Roneći na dah ili apnejom, na bačkotopolskom jezeru, ekipa entuzijasta(Branko, Milina i Nenad) uspela što nije u svetu niko pre njih, da u slatkoj vodi prerone dužine od preko sto metara, uprkos jakim strujama u vodi, izazvanim vetrom i zamućenosti vode.
– RONjENjE na dah ima osam kategorija. Statička apnea je disciplina koja pokazuje koliko možete da zadržite dah sa licem i telom pod vodom dok „stojite“ u mestu. Dinamička apnea otkriva koliko na jedan udah možete da preronite sa perajima i bez njih na dubini od 10 metara. Postoje još tri kategorije sa balastom (opterećenjem), slobodan zaron i bez granice – objašnjava MIlan Pavković.
Naš sagovornik naglašava da je važno da komisija utvrdi da mozak nijednog trenutka nije ostao bez kiseonika. To podrazumeva da ronilac pet sekundi posle izranjanja dodirne žuti disk i da narednih 30 sekundi nema nikakvih nevoljnih pokreta i da pogled ne sme da mu „šeta“, te da se u Bačkoj Topoli uprkos, nepovoljnom faktoru bezbedno ronilo.
“Umalo da nam sudije ne dozvole nastup zbog faktora koji su vladali u vodi. Ipak sve je na kraju dobro ispalo i trud se isplatio. Nije nastupio državni reprezentativac Branko Petrović, zbog bakteriske upale ali je bio tu da pomogne mladjim takmičarima”-veli Pavković.
Da podsetimo. Ovaj Beograđanin pod vodom može da bude 11 minuta i 54 sekunde. Zbog ovog rekorda njegovo ime je, odnedavno, i na stranicama Ginisove knjige.
Nisu ovo, međutim, jedini rekordi najboljeg srpskog ronioca. Na Evropskom prvenstvu u ronjenju na dah u kategoriji statička apnea, nedavno je osvojio zlatnu medalju i, ujedno, postavio novi svetski rekord. Jedan udah pod vodom ga je „zadržao“ 10 minuta i 32 sekunde, što je gotovo minut i po duže od drugoplasiranog. Da ovu godinu „zlatno“ završi, Branko, inače diplomirani ekonomista, pobrinuo se prve nedelje decembra, kada je na Zimskom međunarodnom kupu Srbije održanom u Subotici ponovo osvojio prvo mesto.
– Sve je počelo u detinjstvu, kada sam sa osam godina kupio prvu masku i peraja – kaže Branko Petrović.
– Prve tajne ronjenja otkrio mi je otac, specijalac JNA. Podvodni sportovi i ronjenje su me, jednostavno, očarali i od tada do danas moje misli su, praktično iste: koliko mogu da zadržim dah i koliko duboko mogu da zaronim. Granica, čini mi se, ne postoji sve dok mi je srce zdravo. I razum, kao činilac koji mi u dubinama poruči: „Vreme je da izroniš„.
JEDINO što ronjenje na dah razlikuje od drugih sportova, po rečima Branka Petrovića, jeste privikavanje tela na nedostatak kisenika. Sve ostalo je manje-više slično drugim sportovima.
– Da bi prestanak disanja, odnosno apnea, trajala što duže, pomažu različiti treninzi. Osim tehnike disanja, za pravilan zaron i dužu apneu poželjno je primenjivati neke elemente joge, vežbe istezanja, aerobne i anaerobne vežbe, ali i meditaciju zbog boljeg opuštanja tela i uma. Uz želju i upornost, to je sve! Drugih velikih tajni nema. Treningom sam i ja kapacitet pluća povećao na devet litara, što je dvostruko više od proseka – tvrdi Petrović.
Da bi rezultati postignuti u Bačkoj Topoli bili verifikovani , valja sačekati , doping kontrolu. Ronioci su sugurni da će se potvrditi da nedozvoljena sredstva nisu korišćena i kažu da je to neophodna procedura. Pripremaju se i za naredne Olimpiske igre, kada očekuju da ovaj sport , postane olimpiska disciplina. Zahvalni su na gostoprimstvu lokalne samouprave, pre svega Arpadu Fremondu, Gaboru Kišlinderi i Heleni Mesaroš, bez kojih, sve što se dogadjalo minulog vikenda na vodama jezera , ništa ne bi bilo isto.
