Category: Vesti

PRIZNANJE JE MALA NAGRADA SVIM HUMANIM LJUDIMA

Uz uobičajeno dobar odziv humanih ljudi, u bačkotopolskom Crvenom krstu dodeljena su priznanja. Za, mnoge dosadašnje akcije, najbolji su dokaz solidarnosti i stalnog doprinosa u stvaranju sigurnih rezervi krvi bačkotopolske humanitarne organizacije, a to je i zvanično obrazloženje prilikom dodele plaketa najodanijim davaocima. Priznanja su uručili predsednik opštine Adrijan Satmari i predsednik CK Bačke Topole Bude Marić

Priznanja su izuzetna čast, naglašavaju u bačkotopolskom Crvenom krstu, jer u svakodnevnom radu cilj im je da budu siguran i pouzdan partner, kako Zavodu, tako i dobrovoljnim davaocima krvi, svim humanim ljudima koji se uključuju u akcije.

Satmari je današnjim povodom istakao dobru, međusobnu saradnju koja se ogleda u radu na realizaciji nekoliko projekata, uz uverenje da će tako ostati i za buduće. I sekretar organizacije Budimir Marić i potpredsednik OO CK Josip Košpenda, svim učesnicima zahvalili su za humanost, izraženu plemenitost i ljubav prema čoveku i uputili želje za dobro zdravlje.

“Da bismo stvorili stabilne rezerve, uvek nam je potrebna krv. U poslednje vreme naročito su potrebne O krvne grupe, pogotovo sa negativnim Rh faktorom. Naravno, i davaoci svih ostalih krvnih grupa su nam uvek dobrodošli a  priznanje je mala nagrada i svim volonterima, svim humanim ljudima koji se uključuju u akcije dobrovoljnog davalaštva krvi.“ – kaže Marić

DVA U JEDAN / BEZBEDNOST I POMOĆ U BAČKOJ TOPOLI

Ovo je jedna afirmativna aktivnost koja ima za cilj povećanje bezbednosti u saobraćaju svih učesnika, a posebno najmlađih, a sa druge strane je i materijalna pomoć roditeljima koji su u porodici dobili dete – istakao je predsednik opštine Adrijan Satmari.Projekat je opština Bačka Topola podržala sa 650.000 dinara.

U skladu sa odgovornom socijalnom politikom, Opština Bačka Topola je i ove godine svim najmlađim stanovnicima podelala auto-sedišta za decu, razume se, besplatno. auto- Auto-sedišta su dobili roditelji dece koji su ostvarili pravo na „paket za bebe“ u 2024 a koji imaju prebivalište na teritoriji opštine i u svom vlasništvu putničko vozilo.

Nakon obrade pristiglih prijava, lokalna samouprava je dodelila 81 auto-sedišta za decu.

Lokalna samouprava opštine Bačka Topola je po drugi put početkom maja raspisala konkurs, čiji je cilj da se saobraćaj za najmlađe učini što bezbednijim, ali da se u isto vreme pruži podrška roditeljima. Nova dečja sedišta podeljena su danas, 27. avgusta.

Prisutne roditelje i decu pozdravili je Adrijan Satmari , predsednik opštine koji je tom prilikom istakao koliki je značaj bezbednosti dece u saobraćaju, ali i da je ova akcija svojevrsna pomoć Opštine kućnom budžetu roditelja.

„Ovo je jedna afirmativna aktivnost koja ima za cilj povećanje bezbednosti u saobraćaju svih učesnika, a posebno najmlađih, a sa druge strane je i materijalna pomoć roditeljima koji su u porodici dobili dete i svakako smtramo da je ovo jedna mera koja će koliko – toliko doprineti boljoj finansijskoj situaciji i materijalnom položaju naših roditelja. Zahvaljujemo se svim roditeljima koji su došli, čestitamo pre svega na bebama koje su nam došle na svet prethodne i ove godine, tako da i ovaj naš mali znak pažnje ide u tom pravcu“– rekao je Satmari

ZLATNA GONDOLA ZA FILM PLAVI LAVOVI, O BAČKOTOPOLSKOM TSC

Na Kraljevom trgu na Zlatiboru, svečanom ceremonijom označeno je zatvaranje XIII Međunarodnog festivala sportskog filma. Tako je ova ceremonija po prvi put održana pod vedrim nebom, uz prisustvo mnogobrojne publike, sportista, filmskih autora i turista koji su uživali u programu…Nagradu Gold Gondola za najbolji srednjometražni dokumentarni film. “Plavi lavovi”/ The Blue lions, Reditelj, scenarist i producent: Tomislav Žaja. Predsednik TSC Janoš Žemberi smatra da je film emotivna, inspirativna i istinita priča koja prati TSC od skromnih početaka iz 1913. godine, do statusa legende u lokalnoj zajednici.

Film o do sada najuspešnijoj sezoni TSC u istoriji, podseća na uspomene i simbole iz prošlosti ovog kluba.

U njemu se  vidi lavovska borba malog klub iz ravnice Bačke da se popne na vrh srpskog fudbala i kvalifikuje za evropska takmičenja. To je film o nadi i želji za boljim sutra, snu meštana Bačke Topole i okolnih mesta da postanu pobednici.

Predsednik TSC Janoš Žemberi smatra da je film emotivna, inspirativna i istinita priča koja prati TSC od skromnih početaka iz 1913. godine, do statusa legende u lokalnoj zajednici.

Žiri je dodelio nagrade za najbolji dugometražni indijski film „Pomeranje planina“, za najbolji srednjemetražni dokumentarni film „Plavi lavovi“, Tomislava Žaje iz Zagreba i nagradu za najbolji kratkometražni film „Let vilinih konjica“, autora Injaki Alforja Sagone.

Veliki doprinos ove manifestacije je što daje mladima nadu i ne samo nadu, već i da vide šta može da se uradi, kad se radi srcem, punom željom i snagom i da se postiže dobar rezultat“, kazao je Franko agenciji Beta.

TSC/ NE PREDAJEMO SE, IZNENADJENJA SU MOGUĆA

Iako se se u četvrtak igra reavnš u Bačkoj Topoli, posle 3-0 u Madjarskoj ,malo ko veruje u podvig srpskog tima. Tome u prilog govori činjenica da su Mateja Đorđević i Mihajlo Banjac dobili crvene kartone u prvom poluvremenu i neće moći da igraju u revanšu. Ipak dok ne istekne 90 minuta u bačkotopolskoj areni šansa postoji. Ne predajemo se, iznenađenja su moguća i smatramo da u Bačkoj Topoli sa ovakvim pristupom možemo da iznenadimo Makabi – zaključio je Dean Klafurić.

“U evropskim utakmicama se igraju dve utakmice, a mi smo dobili veoma respektabilnog protivnika, koji ima iskustvo i dobre rezultate u evropskim takmičenjima. Izraziti su favoriti u oba meča, što pokazuju i kladionice. U prvom meču su pobedili 3-0. Naravno, u fudbalu su iznenađenja uvek moguća, a mi verujemo da možemo da iznenadimo. U utakmice ulazimo sa ciljem da se plasiramo u LE”, rekao je trener Dean Klafurić, saopšteno je iz TSC-a.

Makabi sa klupe prevodi iskusni Žarko Lazetić koji je u ekipi TSC-a proveo tri godine – od 2021. do 2024, pa zato igrači srpskog predstavnika znaju šta da očekuju.

“Dobro poznajemo protivnika, pogotovu jer ih predvodi naš bivši trener, znamo šta možemo da očekujemo, pripremali smo se, dobro trenirali i analizirali. Ništa se neće rešavati u prvom meču a drugi igramo na domaćem terenu i pred našim navijačima i nadam se da ćemo uspeti da učinimo da se u ovom dvomeču sve rešava u poslednjih 90 minuta“, rekao je fudbaler Miloš Pantović.

POLA MILIONA EVRA,IPA NOVCA, PLUS 8 MILIONA IZ BUDŽETA, “POSADIĆE” SE U BAČKOTOPOLSKI GRADSKI PARK

Opštinsku upravu u POSLEDNJEM KVARTALU godine, čeka i važan projekat revitalizacije gradskog parka. Za tu svrhu opredeljeno je 8 miliona dinara iz budžeta, dok je u okviru IPA Programa prekogranične saradnje, opštini Bačka Topola, za tu vrstu obnove, dodeljeno 470.000 evra.” Dajemo prioritet rešenjima koja su bliski prirodi. U saradnji sa ekolozima želimo da sagradimo sportsko rekreativni centar koji će biti u interesu očuvanja prirodnih vrenosti koje se tamo nalaze”- istakao je nedavno, predsednik opštine Adrijan Satmari.

Prema studiji zaštite Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u kojoj se navodi da je “po vrednosti sadržaja i oblika koje ima, kao i po stepenu očuvanosti, Gradski park u Bačkoj Topoli se izdvaja od drugih zaštićenih parkova Vojvodine, i jedan je od najvrednijih parkova Srbije. Ima veliki kulturno-istorijski i naučni značaj, estetsku i vaspitno-obrazovnu, ekološku i socijalnu funkciju”. S vremena na vreme to nije bilo prepoznato u Bačkoj Topoli pa je nekada “park za ponos” postao poprilična ruina. Sada se čine napori da se Gradskom parku vrati stari sjaj.

Na istoj lokaciji privodi se kraju , više puta , najavljivani završetak bazenskog kompleksa. Nastavljeno je finansiranje izgradnje kompleksa zatvorenih bazena u Bačkoj Topoli sa pratećim sadržajima – druga faza (505,6 miliona dinara). Između kompleksa bazena i parkinga predviđen je atraktivni predprostor sa popločanim i zelenim površinama, teretana na otvorenom, kao i dečije igralište. Prostor oko objekta oprema se urbanim mobilijarom savremenog dizajna. Radiće se i spoljašnja stepeništa, trotoari za pešačke komunikacije, privodna TK infrastruktura bazena…

Revitalizacije gradskog parka je posao koji je najavljen za drugu polovinu godine a pošto polagano ulazimo u poslednji kvartal, trebalo bi da i to krene. Za tu svrhu opredeljeno je 8 miliona dinara iz budžeta, dok je u okviru IPA Programa prekogranične saradnje, opštini Bačka Topola, za tu vrstu obnove, dodeljeno 470.000 evra.” Dajemo prioritet rešenjima koja su bliski prirodi. U saradnji sa ekolozima želimo da sagradimo sportsko rekreativni centar koji će biti u interesu očuvanja prirodnih vrenosti koje se tamo nalaze”- istakao je nedavno, predsednik opštine Adrijan Satmari.

KAKO SE, OD NAŠIH PARA, PUNE DŽEPOVI POVLAŠTENE MANJINE

U posljednje vrijeme sve češće čujemo pitanja o nestajanju novca iz džepova prosječnog građanina. Pritom, mnogi se pitaju kako, UPRKOS konstantnom radu i štednji, finansijska situacija velike većine ljudi postaje sve teža, dok se, s druge strane, čini da se NOVAC GRADJANA KONCENTRIŠE u rukama sve manjeg broja ljudi. sVE PO ODLUCI KOMISIJE , KOJA JE ALFA I OMEGA , U ODLUKAMA, ZA PRAŽNJENJE OPŠTINSKE KASE. Postavlja se pitanje koliko od dobiti zapravo ostaje unutar lokalne ekonomije, a koliko završava za lični konfor dva do tri čoveka – osnivača udruženja gradjana, koji namiguju opštinskim vlastodršcima.

Uzrok tome leži u jednom od temeljnih fenomena našeg doba bliskost političkim satelitima, milioni vrcaju na sve strane a poljoprivreda je deletnost koja u ova sušna vremena daje najbolje prinose ako se navodnjava iz opštinskog budžeta. Pojilo je uredno napunjenu a mogu prići, kao u disko klubu, samo oni koji imaju narukvicu za prepoznavanje. Dok se većina ljudi bori s povećanjem troškova života, postoji grupa ljudi – obično oni bliski onima, na vrhu političke piramide – koji pedantno skupljaju novac gradjana i pune sopstvenu kasu. Uvek oko miliona.

Milion dinara postala je norma, mada ima onih koji “biju” žestoko preko toga. Klub proizvodjača NOvo Orahovo- Funkcionisanje razvojne poljoprivredne kancelarije i pružanje administrativne i tehničke pomoći poljoprivrednicima Novog Orahova 1,016.000,00 dinara. Klub proizvodjača Gunaroš, Pobeda, Bajša i URKO po 930.000,00 dinara Udruženje istraživača “Zenit” 836.000, 00 dinara , Asocijacija za razvoj Bačke Topole 748.000,00 dinara i na karju Za razvoj Malog Beograda 2,8 miliona dinara.

  Ovo je samo tabela poslednje raspodele ljudima koji iz kancelarija trebaju pomoći onima na njivama, koji ovih dana beru rezultate poguble suše i koji, za za milion profita, moraju mnogo tona crne zemlje , prevrnuti preko ruku, pluga, izbacititi tone stajnjaka i pomusti hiljade litara mleka.

Dominacija na političkom tržištu, svjedoči o “poslovnoj sposobnosti i efikasnosti”, istovremeno ilustruje i dublji problem koncentracije bogatstva i moći u rukama nekoliko velikih igrača, miljenika opštinske vlasti.

Osim toga, postavlja se pitanje koliko od administrativne dobiti zapravo ostaje unutar lokalne ekonomije, a koliko završava za lični konfor dva do tri osnivača udruženja gradjana, koji namiguju opštinskim vlastodršcima.

U opštini Bačka Topola je 25 naselja a favorizovani je pet, šest. Oni ostali, valjda nisu zainteresovani za novac. Više vole daudahnu, noću, kad osveži miris Žibela ili Topikovih farmi. Čisto da učestvuju u raspodeli poljoprivrednih konstrukcija. Da se hvale kako imaju kupus samo im fali meso pa da zaviju sarmu.

ASOCIJACIJI ZA RAZVOJ OPŠTINE 23,5 MILIONA ZA KONSALTING

Asocijacija za razvoj opštine, najviše sredstava je dobila i na javnom konkursu za administrativno-tehničku podršku poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola, 3,27 miliona dinara, prema podacima iz javnosti. U oblasti razvoja privrede i preduzetničke delatnosti prošle godine je po osnovu javnog konkursa opštine sredstva dobilo šest nevladinih organizacija, a najviše od svih dobila je Asocijacija za razvoj opštine – 1,75 miliona dinara. Sve u svemu za poslednjih pet godina, ukupno 23,5 miliona dinara iz budžeta opštine. Zakonski zastupnik i predsednik ovog udruženja je Edvin Plohl iz Bajše, koji tu funkciju obavlja od januara 2019. godine. Plohl je trenutno prvi čovek mesne organizacije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u naselju Bajša, gde živi i nedavno zamenik predsednika Skupštine opštine.Novoizabana zamenica predsednika udruženja je Silvija Sabo Sabadoš, bila odbornica u Skupštini opštine Bačka Topola, takođe iz redova SVM-a, koja je u Asocijaciji angažovana kao stručna saradnica.

POLITIČKI TREND – Nekom novci previru a mnoge ne dotiču

Uočljivi trend jeste dodeljivanje sredstava organizacijama koje su, u visokom procentu (na nekim konkursima i do 50 odsto) osnovane nakon što je vladajuća garnitura uspostavila kontrolu opštinskim budžetom. Pretenzije za novcem gotovo uvek, u višetruko većim iznosima, pripadaju Saveza vojvodjanskih Madjara. Odluke , kako kažu, donose se komisiski, čak sedam članova, i tu sumnje u ispravnost, valjada, ne bi smelo da bude. Odluke se donose, pod predpostavkom ko više radi više i zaradi. Tako su recimo, komisiski, nedavno doneli odluku, da je informativni prioritet u opštini Bačka Topola, izveštavanje sa školskih priredbi u OŠ “Moša Pijade” iz Pačira.

Asocijacija za razvoj opštine, nedavno, najviše sredstava je dobila i na javnom konkursu za administrativno-tehničku podršku poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Bačka Topola, 3,27 miliona dinara.U oblasti razvoja privrede i preduzetničke delatnosti prošle godine je po osnovu javnog konkursa opštine sredstva dobilo šest nevladinih organizacija, a najviše od svih dobila je Asocijacija za razvoj opštine – 1,75 miliona dinara. Sve u svemu za poslednjih pet godina, ukupno 23,5 miliona dinara iz budžeta opštine. Zakonski zastupnik i predsednik ovog udruženja je Edvin Plohl iz Bajše, koji tu funkciju obavlja od januara 2019. godine. Plohl je trenutno prvi čovek mesne organizacije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u naselju Bajša, gde živi i nedavno zamenik predsednika Skupštine opštine. Novoizabana zamenica predsednika udruženja je Silvija Sabo Sabadoš, bila odbornica u Skupštini opštine Bačka Topola, takođe iz redova SVM-a, koja je u Asocijaciji angažovana kao stručna saradnica.

Ovo može biti simptomatično, pogotovo kada se u obzir uzme činjenica da su neke od ovih organizacija dobijale sredstva u veoma kratkom roku nakon samog osnivanja, a zatim ta sredstva uvećavala iz godine u godinu. Ne može se zanemariti, pored komisije upliv politike u proces odabira organizacija kojima će se dodeljivati sredstva, ali i određivanja visine sredstava. Među zastupnicima mnogih udruženja koja su dobitnici konkursa, moglo se doći do imena koja su povezana sa partijama na vlasti. Nekoliko imena, neke smo naveli a i ostale čemo, zastupnika je bilo ili jeste bliskim sa izvorom novca ili jednostavno ljudi bliskih bačkotopolskoj vlasti.

Postavlja se pitanje u kojoj meri organizacije koje postaju na ovakav način, pre primanja sredstava imaju kapacitete da ih apsorbuju i njima raspolažu na predviđeni način.

Izvlačenje novca građana za potencijalno lično bogaćenje dodatno uništava razvoj udruženja građana u Bačkoj Topoli, a posledično negativno utiče na standard građana, njihova prava i razvijanje punog kapaciteta opštine.

BAČKA TOPOLA – BUDŽET/ ZA MANIFESTACIJE SA PREDZNAKOM SVM, OKO 10 MILIONA, A ZA ONE SA SNS PREDZNAKOM, NI MILION

Za Lajk fest , Seljačku olimpijadu , Sarmijadu, Roštiljijadu, koje nose aktivist SVM-a u Bačkoj Topoli oko 10 miliona dinara, izdvoji se iz budžeta opštine a za one koje organizuju aktivisti SNS-a – Dane piva, auto skup i turnir u malom fudbalu manje od milion. Mera stvari, mera snage, kobojagi, korektan koaliciski odnos. Pre bi se reklo,  komedija lakšeg tipa, melodrama, domaća drama, nove stvarnosti.  U delikatnoj pozorišnoj i političkoj ravnoteži, skriveno, verodostojno, dramatično, i sa dozom humora, koji se toleriše na svoju štetu. Ko zna zbog čega je tako ali tako jeste, pobednički iznudjeno ili triumfalno nametnuto.

Prošlo je gotovo dve trećine ove godine, pare iz opštinskog budžeta troše se da se ugodi gradjanima. Pošto narod para nema baš dovoljno, da bude bar igara, da narod bude zadovoljan. Troši se kao u najbolja vremena. Skupo košta LAJK FEST, na poluostrvu , tu se milioni ne štede. Bilo nekoliko hiljada ljudi, zabavili se za svoje pare, uredno platili ulaznice, iće i piče a opština platila sve ostalo. Ipak mora se reći da zabave nije manjkalo kao što nije ni manjkalo novca gradjana Bačke Topole, na opšte zadovoljstvo organizatora i estradnih umetnika.

Za Lajk fest , Seljačku olimpijadu , Sarmijadu, Roštiljijadu, koje nose aktivist SVM-a u Bačkoj Topoli oko 10 miliona dinara, izdvoji se iz budžeta opštine a za one koje organizuju aktivisti SNS-a – Dane piva, auto skup i turnir u malom fudbalu manje od milion. Mera stvari, mera snege, kobojagi, korektan koaliciski odnos. Pre bi se reklo,  komedija lakšeg tipa, melodrama, domaća drama, nove stvarnosti.  U delikatnoj pozorišnoj i političkoj ravnoteži, skriveno, verodostojno, dramatično, i sa dozom humora koji se toleriše na svoju štetu. Ko zna zbog čega je tako ali tako jeste, pobednički iznudjeno ili triumfalno nametnuto. Definitivno, volja onoga ko deli pare nažalost je neprikosnovena. Postavlja se pitanja da li koalicioni partner, pušta na volju partnerima da rade šta i kako hoće, ima li tu neko interes ili je nešto drugo po sredi. Šta god da je, veze s mozgom nema, makar za radi, ljudi koji ovde žive i rade.

  Interesantno je, da podršku iz budžeta dobijaju delom, sadržaji koji su ili potpuno ili delimično komercijalni, pa eto i pitanja koje se tu nameće samo sebi – ko tu kome i za šta treba da plaća. 

NE- PROFITNI HARAČLIJA, “URKO”, EXPERTI ZA GUBITKE I PUN PRIVATNI DŽEP (VI, deo)

Pošto su potrošili sve donatorske i budžetske novce za kupovinu medija, prodali informativnu delatnost , jer to je posao koji treba raditi, našli novu “zlatnu koku”, ovaj put turističku, pa parr godina pravili gubitke a sada “jašu” na imovini vrednoj oko 100 miliona, koju su ,opet prisvojili, kada je napravljena pačirska banja. Nema kraja izmišljotinama i haraču nad državnim novcem strpanim u privatne džepove. Anegdota koju voli Bačka Topola. URKO seljak, dodje kod svojih i kaže im da je krava uginula. “Baš šteta”, uzvrate mu oni, “a imali smo još toliko dobrih ideja.”

U posljednje vreme sve češće čujemo pitanja o nestajanju novca iz džepova prosečnog građanina. Pritom, mnogi se pitaju kako, uprkos konstantnom radu i štednji, finansijska situacija velike većine ljudi postaje sve teža, dok se, s druge strane, čini da se bogatstvo koncetriše u rukama sve manjeg broja ljudi.

Sve više stanovnika Bačke Topole, insistira na tome da se opravda i dokumentuje svaki dinar koji je u”URKO iz Pačira došao iz džepova poreskih obveznika, a takav zahtev stvara nervozu kod onih koji se bore da ne izgube dosadašnje privilegije.  Potrošeni ogromni novci poreskih obveznika, a “srebroljubci” i dalje na opštinskoj kasi, traže i dobijaju nove pare, poslednji put, koliko juče novih ( 930.000,00) ponašaju se kao da ih i dalje štite neki političari. U narodu bi rekli umiljato jagnje dve majke sisa a URKO čak tri, Madjarsku fondaciju, opštinski budžeti plodove uloženog kapitala pokrajinske vlade.

Zato je medju narodom Bačke Topole sve popularnija anegdota.

Pošao “URKO”seljak sa bolesnom kravom kod veterinara i usput sretne delegaciju opštinskog budžeta, koja mu objasni da može da uštedi pare, koje su mu oni dali, ako kravu sam leči, i posavetuje ga da joj ceo dan daje samo hladnu vodu da pije. Sledećeg dana opet seljak dođe kod predstavnikaopštine i požali im se da je kravi još lošije. “Odlično”, uzviknu oni, “to je znak da lek deluje. Sada ceo dan daj kravi vruću vodu, uzmi opet i toplu kod nas, da pije.” Sutradan dođe isti URKO seljak kod opštinara i kaže im da je krava uginula, iako je iz opštinske “apoteke”. uzima sve što su mu dali. “Baš šteta”, uzvrate mu oni, “a imali smo još toliko dobrih ideja.” Naravoučenije – BIĆE JOŠ LEKOVITOG NOVCA- NE MOŠE KRAVA UGINUTI TOLIKO PUTA KOLIKO MI MOŽEMO DATI.

BAČKA TOPOLA OPIJENA SMRADOM/ TRUJE LI GRADJANE SVE ŠTO GODINAMA SMRDI/ PRVA REAKCIJA OPŠTINARA

.„Na osnovu podnete predstavke u vezi otpadne materije na njivi preko puta ‘Žibela’, obaveštavamo Vas da su preduzete potrebne mere i naloženo je uklanjanje, sanacija i vraćanje terena u prvobitno stanje u najkraćem roku“, prema tvrdnji ekološkog aktiviste, dr Petera Červenaka, navedno je u dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Bačka Topola,„jer znate i sami, dok im se formalno ne obratite oni se prave mrtvi“ naglašava Červenak.

Ekološki pokret “Za sadašnjost i budućnost” iz naselja Bajša, u opštini Bačka Topola, zahteva od opštinske vlasti da reaguje povodom nesnosnog smrada koji se širi ovim prostorom. Takođe, preko puta fabrike Žibel u Bačkoj Topoli na njivu je ispuštena smrdljiva otpadna materija organskog, verovatno životinjskog porekla, sudeći po smradu”, ističe se u saopštenju tog pokreta. pa s e traži brza reakcija nadleđnih.

Usledila je kao nikad do sada ali problem i dalje postoji.

Odgovor nadležnih je stigao, ali za sada samo po pitanju neidentifikovane otpadne materije koja je završila na njivi objašnja za Vreme, duggodišnji eko aktivista, dr Peter Červenak.

„Na osnovu podnete predstavke u vezi otpadne materije na njivi preko puta ‘Žibela’, obaveštavamo Vas da su preduzete potrebne mere i naloženo je uklanjanje, sanacija i vraćanje terena u prvobitno stanje u najkraćem roku“, navedno je u dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Bačka Topola.

Ekolozi iz Bajše “Za sadašnjost i budučnost naselja Bajša” zahtevaju da se učini sve što je moguće, da se shodno članu 74. Ustava Srbije građanima obezbedi elementarno pravo na zdravu životnu sredinu, zbog čega stanovnici ne mogu prošetati niti provetravati svoje domove.

Ekološki pokret je pozvao opštinsku vlast da utvrdi poreklo smrada jer, kako ocenjuju, postoji više mogućih izvora: fabrika Žibel, farme pilića Topika, prečistači otpadnih voda ili farme svinja.

Slikovit je dr Červenak,

„Smrad iz ‘Žibela’ se oseća zbog tehnoloških procesa iz te kafilerije, ali se ne oseća stalno, nego povremeno, kada se na primer otvaraju kotlovi pod visokim pritiskom koji služe za rad te kafilerije. Pored ‘Žibela’ smrad se širi i sa farmi pilića kompanije ‘Perutnina Ptuj Topiko’ koje su opkolile Bačku Topolu i u kojima sada već ima milion jedinki. Najgore je kada se sa farmi pilići nakon šest nedelja uzgoja odvoze na klanje, jer se tada uklanja stajnjak na kome su uzgajani, odnosno seckana slama na kojoj se od prvog dana uzgoja sakupljao njihov izmet.”