Osam decenija pod krovom doma „Otthon“ u Staroj Moravici staje u jednu reč – porodica. U godini kada obeležava veliki jubilej, 80 godina postojanja i neumornog rada sa najosetljivijim članovima društva, ova ustanova ponela je i najviše opštinsko priznanje „Pro Urbe“. Dom za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon“ odavno je prevazišao okvire obične ustanove. Ovo nije priča o zidovima jedne institucije, već o decenijama ljubavi, strpljenja i ljudskosti koja menja živote onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Na samom rubu opštine Bačka Topola, tamo gde se vojvođanska ravnica pruža u nedogled, smestilo se dvorište u kojem vreme teče po nekim potpuno drugačijim pravilima. Ovde se uspeh ne meri brojem postignutih golova niti aplauzima na velikoj sceni. Ovde je uspeh kada neko nauči da samostalno drži kašiku, kada posle meseci ćutanja uputi osmeh ili kada u prolazu, bez ikakvog povoda, čvrsto zagrli negovatelja.
Kada uđete u krug doma, prva stvar koju primetite jeste specifična dinamika između osoblja i štićenika. Sa oko trista korisnika svakodnevno radi tim od preko sto zaposlenih – lekari, defektolozi, medicinske sestre, negovatelji, kuvari i spremačice. Za njih, pojam radnog vremena odavno je izgubio standardno značenje.
„Mi, da tako kažem, predstavljamo onudrugačiju stranu sveta”, iskren je direktor doma Bela Majlat dok komentariše dobijeno priznanje. „Zato nam ova nagrada znači ohrabrenje. Vidimo da naša zajednica misli na nas i vodi računa o nama, prepoznajući rad koji često ostaje nevidljiv oku javnosti.”
A taj rad je, zapravo, stalni hod po tankoj liniji između profesionalne discipline i roditeljske brige. Negovatelji ovde nisu samo službena lica; oni su ti koji štićenike bude, oblače, teše kada imaju loš dan i sa njima dele radost malih pobeda. Korisnici su odrasli ljudi, ali sa emotivnim i mentalnim svetom dece. Mnogi od njih nemaju nikog drugog na svetu. Za njih je osoblje – cela porodica.
Poslednjih godina ulažu se veliki napori da se uslovi u domu poboljšaju. Kroz infrastrukturne projekte, poput kompletne rekonstrukcije toplovodnog sistema kako bi se sprečile zimske havarije, ali i kroz programe poput „stanovanja uz podršku”. Cilj je jednostavan, a ujedno i revolucionaran za ove ljude: izvesti one koji to mogu iz institucijalnih paviljona i omogućiti im da žive u kućama u samom selu, učeći ih da sami brinu o sebi, odu do prodavnice ili komuniciraju sa meštanima. To je korak ka dostojanstvu koje zaslužuje svako ljudsko biće.
„Pro Urbe” će ostati zapisana na papiru i u istoriji opštine kao važno priznanje za osam decenija rada doma „Otthon”. Međutim, njegova prava, opipljiva vrednost ne nalazi se u svečanim salama. Ona živi u svakom toplom obroku koji je s ljubavlju pripremljen, u svakom strpljivo pruženom leku i svakoj ruci zaposlenih koja je čvrsto stisnuta u trenucima štićeničkog straha ili usamljenosti.
Ovaj dom je tihi podsetnik i dokaz da jedno društvo može biti uspešno samo onoliko koliko je spremno da uspori, pruži ruku i ponese one koji ne mogu da koračaju sami. Nagrada je stigla u prave ruke – ruke koje već 80 godina od institucije prave dom, a od neznanaca porodicu.
