BT Public News

Feeder kup Bačke Topole ima višestruki značaj, kako za samu opštinu i lokalno stanovništvo, tako i za širi region Vojvodine i zajednicu sportskih ribolovaca Srbije. Manifestacija privlači takmičare iz cele Srbije i regiona. Kroz sportske događaje promovišu se i drugi lokalni potencijali, poput poljoprivrede, ugostiteljstva i seoskog turizma Bačke Topole. Feeder je jedna od najbrže rastućih ribolovačkih disciplina, a ovaj kup dodatno učvršćuje njenu popularnost na severu Vojvodine.

Udruženje sportskih ribolovaca EUR Jezero na brani bačkotopolskog jezera ove godine, 15. avgusta, po sedmi put organizuje FEEDER CUP u ribolovu. Takmičenje okuplja ribolovce u lovu ribe feeder tehnikom, uz strogo propisana pravila, ograničen broj učesnika i simboličnu kotizaciju.

Dozvoljeno je pecanje isključivo jednim aktivnim feeder štapom. Max dužina štapa je 4,5 metara. Sistem sme da ima samo jednu udicu. Maksimalna veličina udice je broj 10. Obavezna je isključivo klizna kavezna hranilica. Sistem ne sme biti fiksni. Riba mora lako da se oslobodi u slučaju kidanja najlona.Minimalna dužina predveza za klasičan feeder iznosi 20 ili 25 cm.

Meri se ukupna težina ulova. Svaka riba se boduje i nakon merenja se živa vraća u vodu.

Blago osveženje u Bačku Topolu stiže u subotu, 8. avgusta, kada će maksimalna temperatura pasti na prijatnijih 32°C do 34°C, dok nas sutra još uvek očekuje veoma topao dan sa maksimalnom temperaturom do 36°C ili 38°C.Pravo, trajnije zahlađenje i konačni kraj ovog ekstremnog toplotnog talasa stižu u ponedeljak, 10. avgusta, kada će temperature u Bačkoj Topoli pasti na znatno prijatnijih 31°C do 32°C, a tropske noći napokon prestati.

Juros u 10:00 sati temperatura u Bačkoj Topoli iznosila je oko 35°C (prema zvaničnim satnim merenjima na platformi Vreme Radar).Očekuje se da će dostići čak 40°C.: Na snazi je crveni meteoalarm RHMZ-a zbog ekstremno visokih temperatura. Ovako visoka temperatura ujutru znači da se organizam uopšte ne odmara od vrućine, čak ni tokom noći (takozvana tropska noć).

Pik vrućine u Bačkoj Topoli očekuje se danas između 14:00 i 16:00 sati, kada će temperatura dostići svoj maksimum od 39°C do 40°C u hladu.U 16:00 sati: Vrednost ostaje na visokih 38°C, nakon čega temperatura počinje blago da opada.U 19:00 sati: Spušta se na 34°C, ali će i dalje biti veoma toplo.

S obzirom na to da je na snazi crveni meteoalarm za ekstremno visoke temperature, preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja suncu u ovom periodu.

Blago osveženje u Bačku Topolu stiže u subotu, 8. avgusta, kada će maksimalna temperatura pasti na prijatnijih 32°C do 34°C, dok nas sutra još uvek očekuje veoma topao dan sa maksimalnom temperaturom do 36°C ili 38°C.Pravo, trajnije zahlađenje i konačni kraj ovog ekstremnog toplotnog talasa stižu u ponedeljak, 10. avgusta, kada će temperature u Bačkoj Topoli pasti na znatno prijatnijih 31°C do 32°C, a tropske noći napokon prestati.

Horizontalna saobraćajna signalizacija je ključni element bezbednosti na putevima jer pruža vozačima neprekidne vizuelne informacije direktno u njihovom vidnom polju. Za razliku od znakova pored puta koje vozač može da previdi, linije na kolovozu neprekidno vode vozilo i definišu pravila ponašanja na samoj saobraćajnoj površini. Otuda ovaj posao ne zaustavlja ni temperatura od blizu 40 stepeni u centru Bačke Topole.

Pešački prelazi, biciklističke staze i zone škola jasno definišu prostor gde pešaci i biciklisti imaju prvenstvo prolaza, primoravajući vozače da smanje brzinu.
načaj horizontalne signalizacije danas prevazilazi potrebe ljudskih vozača. Savremeni automobili opremljeni ADAS sistemima (sistemi za praćenje trake – Lane Assist, automatsko kočenje) koriste kamere koje skeniraju isključivo linije na putu. Ako su linije izbledela, loše ofarbane ili oljuštene, ovi bezbednosni sistemi u vozilima prestaju da rade, što dramatično povećava rizik od udesa.

Zato održavanje horizontalne signalizacije u skladu sa tehničkim standardima nije estetsko pitanje, već zakonska obaveza upravljača puta u cilju očuvanja ljudskih života.

Narednog vikenda predstoje slavlja u Bajši i Gunarošu. Za decu i omladinu postavljaju se ringišpili, štandovi sa igračkama, slatkišima (poput svilenih bombona i liciderskih srca) i organizuju se razne ulične zanimacije.Dan sela u Gunarošu i buč u Bajši su dve najznačajnije lokalne manifestacije u ovim naseljima opštine Bačka Topola. Iako nose različite nazive, one dele identičnu suštinu, strukturu i društvenu ulogu.

Bajšanski buč (seoska slava ili crkveni god) tradicionalna je manifestacija koja se svake godine održava u naselju Bajša, u opštini Bačka Topola. Reč „buč“ potiče od mađarskog naziva búcsú, što označava proštenje ili proslavu crkvene slave. S obzirom na to da je Bajša višenacionalna sredina u kojoj složno žive Mađari, Srbi i Slovaci, seoske proslave i crkveni godovi prate verske kalendare lokalnih crkava. Značaj manifestacije buč u Bajši prevazilazi okvire obične zabave i ima dubok društveni, kulturni i identitetski značaj za lokalnu zajednicu

Glavno obeležje proslave Dana sela u Gunarošu jeste očuvanje lokalne tradicije, kulture i zajedništva kroz dvodnevni program koji se tradicionalno održava 8. i 9. avgusta. Manifestacija spaja narodne običaje višenacionalne sredine sa modernim zabavnim sadržajima za sve generacije. Tradicionalno se tu pripremaju i kuvanju lokalni specijaliteti, na otvorenom, gde se meštani i gosti okupljaju oko zajedničke trpeze

Savez za školski sport Srbije i kompanija Capriolo iz Bačke Topole, su ozvaničili početak saradnje potpisivanjem ugovora u Beogradu.
Ugovor su potpisali predsednik Saveza za školski sport Srbije Ueljko Tanasković, i generalni direktor kompanije Kapriolo Marko Orlandić. Potpisivanju ugovora prisustvovao je generalni sekretar Saveza Boris Tomić, zajedno sa mladim timom Saveza koji će učestvovati u realizaciji zajedničkih projekata.
Posebno nam je drago što je Kapriolo prvi partner koji je prepoznao značaj naše nove aplikacije i podržao njen razvoj. Verujemo da će ova saradnja doprineti unapređenju školskog sporta kroz nove projekte i inovativna rešenja namenjena učenicima, nastavnicima i školama
Zahvaljujemo se kompaniji Capriolo na poverenju i podršci školskom sportu. Radujemo se zajedničkim projektima i verujemo da je ovo početak dugogodišnje i uspešne saradnje.

Povezivanje Dana novog hleba i Vojvođanske seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli ima duboko istorijsko, kulturno i praktično značenje za lokalno stanovništvo. Manifestacija se tradicionalno organizuje u nedelju koja je najbliža 20. avgustu, danu mađarskog kralja Svetog Stefana. Za mađarsku zajednicu u Vojvodini ovo je jedan od najvažnijih nacionalnih i verskih praznika, koji se vekovima poklapa sa završetkom žetve i slavljenjem plodova zemlje

U avgustu se peče hleb od novog žita,koji se odnosi u crkvu na osvećenje, a potom se predaje predsedniku opštine ,kao poklon narodu. Tako će biti i ove godine, 16. avgusta. Dan hleba , manifestacija koja se ovde organizuje u slavu novog roda i hleba, a najpre u cilju negovanja starih žetelačkih običaja. Svečanom povorkom fijakera stići će novi hleb u rimokatoličku crkvu Pohođenje  Device Marije. Za mađarsko stanovništvo Bačke Topole Dan Sent Ištvana je veliki praznik i ujedno praznik HLEBA , umešenog od brašna iz ovogodišnje žetve. Sledi tradicionalna SELJAČKA OLIMPIJADA, gde će takmičari da odmere snage u atraktivnim disciplinama poput bacanja bala slame, držanja petrenca i bacanja gumene čizme, koje su zaštitni znak ove manifestacije i svake godine privlače veliki broj takmičara i publike.

Ova manifestacija favorizuje sve one vrednosti koje smatramo dobrim, korisnim i poželjnim u našoj zajednici. To su pre svega vrednosti koje poštuju i uvažavaju naše pretke, koji su u ovoj našoj ravnici i pre sto godina proizvodili žito, brašno i hleb i tako obezbedili našu današnju egzistenciju -objašnjavaju učesnici skupa i  poželeli su da svečanost prođe u miru, toleranciji i poštovanju, jer su to „vrednosti koje mi bačkotopolčani gajimo. Žito, žetva i hleb duboko su ukorenjeni u kulture svih naroda u svetu, a na prostoru Bačke i Vojvodine, hleb ima poseban značaj.Kada sednemo za nedeljni ručak, prvo uzmemo parče hleba, jer je hleb ne samo simbol života, nego nas i neprestano podseća na to da život ima smisla. Želimo da jasno pokažemo da kultura koja se neguje kroz amaterizam i kulturno – umetnička društva, itekako ima smisla za stvaranje kulturnog identiteta Vojvodine, objašnjavaju organizatori DANA HLEBA.

Tokom celodnevne manifestacije moći će da se vidi izložba , starih fijakera, da se proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su zaduženi članovi negovatelja starih običaja.

Glavni cilj Vojvođanske seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli je očuvanje tradicije, starih seoskih običaja i promocija zajedništva, takmičarskog duha i načina života vojvođanskih paora.: Događaj je tradicionalno povezan sa “Danom novog hleba”, čime se kruniše uspešan poljoprivredni rad.

Bačka Topola je avgusta 1995. godine odigrala ključnu ulogu kao jedan od najvećih prihvatih centara na severu Vojvodine, primivši hiljade izbeglih Krajišnika nakon vojne akcije „Oluja”. Zbog svog geografskog položaja i raspoloživih kapaciteta, opština je preko noći postala utočište za nepregledne kolone ljudi koje su stizale sa zapada. Prema zvaničnim podacima popisa izbeglica, opština Bačka Topola primila je ukupno 2.649 izbeglih i ratom ugroženih lica.

Značajan deo tereta preuzeli su sami građani Bačke Topole, koji su masovno donosili odeću, sveže meso, brašno i povrće, dok su mnoge izbegličke porodice primljene direktno u privatne kuće i seoska domaćinstva

Nakon zatvaranja kolektivnih centara krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, veliki broj Krajišnika doneo je odluku da trajno ostane u opštini Bačka Topola. Kroz programe Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS) i regionalne stambene projekte, stotine porodica je tokom narednih decenija zbrinuto

Integracija Krajišnika u društveni i privredni život Bačke Topole bio je dugotrajan proces koji je transformisao i izbegličku zajednicu i samu opštinu. Iako je početak bio obeležen gubitkom imovine i traumom, tokom proteklih decenija uspešno je završena tranzicija od statusa izbeglica do ravnopravnih i aktivnih građana lokalne sredine. Mnoge porodice, koje su imale iskustvo u poljoprivredi i stočarstvu, kupile su imanja u okolnim selima bačkotopolske opštine. Radom na zemlji obezbedile su osnovnu egzistenciju i ubrzo postale važan deo lokalnog agrarnog lanca. Delatnosti poput građevinarstva, automehaničarskih usluga, prevoza robe i trgovine bile su oblasti u kojima su doseljenici najbrže pokretali sopstvene male biznise, stvarajući radna mesta i za sebe i za lokalno stanovništvo. Veliki broj radno sposobnih muškaraca i žena našao je zaposlenje u lokalnim fabrikama, prerađivačkoj industriji i komunalnim preduzećima na teritoriji opštine.

U Bačkoj Topoli i okolnim mestima osnovana su udruženja koja svake godine organizuju druženja, zavičajne večeri i sećanja na stari zavičaj, jačajući veze među generacijama. Danas su mnogi od njih aktivni članovi lokalnog parlamenta, mesnih zajednica i opštinskih veća, direktno učestvujući u donošenju odluka za dobrobit cele zajednice.

Masa koja se ugrađuje dolazi na teren sa temperaturom od 130 °C do 140 °C, pa rad na spoljnih +40 °C predstavlja veliki napor za mehanizaciju i ljude. Direktan sunčani sjaj može podići temperaturu već postojeće podloge i preko 60 °C, što utiče na dinamiku hlađenja i zbijanja nove smese.Izvođači radova često moraju da prilagođavaju radno vreme, pomerajući ugradnju u ranjutarnje ili večernje sate kako bi izbegli najviši dnevni toplotni udar.

Ulaganje u asfaltiranje i uređenje ulica u Staroj Moravici realizuje se kroz kontinuirane višemilionske investicije opštine Bačka Topola sa ciljem poboljšanja infrastrukture u seoskim sredinama. Finansijska sredstva su usmerena kako na rekonstrukciju kolovoza, tako i na uređenje pešačkih zona u centru naselja.

Asfaltiranje završetka Ulice Matije Korvina u Staroj Moravici predstavlja deo plana infrastrukturnog opremanja i sanacije ulica u naseljenim mestima opštine Bačka Topola. Opština je u ovaj program uložila 8,3 miliona dinara. Jaskišerska i Ulica Danila Kiša: Za asfaltiranje dve ulice, Jaksišeske i Danila KIša u ukupnoj dužini od 1.100 metara investirano je 21,6 miliona dinara. Prethodno je uloženo u ulicu Sečenji Ištvana, 15,6 miliona dinara za asfaltiranje deonice dužine jednog kilometra. Za popločavanje 260 metara trotoara u ulicama Bajšanski put i Košut Lajoš, kao i za uređenje trga ispred pozorišta i crkve, izdvojeno je 5,6 miliona dinara. Sva sredstva obezbeđuju se iz budžeta Opštine Bačka Topola, a delom i kroz doprinose za razvoj sela kako bi se omogućio ravnomeran razvoj svih naselja u opštini.

Tokom tek završenog julskog (letnjeg) ciklusa u opštini Bačka Topola prikupljeno je najmanje 61,2 litra krvi (tačnije preko 61.200 mililitara), prema trenutno dostupnim zvaničnim izveštajima pojedinačnih akcija Crvenog krsta Bačka Topola.: Na poslednjoj akciji ciklusa u Bajši je prikupljeno 5.610 ml krvi od 11 davalaca (od 15 prijavljenih), nakon čega je istog dana akcija završena i u Gunarošu.

Poslednje letnje akcije održane su 31. jula u Bajši i Gunarošu. Prema zvaničnom obaveštenju koje je izdao Crveni krst Bačka Topola, naredni termini i novi ciklus davanja krvi planirani su tek za septembar, kada će prva akcija biti organizovana u Staroj Moravici.

Dobrovoljno davalaštvo krvi u opštini Bačka Topola tokom letnjih meseci ima kritičan značaj za stabilnost zdravstvenog sistema, jer direktno spasava živote u periodu koji je najkritičniji za zalihe krvi u celoj Vojvodini i Srbiji. Krv ne može dugo da se čuva (trombociti traju samo 5 dana), zbog čega su julske akcije u Bačkoj Topoli, Bajši, Pačiru i Gunarošu bile jedini izvor sveže krvi tokom letnjeg zastoja.

Dobrovoljno davalaštvo krvi u Srbiji predstavlja human, anoniman i neplaćen čin kojim jedna zdrava osoba daje deo svoje krvi za lečenje bolesnih i povređenih. Samo jedna jedinica cele krvi može spasiti čak tri do četiri života, jer se ona prerađuje u tri različite komponente: eritrocite, trombocite i plazmu. Da bi zdravstveni sistem nesmetano funkcionisao, u Republici Srbiji je svakog dana neophodno obezbediti oko 1.000 jedinica krvi.

Železničku deonicu Beograd – Subotica prešli smo za 79 minuta, što predstavlja značajno skraćenje vožnje u odnosu na ranije, izjavio je danas predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut i ocenio da je ova deonica simbol nove Srbije i saobraćajnog uzleta Srbije.”Nadam se da ćemo to popraviti, možda za nekoliko minuta u narednom periodu, kada budemo uspostavili brže prolaze kroz određene stanične objekte. Direktor Srbijavoza i njegovi saradnici su me informisali da ćemo uskoro imati devet novih kompozicija koje će biti namenjene izložbi Expo 2027. Na taj način ćemo dobiti na značaju u komunikaciji unutar Srbije, pre svega na boljoj povezanosti, ali ćemo time dati i jedan značajan signal da ćemo i u međunarodnom saobraćaju mnogo toga imati, i da ćemo za tri sata stizati u Budimpeštu u najskorijem periodu”, rekao je on.

Novi voz “Soko” , kojim su premijer Đuro Macut i ministarka Aleksandra Sofronijević krenuli na prezentacionu vožnju do Subotice, dug je 103 metra, razvija brzinu do 200 kilometara na čas i ima kapacitet od oko 250 putnika. Od Beograda do Subotice stiže za oko sat i deset minuta, a na toj relaciji saobraća već sada, odnosno ranije nego što je početkom juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Svi objekti biće završeni do kraja ove godine, kada ćemo našim građanima moći da pružimo kvalitetniju uslugu”, rekla je Sofronijevićeva.

Podsetila je da je od februara pušten teretni saobraćaj na relaciji Beograd-Budimpešta, i dodala da će 6. avgusta imati sastanak sa mađarskim ministrom saobraćaja na kojem će se razgovarati o datumima kada će na toj relaciji biti pušten i putnički saobraćaj.

Brza pruga Beograd-Subotica otvorena je 3. oktobra prošle godine. Duga je 183 kilometra i, nakon deonice Beograd-Novi Sad, predstavlja prvu prugu u širem regionu kojom vozovi saobraćaju brzinom do 200 kilometara na čas. Izgrađena je u okviru kineske inicijative „Pojas i put“, čiji je cilj bolje infrastrukturno povezivanje Azije i Evrope.