NOVIM ULAGANJIMA “PTK PANONIJA”, DO TRŽIŠTA ZA 35.000 TOVLJENIKA

U vremenu opšte krize u stočarstvu, kada se veliki broj farmi zbog neisplativosti gasi, ohrabruje činejnica da ima i onih koji dobro posluju, a uz to još i investiraju u objekte.Takav primer je farma svinja “Panonija”, nadomak Bačke Topole, koja uvek ima zagarantovan plasman tovljenika, kako za industriju mesa “Bačka Topola”, tako i za dugogodišnjeg kupca iz Rusije.

Dogadja se to zahvaljujući dobroj viziji od 2004. godine, kada je ovo imanje privatizovano, od strane „IM Topola“ i promišljenosti, da glavna delatnost bude stočarstvo i celokupna ratarska proizvodnja podredjena , takvom opredeljenju.U farmu su uložena velika sredstva koja se polako vraćaju, jer se povećao broj tovljenika koji se isporučuju IM TOPOLI , tako da  danas,  godišnja isporuka,  prelazi broj 20000 tovljenika.

Prema izjavi direktora PTK Panonija, Igora Ivaniševića, datoj RTV, tokom 2015. godine farma je ispunila sve proizvodjačke standarde , kvaliteta koje zahteva IM Topola, koja pored domaćeg tržišta svoje proizvode uspešno plasira i na probirljivo Rusko tržište. Napominje da je trenutno zastoj u ovom poslu zbog negativnog valutnog kretanja na svetskom tržištu i izražava nadu da će do kraja meseca i početkom naredne godine biti nastavljen plasman, ne samo sirovog mesa, cepanih polutki već i trajnih proizvoda.

„Imamo plan da do kraja godine isporučimo 28.000 tovljenika. Sledeće godine planovi su ambiciozniji, proizvodnja do 35.000. tovnih svinja. To iziskuje niz novih ulaganja, u nove objekte, grejanje, tehnologiju farme, povećanje broja zaposlenih.“- kaže Igor Ivanišević.

U svom posedu Panonija ima mešaonu stočne hrane, tako da svu hranu za farmu svinja proizvodi u svojoj režiji. Ovo je veoma bitno jer IM TOPOLA tako ima potpuno zatvoren krug proizvodnje od proizvodnje hrane za tovljenike, proizvodnje samih tovljenika pa do proizvodnje gotovih prehrambenih proizvoda ne zaviseći od drugih, pa svojim kupcima u pravom smislu može garantovati kvalitet svakog svog proizvoda.

Da se sve koristi u cilju bolje rentabilnosti potvrdjuje i podatak da prikupljaju žetvene ostatke, sa oko 2300 hektara. Biomasu koriste za grejanje farme i okolnih objekatta ostvarujući na taj način velike godišnje uštede.