Rešenja kojima se građani obavezuju da u roku od 15 dana plate naknadu za odvodnjavanje zaperiod od aprila do kraja 2018. godine, stigla su na adrese građana Bačke Topole i u velikom broju slučajeva izazvala su negodovanja. Neretko se dešava da su rešenja dobili i pokojnici.
Na mnoga važna pitanja, međutim, nema odgovora. Naime, nije zvanično objašnjeno zašto su rešenje o naknadi za poljoprivredno zemljište dobili i oni koji takvo zemljište ni nemaju. Nema odgovora ni na pitanje zašto odvodnjavanje s građevinskog zemljišta plaćaju i oni koji stanuju u zoni u kojoj je odvođenje vode već uređeno sistemom atmosferske kanalizacije.
Nezadovoljstvo građana izaziva i to što se u rešenju za naknadu za odvodnjavanje naširoko navodi samo objašnjenje zakonskih osnova na koje se”Vode Vojvodine” pozvaju prilikom obračuna ovog troška. Kako je navedeno, članovima 169. i 170. Zakona o vodama Republike Srbije propisano je da se naknada za odvodnjavanje plaća za „uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno delu područja, odvođenjem suvišnih voda sistema za odvodnjavanje“ (čl. 169), odnosno da je na plaćanje obavezan vlasnik „poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, objekta namenjenog za privredne i druge delatnosti, izuzev ako je odvođenje voda urađeno sistemom atmosferske kanalizacije“ (čl. 170).
Zbog pogrešno upisanih površina prilikom obračuna naknade za odvodnjavanje upućuju građane u službu katastra. U katastru su velike gužve, jer mnogi smatraju da je učinjena greška prilikom utvrđivanja kvadrature površine za koju se naplaćuje naknada za odvodnjavanje.
Osim kvadrature površine za koje se plaća naknada, mnoge građane zbunjuje i to što se na rešenjima, kojom je utvrđen iznos naknade za odvodnjavanje, osim građevinskog, pojavljuje i poljoprivredno zemljište, a ti građani ne raspolažu i nikad nisu raspolagali poljoprivrednim zemljištem. Čest je slučaj i da građanin, recimo, po rešenju naknade za odvodnjavanje, 2013. godine raspolaže samo građevinskim zemljištem, a 2014. godine i nadalje već ima i poljoprivredno zemljište, međutim, u međuvremenu ga nije kupio, niti je dobio na poklon.
U vezi sa tim problemima građani su takođe upućeni u katastar, a tamo onaj kome nije jasno odakle mu poljoprivredno zemljište, jer ga u stvarnom životu nema, dobija objašnjenje da dvorište ne može da bude na većoj površini od 500 m2, a ako postoji veća površina, uglavnom se radi o bašti, ona je preimenovana u poljoprivredno zemljište (njive određene klase).
Kako kažu pojedini stručnjaci, pravni osnov za naplaćivanje naknade za odvodnjavanje postoji u Zakonu o vodama, ali to ne znači da je on potrošačima pravedan i logičan. Ipak, građanima preostaje da u navedenom roku od 15 dana plate naknadu, jer potom sledi prinudna naplata. Građani nemaju pravo da izjave žalbu na rešenje – ali mogu da pokrenu upravni spor, a to košta.
Prema nezvaničnim informacijama novinara, u Bačkoj Topoli samo nekoliko građana planira da pokrene upravni spor.
Da građani zaslužuju objašnjenje u vezi sa ovim nametom koji iznosi od 1000do 2.500 dinara godišnje u većini slučajeva, ali ima i onih koji treba da plate i nekoliko hiljada dinara više.
