Otkriveno je ukupno šest vabilica za prepelice koje su nepoznate osobe postavile na dve lokacije, a slučajevi nedozvoljenog lova prijavljeni su policiji i lovnoj inspekciji. Nedozvoljena sredstva su pronađena u ataru Stare Moravice i Pačira 15 i 16. avgusta. Od početka lovne sezone meštani sa severa Bačke pronašli su slučajeve krivolova prepelica i kod sela Đurđin i Krivaja. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je lovačka udruženja, lovne inspektore, lovce, zemljoradnike i sve ostale koji se kreću u prirodi da prijave sve slučajeve krivolova, jer prećutkivanje i odobravanje tog krivičnog dela šteti svima. “Imamo saznanja da se intenzivan krivolov prepelica na seobi u lovištima oko Bačke Topole sprovodi duže od jedne decenije. Policiji, lovnoj i inspekciji zaštite životne sredine proteklih godina prijavljeno je mnoštvo slučajeva, a građanima koji su te slučajeve prijavili, krivolovci su pretili i čak naoružani upadali u kuće”, saopštio je Tim za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica.
Skraćen Kamp Tolerancije
Kamp tolerancije u Bačkoj Topoli, prvi put nakon nekoliko godina, nije imao program u centru grada. Kamp je namenjen mladima iz podunavskih gradova Evrope, a građani Bačke Topole su ostali uskraćeni za do sada uobičajen muzički program tokom nedelju dana trajanja kampa. Prvi put od kada se Kamp tolerancije održava, njegovu realizaciju finansijski nije podržala Pokrajinska vlada, što je javnost itekako osetila. Potvrdilo se tako, govorkanje, da Šandor Egereši, više ne uživa puno poverenje svojih partijskih istomišljenika, koji su do sada novčano podupirali ovu manifestaciju. Kamp je trajao četiri, umesto sedam dana, a 30 mladih iz Srbije i još toliko iz Slovenije, Nemačke, Bugarske, Mađarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine bavili su se temama – “Socijalna inkluzija marginalizovanih grupa – povratnika u društvo”, pod motom “Dajmo šansu”. Mladi su diskutovali o deinstitucionalizaciji socijalnih ustanova, bolestima zavisnosti, resocijalizaciji lečenih zavisnika i drugim temama, sa stručnjacima iz Hrvatske i Mađarske. “Mislim da se pitanje tolerancije ne može meriti novcem. Pitanje tolerancije je dug koji svi mi treba da negujemo, razvijamo, da jačamo poverenje, da čuvamo jedni druge u ovoj multietničkoj sredini, a istovremeno da se bavimo osetljivim, interesantnim i aktuelnim temama”, rekao je predsednik Fondacije “Plavi Dunav” Šandor Egereši za RTV. Učesnici kampa posetili su staromoravički “Othon”, banju u Pačiru i takmičili su se u raznim sportovima. Umesto uz popularne rok bendove i plesače raznih plesova poput tanga, salse, hip hopa, denshola i folklora – mladi su se uveče zabavljali uz di džejeve. Generalni pokrovitelj kampa je Vlada Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a finansijsku podršku dali su i grad Ulm, opština Bačka Topola i Mesna zajednica Bačka Topola, kao i više privrednih sponzora.
Protokol o saradnji koji su potpisali Šandor Egereši i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksanadar Vulin, zapravo prvi put uključuje pomenuto ministarstvo i Vladu Srbije u organizaciju Kampa tolerancije. U isto vreme Vulin će biti i počasni predsednik Organizacionog odbora. Veliko mi je zadovoljstvo što država može da pomogne i što ste nam učini čast pozivom da budemo deo ove važne, značajne i velike manifestacije. Za nju sada mngoi u Srbiji još nisu čuli, ali sigurna sam da će se to od ove godine promeniti. Siguran sam de ćemo svi zajedno učiniti sve da pokažemo zašto smo ponosni na našu decu, zašto smo ponosni na naše goste i zašto smo ponosni na sve ono što se u kampu već devetu godinu radi“, rekao je Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Seljačka olimpijada Vojvodine
Bačka Topola, druge avgustovske nedelje, bila je domaćin 16. Olimpijade seljaka Vojvodine. Bila je to prilika da se po prvi put proba osveštani hleb od pšenice roda 2015 godine. U organizaciji udruženja poljoprivrednih proizvodjača odvijala su se i takmičenja u spravljanju paprikaša. Pažnju velikog broja gledalaca privukla su i nadmetanja u bacanju u dalj gumenih čizama, bala slama a traktoristi su se nadmetali umešnosti vožnje traktorom. Sve je okončano velikim narodnim veseljem.
Labudovi naselili jezero
Jezero nadomak Bačke Topole i ove godine, tokom letnje sezone, naselili su labudovi. Ove ih za razliku od ranijih godina, ima u puno većem broju. Ima ih na desetine parova sa podmladkom koji se spremaju za jesenju selidbu. Toliko su se odomaćili da im ne smeta prisustvo mnogobrojnih kupača.
Vašar a na vašaru…
Svake druge nedelje u mesecu u Bačkoj Topoli se održava vašar, koji okupi zanatlije, poljoprivrednike i trgovce iz cele Vojvodine. Tako je bilo i u avgustu. Prema procenama dobro obaveštenih izvora u prvim jutarnjim satima uprkos velikoj vrućini i temperaturi koja je dodsezala 38 stepeni u hladu, okupilo se oko dve hiljade ljudi. Prodavalo se sve i svašta, od žive stoke, nameštaja, umetničkih slika do potrebština za poljoprivrednike. Trgovci se ipak žale na besparicu i kažu da je više onih koji gledaju nego onih koji pazare.
Oldtajmeri u Bačkoj Topoli
Međunarodni susret oldtajmer vozila, 17. po redu, ugostila je Bačka Topola i Pačir (4. i 5. jula) . Slogan ovogodišnjeg Međunarodnog susreta oldtajmer vozila, je “Dođite da se vozimo, kupamo i družimo!”.
Organizator ove manifestacije je Oldtajmer klub “Subotica” koji postoji od 1996. godine i ima oko 60 članova koji su većinom iz ovog grada i naredne godine obeležiće 20 godina postojanja, kada se očekuje i poseban program povodom velikog jubileja. Na ovogodišnjem susretu ljubitelja automobila i motocikala starije proizvodnje nastupilo je oko 150 izlagača sa oko 100 vozila. Došli su gosti iz Mađarske, Austrije, Nemačke i država bivše Jugoslavije koji su tradiconalno godinama unazad deo ove manifestacije.
Po rečima Tomislava Vidakovića, predsednika Oldtajmer kluba “Subotica”, na ovogodišnjem susretu sugrađani će imati prilike da uživo pogledaju veliki broj zanimljivih vozila koja se retko viđaju, od onih koji datiraju još iz Prvog svetskog rata pa sve do onih uslovno rečeno novije proizvodnje, ali koji se danas sve ređe viđaju na drumovima.
U cilju promovisanja turizma na novim prostorima pored Subotice i Palića, organizatori su se odlučili da ove godine organizovanom kolonom posete i Banju u Pačiru.
Pedeset miliona, ne zna se, za šta?
Odbornici vladajuce većine u Skupštini opštine Bačka Topola, Savez vojvođanskih Mađara, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka i Napredna stranka Srbije, odlučili su da iz budžeta izdvoje 10 miliona dinara, pride podignu kredit od 40 miliona dinara i kupe ruinu od bivšeg hotela u centru grada. Koalicioni partneri su se na ovo odlučili iako, kako su na sednici objasnili još uvek ne znaju šta će sa hotelom. Predsednik opštine, Gabor Kišlinder, je rekao, da će ukoliko uspe kupovina, iz stečaja, pitati građane, šta sa zgradom u centru.
Opozicioni odbornici smatrali su ovakav način odlučivanja, vlasti, neozbiljnim. Odbornik Milan Ćatić, pitao je da li je to konačna cifra koju će platiti građani iz svoga džepa jer je dobro poznato da na glavnicu kredita sledi i kamata. Zapitao se, kako je moguće ulaziti u tako ozbiljnu investiciju a da se ne zna šta će se radit sa objektom a postavljeno je i pitanje zakonitosti donošenja jedne ovakve odluke.
Tajkuni privilegovani, građani na udaru
Dok bugarskom tajkunu, koji drži Staklaru u Paraćinu, država toleriše milionske dugove, građani ostaju bez struje i za dug od nekoliko dinara.
Paraćinska Staklara, koja je u vlasništu bugarskog konzorcijuma “Glas Industri”, čiji je većinski vlasnik bankar Cvetan Vasilev, duguje za struju 250 miliona dinara. Iako je dogovor bio da deo duga uplati do 3. avgusta, to se još nije desilo. Ipak, mašine u ovoj fabrici i dalje rade, jer im struja i pored ogromnih dugovanja, još nije isključena.
Građani tu privilegiju nemaju, jer im EPS crvene opomene šalje već za dug od 5.000 dinara.
Vest za mlade iz Bačke Topole
Ugostiteljski radnici na ceni u Austriji
Minimalac: 1.400 eur
Ovo je značajna vest za veliki broj mladih bačkotopolčana koji napuštaju sever Bačke tražeći posao u inostranstvu. Prema procenama, dobro obaveštenih izvora, ovu opštinu svakoga meseca napusti oko stotinu mladih. Uglavnom zahvaljujući Mađarskim pasošima i dvojnom državljanstvu. Smatra se da je na ovaj način odliv stanovništva znatno povećan u odnosu na poslednjih deset godina, do poslednjeg popisa, kada je broj stanovnika smanjen, sa 42.000 na 32.000, ili za hiljadu godišnje.
Velika je, takođe, potražnja i za pomoćnom radnom snagom u oblasti čišćenja zgrada (9.598) i pakovanja robe (7.574), opšte pomoćne radne snage (5.995), kao i za radnicima u skladištu (4.788).
Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl nedavno je konstatovao da ne može da shvati novinske članke da zatvaraju kafane zato što nema više ljudi, koji su spremni da rade vikendom.
„Očigledno nešto ne valja u našoj zemlji“, naglasio je on dodajući da zasigurno nije reč o nedovoljnim primanjima. Predsednik sindikata „Vida“ Gotfrid Vinkler na to je reagovao ukazujući da je tačno da gastronomija ima probleme, ali da je razlog što su loši uslovi rada.
„Sve dok su primanja u hoteljerstvu i gastronomiji nadprosečno niska, jer bruto primanje iznosi oko osam evra po satu, a pritisak natprosečno visok, ne treba da se čudimo o nedostatku radne snage u turizmu“, naglasio je on.
Od 1. maja ove godine zaposleni u hotelijerstvu i ugostiteljstvu imaju zakonski osigurana minimalna primanja u visini od 1.400 evra bruto mesečno.
SVM KAŽNJAVA I NAGRAĐUJE PO ISTOJ OSNOVI
U Javnom komunalnom preduzeću Komgrad iz Bačke Topole dele najveće plate u opštini. Prosečna pojedinačna plata za njih sedam iz poslovodstva, u decembu, iznosila je 181.153, oo dinara a za 66 zaposlenih 97.350. Plata direktora Zoltana Sombatija, inače dugogodišnjeg predsednika Opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara iznosila je preko 200.000,00 dinara. Sve to se moglo čuti na poslednjoj sednici Skupštine opštine.
Događa se to u Bačkoj Topoli, gde je nedavno smenjeno celokupno opštinsko rukovodstvo, upravo zbog visokih stimulacija na plate, koje su iznosile između 40.000,00 i 50.000,00 dinara. Ipak ni sa tako visokim dodacima, smenjeni opštinski funkcioneri nisu uspeli da dosegnu rekord svoga partijskog šefa. Prema poslednjim informacijama, on je smenjen sa mesta opštinskog šefa SVM-a, ali je i dalje nagrađen partijskim direktorskim mestom u Komgradu.
Zoltan Sombati je rekorder i po trošenju novca za jelo, piće…. na račun građana Bačke Topole. Za godinu dana, njegovo komunalno preduzeće optereti budžet sa 1,6 miliona dinara za kafanske i druge slične usluge, gde se džabe jede i pije. Prema ceni prosečne kafanske porcije, izračunali su odbornici, svakog meseca u komunalnom preduzeću, na reprezentaciju, se pojede 280 porcija hrane ili tome sličnog.
Jubilarne nagrade su još jedan vid namicanja plata u Javnom komunalnom preduzeću Komgrad pa su tako ove godine u ovu namenu delili 1,5 miliona dinara a isto toliko predvideli za narednu. Svaka godina, za sve radnike, uvek je jubilarna, upozorili su odbornici Skupštine opštine i ukazali na još jedan vid manipulacije prilikom podizanja plata.
Inače Zoltan Sombati je poznat i po tome da je na ime privatnog Udruženja građana Urko iz Pačira, u poslednje tri godine iz opštinskog budžeta, kao partjiski šef SVM-a, naplatio 10,5 miliona dinara zahvaljujući blagonaklonosti vladajuće garniture SVM, DS, SPS.
Da novca ima na pretek, ustanovili su odbornici, kada je direktor Komgrada Zoltan Sombati izneo podatak da ovo preduzeće plaća svake godine 7 miliona dinara, pokrajinskoj inspekciji, zbog pražnjanja fekalne vode u rečicu Krivaju.