Category: Zanimljivosti

VAŠAR BAČKA TOPOLA/ OD IGLE DO LOKOMOTIVE

Svakog drugog u mesecu dolaze ljudi u Bačku Topolu iz svih krajeva Srbije i okruženja da prodaju ili kupuju, vide i budu viđeni, da pazar začine jagnjećim pečenjem ili nekim drugim specijalitetom koji se nudi pod bučnim šatrama sa različitom muzikom. Vašarištem tada prodefiluje i do 50.000 ljudi. Vašar nudi jedinstven vid zabave, prijemčiv za široke narodne mase, a na njemu se nudi bukvalno sve od „igle do lokomotive“. Tako je bilo i danas

  Na vašaru je mnogo prodavaca ponudilo svoje proizvode kupcima kojih je, takođe mnogo posetilo bačkotopolski vašar, a svako od njih je tragao za nekom sitnicom koju želi da kupi i ponese kući.

Ujutru se može tiho promuvati između tezgi i šatora na kojima se može kupiti sve od igle do lokomotive, gde namazani prodavci, ponekad bolji i izražajniji od marketinških magova, uspevaju da uvale svima sve i svašta. Jer kako da čovek ne otvori novčanik kada mu neko do suza nasmeje dušu?

Ako i dođete siti, miris pečenja, roštilja i kuvanih tradicionalnih jela Srbije, kao u crtanim filmovima kroz dim ima da vas dovedu do prve šatre u stilu čarobnog frulaša. U Bačkoj Topoli tokom vašara, moramo se pomiriti sa sudbinom, nema dijete i to je tako. Red pečenja, roštilja, pića, i tako u krug dok je u novčaniku poslednja crvena. I ne, ne može se raspašoj koji vlada opisati rečima. Mora se doživeti, ako ne lično, na terenu, onda kroz objektiv onih koji gađaju srž vašara – katarzu i ogoljenu ljudsku dušu željnu svega.

 Po ulicama i po poljani veličine nekoliko, fudbalskog terena, načičkaju se prodavci svega i svačega, parking popune kupci iz svih krajeva Srbije, u kavezima kljuca živina, što tovna, što ukrasna, pospali psi, poneki zec i obavezni papagaji. Vašar je, a na bačkotopolskom vašaru ili moderno rečeno sajmu, nema čega nema. Tu su i džakovi sa semenima trava, graška, grahorice, arpadžika, belog luka, samo se važe i najbrže moguće trpa u kese, jer je gužva nesnosna i zadržavanja nema. Šta te interesuje, odmah kupuješ.

Na samom kraju ulice, ili početku, u zavisnosti od toga kako gledate, sedi krupniji bradonja i doručkuje tačno u podne. Ispred njega poređana konjska sedla, a na vratima kombija amovi. Ne, nije sarač, samo preprodavac.

VELIKO SPREMANJE, PRED USKRS

Akcija „Veliko prolećno spremanje BAČKE TOPOLE“ koja objedinjuje aktivnosti svih , javnih i javnih komunalnih preduzeća, institucija i ustanova čiji je osnivač OPŠTINA, kao i nevladinih organizacija, podstiče i aktivno učešće građana koji su dobrodošli da upućuju svoje predloge kojima bi se doprinelo uređenju, ozelenjavanju i ukupnom ulepšavanju grada. Naročito je aktivno u Komgradu , pred Uskršnje praznike.

KOMGRAD početkom aprila počinje sa održavanjem travnatih površina, sađenjem i presađivanjem ruža i ostalog ukrasnog bilja. Pored održavanja, JKP će vršiti popravku i farbanje klupa na zelenim površinama. Ceo ovaj mesec u BAČKOTOPOLSKOJ opštini biće u znaku velikog komunalnog spremanja u gradskim ulicama i naseljima, vaspitno-obrazovnim ustanovama i seoskim centrima.

Radnici JPKomgrad, ovih dana uveliko rade, na svim punktovima u gradu na sredjivanju drvoreda, cvetnih leja I zelenih površina. U tom smislu, u skladu sa planom I programom rada, obezbedjen je dovoljna količina sadnog materijala koji će biti upotrebljen narednih dana

BAJŠA / MULTIKULTURA NA SCENI

Od 2006. godine, Mesna zajednica Bajša, u saradnji sa civilnim organizacijama i Kulturno-umetničkim društvom „Bratstvo“, svake godine organizuje Prelo. U 2025. godini, obeleženo, 19. po redu Prelo.

Organizatori ističu da je Bajša sredina u kojoj se kultura tri nacije, Mađara, Srba i Slovaka sažima kroz traženje zajedništva, čuvanje i stvaranje vrednota. Jasni su u stavu da je to forma suživota koja nije samo specifična za ovu manifestaciju i Bajšu, već da se prostire na Vojvodinu i okolne zemlje, time što se zajedničkim programom mladima pruža primer putem manifestacije koja nije važna samo meštanima, već i svima koji na nju dolaze.

 Nakon doručka, žene su se posvećivale ručnim radovima, pevanju i pravljenju grkljančića ( testenina), dok se u peći krčkao pasulj. Muškarci su krunili kukuruz, igrali karte ili pravili igračke od ćutaka, kukuruzovine ili sirka, na radost i zadovoljstvo mališana.

Ekipe su i ove godine oživele tradicije. Tokom svečane povorke, učesnici su vezivali svoje trake na zastavu Prela, a nakon doručka koji se sastoji od hleba, masti, luka, čvaraka i čaja, započeto je takmičenje. Učestvoovao velki broj ekipa koje su se nadmetale u krunjenju kukuruza, pravljenju tradicionalne testenine za supu, pravljenju kokica i pletenju, dok su deca učestvovala u bacanju diska. Manifestacija je obuhvatila bogat kulturni program u kojem su učestvovali horovi i folklorne grupe.

Za razliku od drugih mesta, jezičkih barijera među ljudima nema, nema ni u negovanju tradicija. I staro i mlado podjednako dobro govori srpski i mađarski jezik, a često se sporazumevaju i na slovačkom.

49.KONGRES UEFE/ 10 ZA VUČIĆA

U Beogradu je održan 49. kongres krovne evropske fudbalske organizacije UEFA, na kojem će pored predsednika UEFA Aleksandera Čeferina učestvovali i brojni delegati, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je priliku da im poželi dobrodošlicu u Srbiju, o čemu je obavestio javnost na društvenoj mreži Instagram.

Na samom prijemu za delegate UEFA Vučiću je Čeferin uručio simboličnu zastavu UEFA koja se razmenjuje na fudbalskim mečevima, a direktor fudbalskog kluba Pari Sen Žermen, ispred katarskog fonda koji je vlasnik, Naser el Kelaifi je Vučiću uručio dres francuskog kluba sa brojem 10 i prezimenom predsednika na leđima.

“Dragi prijatelji fudbala, dobro došli u Srbiju i hvala vam na tome što ste izabrali Beograd za domaćina jednog od najvažnijih sportskih događaja u Evropi. Verujem da će Kongres biti uspešan i da će rezultati naših razgovora doprineti jačanju fudbalske zajednice u Evropi i svetu”, rekao je predsednik Vučić.

VUČIĆ se, osim sa Čeferinom sastao i sa portugalskom fudbalskom legendom Luišom Figom, kojem je takođe poželeo dobrodošlicu i razmenio utiske o tome koja je reprezentacija bolja, u čemu se nisu složili, jer je svako birao svoju zemlju, što je izazvalo DOBRO RASPOLOŽENJE.

MULTIETNIČKA MANIFESTACIJA TRADICIJE I DRUŽENJA, PRE TOGA, IV. MEDJUNARODNA, DEGUSTACIJA VINA

Tradicionalna kulturno – turistička manifestacija „Bajšansko prelo 2025“ ove godine održava se po 19. put u istoimenom mestu Bajša..Opština Bačka Topola podržava manifestacije koje neguju kulturu, folklor i tradiciju. U Bajši će se 22. marta održati IV Međunarodno ocenjivanje vina, na kojem će vinari iz zemlje i inostranstva predstaviti svoje najbolje proizvode. Manifestacija ima veliki značaj za podsticaj proizvođača kvalitetnih vina.

Tradicionalna kulturno – turistička manifestacija „Bajšansko prelo 2024“ ove godine održava se po 19. put u istoimenom mestu Bajša 28. marta.. ceni se kao značajan događaj, jer je riječ o manifestaciji sa dugom tradicijom. Nedelju dana pre Prela bira se najkvalitetnije vino.

Organizatori ističu da je Bajša sredina u kojoj se kultura tri nacije, Mađara, Srba i Slovaka sažima kroz traženje zajedništva, čuvanje i stvaranje vrednota. Jasni su u stavu da je to forma suživota koja nije samo specifična za ovu manifestaciju i Bajšu, već da se prostire na Vojvodinu i okolne zemlje, time što se zajedničkim programom mladima pruža primer putem manifestacije koja nije važna samo meštanima, već i svima koji na nju dolaze.

Za razliku od drugih mesta, jezičkih barijera među ljudima nema, nema ni u negovanju tradicija. I staro i mlado podjednako dobro govori srpski i mađarski jezik, a često se sporazumevaju i na slovačkom.

“Tolerancija je ovde uvek „stanovala“ i to ne samo kao fraza, nego u svakom deliću života. U našoj etno-kući nalaze se srpska i mađarska soba, dok je slovačka u kući bake Justine, a sve što je u njima dobili smo od naših sugrađana. Koliko su nam životi i običaji isprepleteni, vidi se po tome što su veoma slične. Razlikuje ih samo postava posteljine – u srpskoj je žuta, mađarskoj crvena, a u slovačkoj tradiciji plava”- svojevremeno je rekao aktivista Karolj Lacković i dodao da Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
Danas je vidna ekspanzija vinogradarstva u ovom kraju. Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 40 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. Ovde je zemlja kvalitetna i daje dobra vina, istakao je sa ne malim ponosom gospodin karolj Lacković.

U Bajši će se 22. marta održati IV Međunarodno ocenjivanje vina, na kojem će vinari iz zemlje i inostranstva predstaviti svoje najbolje etikete. N a tradicijaam vinskog reda nikla je izložba najboljih vina iz regiona koja po pravilu okupi na stotine akmičara (proizvodjača)

“KALARIS”SNAGA KOJA OBLIKUJE MADJARSKU ZAJEDNICU NA SEVERU BAČKE PUNIH 45 GODINA

Mađarski kulturni centar “Kodalj Zoltan”je od 1980. godine jedan od kamena temeljaca izvornog stvaralaštva Mađara ne samo u Bačkoj Topoli, nego i šire. Zahvaljujući kvalitetu i stručnosti rada uloženog u funkcionisanje folklornih sekcija, orkestara, pevačkih grupa, literarne sekcije i sekcije rukotvorina, MKC broji oko četiri stotine članova.Članstvo se oseća pozvano da neguje mađarske tradicije i kulturu, a izvanredni rezultati dokazuju njihovu predanost.Mađarski kulturni centar „Zoltan Kodalj” organizovao je po šesti put karnevalski susret narodne muzike, kao proslavu mađarske narodne muzike i narodne kulture u našoj opštini.Ove godine, ovaj događaj je posebno važan, jer slavimo 45. godišnjicu ženskog hora „Kalaris” Mađarskog kulturnog centra „Zoltan Kodalj”

Ova godišnjica je odlična prilika da se zahvalimo svima koji su doprineli uspehu hora u proteklim decenijama. Vođama hora, organizatorima, simpatizerima i, naravno, ženama koje neumorno čuvaju i oživljavaju našu narodnu muzičku baštinu. Zahvaljujući njihovoj upornosti, narodna muzika i pevanje u Bačkoj Topoli i danas žive i napreduju. Čestitamo i želimo dalji uspeh u radu, zajednička iskustva i radošću ispunjeno pevanje!- NAPISAO JE NA SVOM FB , PREDSEDNIK OPŠTINE ADRIJAN SATMARI I DODAO-

“Mađarski kulturni centar „Zoltan Kodalj” organizovao je po šesti put karnevalski susret narodne muzike, kao proslavu mađarske narodne muzike i narodne kulture u našoj opštini. Ovaj događaj nije samo susret, već događaj zajednice koji nas povezuje, čuvajući i prenoseći blago naših predaka na buduće generacije. Ove godine, ovaj događaj je posebno važan, jer slavimo 45. godišnjicu ženskog hora „Kalaris” Mađarskog kulturnog centra „Zoltan Kodalj”. Četrdeset pet godina posvećenosti, zajedničkog pevanja, odanosti tradiciji i bogat spisak zajedničkih iskustava. Ženski hor „Kalaris” nije samo hor, već i snaga koja oblikuje zajednicu koja daje primer generacijama da vole i poštuju mađarsku narodnu pesmu”

U OBORNJAČI STANUJU SAMO DUHOVI- NIJE UTVRDJENO ZA KOGA GLASAJU

Obornjače, selo na granici opština Bačka Topola i Ada, jedno od retkih kojem zvanične statistike kao broj stanovnika beleže nulu.Iseljavanje iz ovog nekada živog bačkog sela počelo je pre četvrt veka. Prvo je zatvorena škola, zbog čega su otišli mladi, prestala je s radom i pijaca i većina starih je umrla.Poslednja porodica, koja je 2011. godine napustila Obornjaču, selo udaljeno od Bačke Topole otprilike dvadeset sedam-osam kilometara, bili su Bartusi. Otišli su u Bečej. Mesto u kojem je, do pre nekoliko decenija, prosto vrilo od života je, tako, definitivno umrlo i danas u njemu stanuju samo duhovi njegovih bivših žitelja: Kočiša, Zuhora, Gergeja, Sremčeva.

Do početka sedamdesetih, u pedesetak kuća živelo je oko 300 duša. Od tada pa do početka ovog milenijuma, oni su ili pomrli ili su se, u potrazi za boljim životom, odselili u Suboticu, Bačku Topolu, Adu, Bečej, Srbobran… Po popisu iz 2002. godine bilo ih je još 30, a po poslednjem, obavljenom – nijedna!


Par desetina kilometara od Bačke Topole, posle sela Gunaroš, počinje Obornjača. Ne postoji ni tabla, ni putokaz.”Mladi su otišli odavde, možda ima još nekoliko tu, a stari su već umrli”, kaže POLJOPRIVRENIK iz sela Gunaroš. objašnjava da su meštani otišli iz Obornjače najviše zbog puta, jer od jeseni do proleće nisu mogli da funkcionišu bez njega.A nekada je tu bilo tridesetak kuća, stolarska i obućarska radnja, poslastičarnica.

Selo je počelo da se prazni sedamdestih kada je zatvorena osnovna škola. Osamdesetih su prestale da rade i dve prodavnice i dve kafane. Poslednja dva meštanina Obornjaču su napustila 2011. godine.Poslednja porodica, koja je 2011. godine napustila Obornjaču, selo udaljeno od Bačke Topole otprilike dvadeset sedam-osam kilometara, bili su Bartusi. Otišli su u Bečej. Mesto u kojem je, do pre nekoliko decenija, prosto vrilo od života je, tako, definitivno umrlo i danas u njemu stanuju samo duhovi njegovih bivših žitelja: Kočiša, Zuhora, Gergeja, Sremčeva, Božića..

Atar Obornjače čini oko 600 hektara najbolje zemlje, a selo je pored vrednih paora imalo i nekoliko obućara, sarača i stolara, dve prodavnice, tri kafane, od kojih je jedna imala i prenoćište… – nastavlja svojevrstan lament nad oazom svoje mladosti sagovornik NAŠEG PORTALA. – Bila je tu čak i poslastičarnica. Čika Borino prezime sam, nažalost, zaboravio, ali ukus njegovih krempita neću nikada. Danas ovu plodnu zemlju obrađuju neki drugi ljudi.

Nisu svi koji su napustili kuće, napustili i njive koje se protežu na nekoliko stotina hektara. Danas u selu možete da sretnete i dva čobanina.Prema poslednjem Popisu, Obornjača je samo jedno od 11 napuštenih sela u Srbiji.

U Vojvodini, inače, ima tačno 425 sela. Ni u jednom od njih, ni na ovogodišnjem, ni na prethodnim popisima, nije zabeležen rast broja žitelja, naprotiv. I sve ih, SVOJEVREMENO JE REKAO , prof. dr Branislav Đurđev sa Departmana za geografiju novosadskog PMF, pre ili kasnije, čeka ista sudbina.

POJAČANJE TSC STIŽE IZ NIGERIJE

U Bačku Topolu je stigao Udžunva Onjeuče, defanzivac iz Nigerije, kojem je ovo prvi angažman u inostranstvu. Rođen je 2006. godine, a bio i kapiten nigerijskog Rasina, koji je na scenu izbacio neke poznate fudbalere poput Pitera Odemvingija i Brauna Idejea.Ofanzivne karakteristike su dobre, a sada sledi period uklapanja u sistem trenera Jovana Damjanovića, pa ubrzo može da očekuje debi u plavom dresu.  U sredu predstoji vanredno, a tokom vikenda redovno kolo Superlige.

“Ugledam se na Kansela, sviđa mi se njegov stil igre i trudim se da se kao fudbaler izgrađujem u tom smeru. Vidim se u Evropi vrlo brzo, u najvećim klubovima”, rekao je svojevremeno Onjeuče za nigerijski “Sport 247”, a evropski put će započeti u Bačkoj Topoli.

BT PUBLIC U POSETI / KOBASICA DUŽA OD DVA KILOMETRA TEŠKA TRI TONE, NOVI SVETSKI REKORD

Turijska kobasicijada je najveća manifestacija tog tipa kod nas. Svake godine nju poseti nekoliko hiljada gostiju iz srbije ali i drugih evropskih zemalja. Ove godine, u okviru 41. „Kobasicijade“, u rukama veštih majstora nastala kobasica od 2.041 metra i teška tri tone!Rekord u pravljenju najduže kobasice nadmašen je a organizatori kažu da će opravdati priznanje koje zaslužemo nose – „Najbolje iz Vojvodine“.Dva dana i dve noći, po rečima predsednika Udruženja „Kobasicijada“ Željka Popića, trebalo je članovima da je zgotove, ali nisu žalili truda, jer je davno zacrtan cilj da se od obaranja Ginisovog rekorda u dužini kobasice, svake godine glavni eksponat manifestacije produži za metar, ispunili. 

Dva dana i dve noći, po rečima predsednika Udruženja „Kobasicijada“ Željka Popića, trebalo je članovima da je zgotove, ali nisu žalili truda, jer je davno zacrtan cilj da se od obaranja Ginisovog rekorda u dužini kobasice, svake godine glavni eksponat manifestacije produži za metar, ispunili. Ove godine, u okviru 41. „Kobasicijade“, u rukama veštih majstora nastala kobasica od 2.041 metra i teška tri tone!Rekord u pravljenju najduže kobasice b nadmašen je a organizatori kažu da će opravdati priznanje koje zaslužemo nose – „Najbolje iz Vojvodine“. Današnju kraljicu kobasica, kako su je prozvali organizatori, pravila je ekipa od 10 mesara, dva dana i dve noći! NAKON, ŠTO JE KOBASICA IZMERENA, svako ko je želeo, a takvih je bilo mnogo juče u Turiji, mogao da kupi ne na kilogram, već na metar, po ceni od 900 dinara.

– Tu je oko 2.500 kilograma,mesa, po 10 kilograma ljute paprike, belog luka i bibera i 30 kilograma slatke paprike – otkrio nam je Ranislav Stanković, jedan od članova tima koji je učestvovao u postizanju ovogodišnjeg rekorda.

Manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Predrag Rojević, koji je istakao da „Turijska kobasicijada“ nije samo festival dobrih ukusa, nego mesto za prezentaciju umeća u različitim oblastima kulinarstva. Naglasio je da je ona prevazišla lokalne okvire i značajna je na širem planu pa i u okolnim državama koje to svojim prisustvom na njoj i potvrđuju.

Po tradiciji, majstori svake godine prave za metar dužu kobasicu i o tome obaveštavaju komisiju iz Ginisove knjige, gde je 2013. zvanično upisan prvi rekord sa Kobasicijade. Tada je bila dugačka 2029 metara! 

DUEL SA ŠAMPIONOM POLJSKE- VELIKI IZAZOV

Zajednica fudbalskih klubova Superlige i Prve lige Srbije pružila je podršku TSC-u iz Bačke Topole uoči mečeva protiv poljske Jagelonije u plej-ofu za plasman u osminu finala Lige konferencije, saopšteno je nedavno.“Fudbalski klub TSC predstavlja svetao primer razvoja i modernizacije srpskog fudbala, a činjenica da su uspeli da se zadrže u Evropi dodatno potvrđuje njihov kvalitet i posvećenost. Duel sa šampionom Poljske biće veliki izazov, ali verujem da TSC ima snagu, hrabrost i znanje da napravi još jedan iskorak na međunarodnoj sceni. U ime Zajednice prvoligaša pružam im punu podršku i želim mnogo sreće u ovom dvomeču. Siguran sam da će dostojno da predstave srpski fudbal”, izjavio je predsednik Zajednice klubova Superlige i Prve lige Srbije Dragoljub Zbiljić.

Ono što je važno jeste da naši igrači mogu na pravi način da se predstave u Evropi. Ti mladi momci su budućnost srpskog fudbala i srpske reprezentacije – naveo je TRENER TSC jOVAN DAMJANOVIĆ

Meč između Jagelonije i TSC-a biće odigran u četvrtak, 20. februara od 21 sat u Bjalistoku.U prvoj utakmici, koja je odigrana 13. februara u Bačkoj Topoli, Jagelonija je pobedila rezultatom 3:1.

Trener fudbalera TSC-a Jovan Damjanović izjavio je da želi da se njegova ekipa pokaže u najboljem mogućem svetlu.

– Za nas je privilegija i veliko zadovoljstvo da možemo na ovaj način da predstavljamo srpski fudbal u Evropi. Raduje nas i daje nam samopouzdanje i način na koji smo došli do ovde i kako smo se predstavili u svim utakmicama do sada. Ovo je nokaut faza i želimo da se pokažemo u najboljem svetlu i zato ne potcenjujemo protivnika – rekao je Damjanović, a preneo klub, a potom je iskusni stručnjak dodao:

– Važno je da svaku utakmicu pošaljemo poruku kakav fudbal želimo da igramo. Ekipa smo koja postiže dosta golova i naša ideja fudbala je da što više imamo loptu u nogama i iz toga stvaramo šanse za nas.Trener fudbalera TSC-a Jovan Damjanović izjavio je da želi da se njegova ekipa pokaže u najboljem mogućem svetlu.

– Za nas je privilegija i veliko zadovoljstvo da možemo na ovaj način da predstavljamo srpski fudbal u Evropi. Raduje nas i daje nam samopouzdanje i način na koji smo došli do ovde i kako smo se predstavili u svim utakmicama do sada. Ovo je nokaut faza i želimo da se pokažemo u najboljem svetlu i zato ne potcenjujemo protivnika – rekao je Damjanović, a preneo klub, a potom je iskusni stručnjak dodao:

– Važno je da svaku utakmicu pošaljemo poruku kakav fudbal želimo da igramo. Ekipa smo koja postiže dosta golova i naša ideja fudbala je da što više imamo loptu u nogama i iz toga stvaramo šanse za nas. Ono što je važno jeste da naši igrači mogu na pravi način da se predstave u Evropi. Ti mladi momci su budućnost srpskog fudbala i srpske reprezentacije – naveo je on. – naveo je on.

Holanđanin Alard Lindhaut biće glavni sudija na revanš utakmici plej-ofa za plasman u osminu finala Lige konferencije između Jagelonije i TSC-a, saopštila je UEFA.Njegovi pomoćnici biće Rožije Honig i Johan Balder, dok je UEFA za četvrtog arbitra odredila Marka Nagtegala. U VAR sobi biće takođe Holanđani Jerun Manshot i Ričard Martens.Meč između Jagelonije i TSC-a biće odigran u četvrtak, 20. februara od 21 sat u Bjalistoku.

U prvoj utakmici, koja je odigrana 13. februara u Bačkoj Topoli, Jagelonija je pobedila rezultatom 3:1.