Prema poslednjim podacima Agencije za restituciju, bivšim vlasnicima ili njihovim pravnim naslednicima , do sada je vraćen najviše poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini vraćeno u Bačkoj Topoli – 4.575 hektara, zatim u Bečeju – 4.384 hektara, Srbobranu – 3.389 hektara, Senti – 2.165 hektara i Novom Kneževcu – 2.073 hektara.
Agenciji za restituciju podneli su zahteve naslednici nekada uglednih vojvođanskih porodica Lelbah, Vojnić i Fernbah. U predmetima Lelbah podnosiocima zahteva vraćeno je poljoprivredno zemljište od oko 550 hektara na teritoriji opštine Bačka Topola. Kada je reč o porodici Vojnić, podnosiocima zahteva je do sada vraćano oko 530 hektara u katastarskim opštinama Mali Beograd i Bajša, takođe u opštini Bačka Topola. U dva predmeta u kojima je podnosilac zahteva zakonski naslednik porodice Fernbah primljeni su u Agenciju za restituciju nalazi veštaka, održane su usmene rasprave i treba da se vrati oko 370 hektara poljoprivrednog zemljišta u katastarskoj opštini Gornja Rogatica.
Imovina koja bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima ne može da se vrati u naturi biće obeštećena državnim obveznicama. Prema poslednjim izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine, prva rata državnih obveznica trebalo bi da im stigne 15. decembra 2021. godine, s tim što bi akontacija od deset odsto utvrđenog iznosa za obeštećenje bila uplaćena 15. decembra naredne godine. Država je za to izdvojila dve milijarde evra, a pojedinačno se najviše može dobiti 500.000 evra, bez obzira na to o kolikoj oduzetoj imovini je reč.
– Ne može se zakon selektivno primenjivati, pa da jedni budu pravedno obeštećeni, a drugima šta ostane – jadaju se oni kojima treba da se vrati nepravedno oduzeta zemlja. Oni kažu da ne mogu da prihvate objašnjenje iz Ministarstva poljoprivrede, po kome bivši vlasnici i njihovi naslednici neće moći sami da biraju parcele, jer država ima svoje interese i ona će odlučivati na kom prostoru može nekome da se vrati zemljište, a ne kao do sada, kako kome padne na pamet. Naslednici izražavaju bojazan da nije reč o štićenju državnih interesa već pojedinaca koji su već zauzeli dobar deo ratarskih parcela i hoće da učvrste svoj dominantan položaj.
