Naknada za odvodnjavanje, poljoprivrednicima, oko 1200 dinara po hektaru. Isto toliko i za plac oko kuće. Dugovi po nekoliko desetina hiljada dinara.
Građanima u tekućem periodu pristižu rešenja o naknadi za odvodnjavanje od Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine” Novi Sad za period april – decembar 2018 godine. Uz ova rešenja veliki broj građana je dobio i obaveštenje da iz prethodnog perioda po osnovu naknade za odvodnjavanje za zemljište navedeno u rešenju imaju i neki dug. To je inače eventualni dug pre 01.01.2017. godine, kada je za naplatu naknade za odvodnjavanje bila nadležna Poreska uprava. A ova nadležnost po osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama) prešla u nadležnost Javnog vodoprivrednog preduzeća – objašnjavaju stručnjaci za ovu oblast.–
Građanima koji su izmirivali svoje obaveze po osnovu rešenja Poreske uprave predložili smo da izjave prigovor na ovo obaveštenje jer se iz njega ne može utvrditi na koji period se odnosi dug, ne može se utvrditi visina osnovice, niti kamate, ni period za koju je ista obračunata, a takođe prema našem mišljenju treba da sadrži i pouku o pravnom leku, kažu u kancelariji zaštitnika gradjana.
Posao naplate naknade za odvodnjavanje Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ preuzelo je pre dve godine od Poreske uprave. Od početka 2017. do sada to preduzeće očigledno nije uspelo da uvede reda u naplati, a upućeni kažu da je celu proceduru izdavanja naknada uradilo na svoju ruku, odnosno da je, preuzimajući podatke od Poreske uprave pomešalo baze.
-Nisu u stvari ni znali šta da preuzmu od poreske. Pitanje je šta su uzeli, koje vrste podataka, da li su preuzeli stanja ili kartice, da li su to samo podaci Republičkog geodetskog zavoda ili i od MUP-a – ukazuju sagovornici VOICE-a.
U svakom slučaju, za ono što sada naplaćuje na ime dugovanja nema dokaz. A teret dokazivanja prebacuje na korisnika – poljoprivrednika.
Od 2013. do kraja 2016. godine naknadu za odvodnjavanje naplaćivala je Poreska uprava. Njen posao je bio isključivo da na osnovu podataka dobijenih iz Republičkog geodetskog zavoda naplati naknadu i pošalje taj novac “Vodama Vojvodine” i “Srbija vodama”. Te pare nisu išle u budžet već su korisnici vodoprivredna preduzeća. Dakle, Poreska uprava je rešenja izdavala prema podacima iz geodetskog zavoda, a zavod ih je dobijao od katastra. Dešavalo se često da je na nivou loklane samouprave dolazilo do promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko i obrnuto, pa je i tu dolazilo do nepravilnosti.
Odgovarajući na pitanje da li preduzeće ima dokaze za dugovanja poljoprivrednika i kakve i ako nema, kako će naplatiti dug za koji nema dokaz, već samo stanje duga – rečeno nam je da je za svakog obveznika naknade za odvodnjavanje JVP „Vode Vojvodine“ preuzelo od PU analitičke kartice na kojima se precizno vidi dugovna i potražna strana.
Od PU preuzete su analitičke kartice sa svim podacima o dugovanjima i potraživanjima, kao i adresama i JMBG vlasnika, a od RGZ preuzeta je baza o vlasništvu nad nekretninama i zemljištem. Od MUP-a podatke preuzimamo po potrebi, odnosno kada se ukaže potreba za tim, kažu u preduzeću.
Dodaju i da je mogućnost naplate dugovanja prinudnim putem zakonski moguća, ali da u ovom trenutku to nije u planu.
