Nakon više od mesec dana od najvećeg pomora pčela u Srbiji, pčelari u Bačkoj Topoli i dalje su bez odgovora šta je uništilo trećinu košnica na teritoriji ove opštine. Od oko 1.500 košnica sa koliko su raspolagali članovi udruženja, više od trećine je potpuno uništeno.
„Kada je problem nastao opština je formirala posebnu komisiju za utvrđivanje visine štete. Obišli smo sve pčelare koji su prijavili uginuće i popisali da su uništene 672 košnice. Visina štete je 13.440.000 dinara. Koliko je nama poznato ovo je najveće uginuće pčela u Srbiji” , kaže Ištvan Nemet, zamenik predsednik Udruženja pčelara u Bačkoj Topoli. On dodaje da se ovo odnosi samo na članove udruženja, a da nisu popisana stradala pčelinja društva u domaćinstvima koja su se amaterski bavila pčelarenjem i nisu bila članovi udruženja, što znači da je šteta i veća.
Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja iz 2009. godine zabranjena primena sredstava za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele iz vazduhoplova, kao i u vreme cvetanja bilja.
Uz to, Zakon izričito propisuje i da oni koji prskaju bilje moraju za to biti obučeni, kao i da su odgovorni za sve aktivnosti i preduzimanje mera predostrožnosti kada koriste sredstva za zaštitu bilja.
Korisnik je dužan da obavesti vlasnike parcela koje se graniče sa parcelom koja će biti tretirana o primeni sredstava za zaštitu bilja, najmanje 24 sata pre početka primene tih sredstava, tek toliko da se zna.
Od sredine septembra stradale su sve košnice koje su bile postavljene istočno od Bačke Topole, u naseljima Gunaroš, Novo Orahovo, Njegoševo, Pobeda, na delu ka Bečeju. Od početka se sumnjalo da su pčele otrovane nekim herbicidom kojim je tretirana ambrozija, u to vreme i jedina medonosna biljka. Međutim, i više od mesec dana nakon pomora, ova nagađanja nisu ni potvrđena ni opovrgnuta.
„Za sada možemo da kažemo samo to da imamo potvrdu iz laboratorije da pčele nisu bile bolesne već otrovane. Od čega, ne znamo ni danas”, kaže nam Nemet. Zbog toga i krivac za zločin prema prirodi ostaje neotkriven i nekažnjen.
U razgovoru sa pčelarima jasno je nezadovoljstvo jer čini im se da neko stopira da se utvrdi razlog trovanja pčela. Podsećaju da su uginuli primerci dve sedmice čuvani u zamrzivaču laboratorije u Bačkoj Topoli dok su napokon, na njihovo insistiranje poslati u VMA kao referentnu ustanovu. Od tada se čekaju rezultati. Pčelari još dodaju da su u razgovoru sa vlasnicima salaša na potezu gde su stradale i pčele, čuli da ove jeseni nije bilo ni muva, ni komaraca i zbog toga i dalje sumnjaju na neki otrov koji je nekontrolisano raspršen po poljima i koji je imao ovako negativan uticaj na pčele i insekte. Kako je rekao pčelar Šandor Lošonc pčele su samo signal da nešto u prirodi nije u redu, i da je velika verovatnoća da je ono što je ubilo pčele udahnulo i na desetine porodica koje žive na tom mestu.
Ekološki i zdravstveni aspekt samo je jedna strana ovog problema, za većinu proizvođača meda košnice su bile i jedini ili dodatni izvor prihoda. Kada je pomor ustanovljen, opština je obećala pomoć i za sada je na tome ostalo. Ištvan Nemet kaže da su im se javili savezi pčelara na nivou Srbije i Vojvodine, ali da su svi zajedno nemoćni da utiču na to da dobiju rezultate analiza, ili neku finansijsku pomoć.
