Jasno je da mnogo prosečnih, tročlanih, porodica u opštini Bačka Topola, sebi ne mogu da priušte mnogo toga što podrazumeva normalan život, kao i da je malo domaćinstava u kojima se zarađuju dve prosečne plate od oko 44.000 dinara, što jeo oko 7000 dinara ispod republičkog proseka. Postavlja se pitanje , šta je sa porodicama koje primaju samo jednu platu, recimo veoma čestu, minimalnu,omiljenu medju poslodavcima Bačke Topole.
Naravno, ima onih koji zarađuju daleko više i kojima odlazak na letovanje ili zimovanje, kupovina nameštaja, automobila, bilo čega… ne predstavlja veliki problem, ali istovremeno je i mnogo onih koji zarađuju mnogo manje i kojima je problem i da podmire i troškove prosečne potrošačke korpe.
Za život prosečne tročlane porodice u Bačkoj Topoli, bez većeg luksuza, potrebno je dosta novca, a kada se saberu mesečni prihodi i rashodi, izvesno je da rashodi nadmašuju prihode i da novca nikad nije dovoljno.
Dakle, za život bez većeg luksuza potrebno je daleko više novca nego što mesečno zaradi prosečna tročlana porodica. Naime, prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu teška je oko 68.000 dinara, a ona podrazumeva zadovoljenje/plaćanje/kupovinu osnovnih potreba – a osim režijskih troškova, tu su i troškovi za hranu, piće, odeću, obuću, kulturu, obrazovanje, izlaske, prevoz, komunikacije…
Kada se to sve poplaća, iz kućnog budžeta nestane gotovo dve bačkotopolske prosečne plate, a preostalih oko 20.000 dinara mogu se potrošiti na nešto drugo. Najčešće ni taj novac ne postoji, odnosno već je potrošen, i to uglavnom na plaćanje kredita – od onih za stan, automobil, odlazak na more, polazak đaka u školu, kupovinu nameštaja, kompjutera..
To se odnosi na oko 8000 zaposlenih a veći deo od 8ooo penzionera živi mnogo teže, na penziskom minimumu od oko 23.000 dinara. Računica jasno ukazuje da oni oskudevaju u svemu od namirnica do garderobe i grejanja.
Ni polazak deteta u školu, kao ni odlazak na ekskurziju nisu zanemarljive stavka u kućnom budžetu, pa se i ti troškovi često razbijaju na rate. Tako se, recimo, za kupovinu udžbenika koji su oko 10.000 dinara i odlazak na ekskurziju, čije se cene razlikuju u zavisnosti od destinacije i vremena boravka i kreću se i do 40.000 dinara, mesečni izdatak dodatno povećava oko 4.000 dinara. Ako se neko odluči za kupovinu novog nameštaja, recimo dečje sobe, i tu treba, računati da dodatni mesečni teret od oko 4.000 dinara, a ako se kupuje novi prosečan kompjuter, za šta se takođe odborava kupovina na 12 meseci, mesečni trošak se povećava još oko 3.000.
To je, naravno, samo deo troškova koje bi mogla imati prosečna tročlana porodica, a samo oni znatno premašuju iznos dve prosečne plate. Nije potrebno biti ekonomista da bi se uvidelo da je komforan život veoma skup i da, ma kako da se dinar prebacuje više puta preko ruke, na jednom mestu uštine, na drugom malo popusti, rate prebacuju iz meseca u mesec, krediti refinansiraju – ostaje rupa od oko 25.000 dinara.
