a oni prisvojili jer tamo vlada doo Pačir u kojem je URKO dakako , medju osnivačima.

DODJOSMO KONAČNO DO RUŽIČASTE BANJE, BANJA NIJE KO SVAKA BANJA OVA JE RUŽIČASTA. MALO JE TAKVIH NA PLANETI A JOŠ MANJE TAKO SAGRADJENIH. bEZ URKA NIŠTA OD BANJE A KAPITALNI ULOG 490 DINARA.

NEPROFITNI MEDIJSKI MAG “URKO” IZ PAČIRA ,SVOJEVREMENO, KUPIO LOKALNI RADIO I TELEVIZIJU, NASTAVLJA DA HARA MEDIJSKE KONKURSE, IAKO SU PRODALI RADIO I TELEVIZIJU. (II DEO)

Udruženja za regionalnu komunikaciju “URKO” iz Pačira, mesta u opštini Bačka Topola, svojevreno je kupilo, bačkotopolsku informativnu kuću za 31.165 evra. Prakitčno zaokružilo je iznos početne cene za svega 45 evro centi više od početne cene u drugom krugu koja je iznosila 66 odsto procenjene vrednosti kapitala. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju. Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao, pa su završili u zagrljaju grupacije PANON.

Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.

Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli – od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, puno pomogao.

CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo, pa je sav personal (njih 11) i tehnika završila kod sibotičke Fondacije PANON.

Ipak malo istorije. Kreator URKO koncepta, je Pačirac, Zoltan Somboti, posle povratka, sa rada, iz Madjarske postaje jedan od lidera lokalne politike, direktor Javnog komunalnog preduzeća, politički lider koji je sa grupom istomišljenika od kojih neki i danas stoluju na političkim funkcijama “pravi” neprofitnu grupu gradjana , vrlo zainteresovanu za profit. O tome svedoči podatak , da se nisu mogli odbraniti od priliva budžetskog novca, ili novca gradjana, a stizala je “kinta” i od donacija iz susedne Madjarske. Funkcije pare pa je tu i sukob interesa a pojavio se i sukob medjusobnih interesa kao što to obično biva, kada novca pretiče. Sombati bar službeno reterira i nestaje sa spiska pokretača URKA ali tu je da pripomogne , kada treba kasu napuniti. Ova radnja nalik latinoameričkim serijama, lakšeg žanra, traje godinama , sve dok Sombati nije pao u nemilost svojih, do tada, političkih istomišljenika. Iskaču novi “glumci” a fabula ostaje ista. Što više novca za URKO.

Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, baš kao i danas,tradicionalno, Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a. Dakle ALFA I OMEGA.

Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru. SADA JE VLASNIK DRUGI ALI URKO ostaje na finansiskim jaslama opštine, malo po mediskim, malo po drugim konkursnim osnovama.Pitanje je kako ako je otišao Sombati . Odgpovoriti je lako, jer ima u tom krugu novih a starih, imena koje ne dozvoljavaju da posustane priliv iz opštinske kase.

O TOM POTOM U NAREDNOM NASTAVKU KOJI SVEDOČI O TURISTIČKIM AMBICIJAMA NEPROFITNOG URKA I ULOZI OVOG INFORMATIVNOG A PROPALOG GIGANTA U RAZVOJ POLJOPRIVREDE. ZA SVE PARE GRADJANA BAČKE TOPOLE.

BAČKOTOPOLSKA JEZERA U KOLAPSU

Posebno osetljive vrste, kao i najkrupnije jedinke su tolstolobika i amura, zbog nedostatka kiseonika, uginule u osetnom broju. Pomore, u manjoj ili većoj meri, beleže i druge vode, kao i ribnjaci. Moravica, Panonija, pored ovog ima i nerešeno pitanje nekorigovanog biološkog minimuma, koji je, kada je bio određen bio u skladu sa stvarnim stanjem, ali zbog taloženja mulja i izdizanja dna, tokom perioda navodnjavanja ostaje daleko manje vode nego što je normalno.

Pecaroši koji obično pecaju na krivajskom jezeru, ovih dana su bili iznenađeni onim što su zatekli. Ribe su plivale tik ispod površine vode i kretale se levo desno po vodi. Od iskusnijih ribolovaca su saznali da je u pitanju prirodna pojava poznata kao prevrtanje vode.

„To su stotine riba na površini vode, zevaju kao da nemaju kiseonika i normalno da smo pomislili da je u pitanju ili zagađenje ili nešto drugo. Ali ništa od toga nije bilo. Riba ide ka ovoj toplijoj vodi sa dna i kako poznavaoci kažu, posle mesec dana, riba se, obično, raziđe bez ikakvih posledica. Ipak zabeležen je i veliki broj uginulig tolstolobika i amura”- kažu ribolovci

Dešava se da riba zbog deficita kiseonika ugine i trebalo bi da bude bezbedna za ljudsku ishranu, međutim, upozoravaju stručnjaci, kada imamo u vidu razloge zbog čega je došlo do nedostatka kiseonika, onda se postavlja pitanje da li takvu ribu treba koristiti za ishranu.

„Ja bih uvek predložio da se to ne čini, posebno što nemamo detaljna istraživanja koja većina zemalja ima i koja nam daju odgovor da li iz nekog dela jezera uopšte možemo konzumirati ribu, ne samo kada se desi prevrtanje vode, nego uopšte. To važi i za sve reke, jezera i sve druge vodene ekosisteme i sve ribolovne vode“, objašnjava ovakve situacije dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu

Ukoliko želimo da budemo odgovorni prema prirodi, ribu koja ugine bi trebalo izvaditi, sahraniti u otvor koji je posut krečom, zatrpati i opet posuti krečom.