Vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli.
Visina naknade, kazne, koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.
Da je situacija alarmantna upozoravaju i odbornici Skupštine opštine na gotovo svakom zasedanju. Odbornica, Ildiko Mendjan Pletikosić, upozorava, na veliko nezadovoljstvo meštana Bajše i Bačke Topole, koji trpe najveće posledice istakanja industriskog otpada , neselektivno, u vodotok ali i na ozbiljno aero zagadjenje i traži da se ovaj problem označi kao problem broj jedan , da se njegovo rešavanje istakne kao prioritet.
„Bačka Topola je u postupku izrade projektno tehničke dokumentacije, za izradu prečistača otpadnih voda sa područja opštine i to na temelju idejnog projekta FTN-a. Odredjenna je lokacija,gde će biti prečistač, odredjene su njegove karakteristike. Dinamika realizacije projekta će zavisiti od od sredstava, sa kojima lokalna samouprava bude raspolagala ali smo odlučni da ovaj problem rešimo na zadovoljstvo gradjana.- kaže za bt public news , Gabor Kišlinder , predsednik opštine Bačka Topola.
Kada je, pak, reč o industrijskim postrojenjima naslonjenim na Krivaju, kod njih je, kako navodi Dragan Sekulić, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine,prema navodima novosadskog „Dnevnika“, uvedena permanentna obavezna kontrola kvaliteta i količine otpadne vode koju ispuštaju u reku. Istovremeno su dobili i rok unutar kojeg moraju da prilagode emisiju otpadne vode graničnim vrednostima, zbog čega su bili u obavezi da izrade akcine planove za dostizanje tih graničnih vrednosti i da redovno dostavljaju izveštaj o dinamici realizacije tih akcionih planova.
– Shodno tim akcionim planovima zagađivači su u obavezi da postupno rešavaju probleme, odnosno grade sisteme za dovođenje otpadnih voda u granične vrednosti. Rok za ispunjenje zakonske obaveze je u jednom slučaju 2025, a u preostalim 2020. godina, s tim što je ostavljen prostor da on možda bude i produžen u zavisnosti od visine investicije. Mada, takođe se može dogoditi i da ti rokovi delom budu prilagođeni i obavezama koja će naša zemlja prihvatiti s otvaranjem Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom i usklađivanjem politike zaštite životne sredine sa normativima EU – navodi Sekulić.
U svakom slučaju, ubrzo po otvaranju pregovaračkog Poglavlja 27 – što bi se moglo dogoditi u drugoj polovini 2017– saznaće se i to da li će život u Krivaji morati da čeka 2020, 2025. ili neku još dalju godinu, ili će se regislativa ubrzano menjati na štetu zagađivača. Jer, ne treba zaboraviti da su osnovna načela politike zaštite životne sredine EU: predostrožnost, prevencija i suzbijanje zagađenja na samom izvoru. A ako to ne pomogne, onda na scenu stupa princip „zagađivač plaća“. Ali tako debelo da izgradnja prečistača ispadne itekako dobra investicija..
Prema podacima Sektora za inspekcijske poslove Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine,objavljenim u VOICE, tri od četiri firme su dostavile akcione planove na vreme – Žibel, Perutnina Ptuj i Komgrad, dok IM Topola to nije uradila, zbog čega je inspektor podneo prekršajnu prijavu. Jelena Pavlović iz IM Topola, pak, tvrdi da je ovo preduzeće obavilo sve u skladu sa zakonskim obavezama i propisima, i u predviđenom roku.
“Vi kada pogledate taj akcioni plan shvatite da je to jedan smešan papir na kome su napisani neki datumi i ništa više. Gde piše da će 31. decembra 2025. biti gotovo postrojenje. Ako mi znamo da za projektovanje jednog postrojeja i iznalaženje dokumentacije i svega onoga što je potrebno treba godinu dana, da sama izgradnja postrojenja traje dve godine, da puštanje u pogon traje najmanje šest meseci, nakon čega se dobija upotrebna dozvola i to sve treba da se uradi pre 31. decembra. Dakle, sve fabrike bi već 2019, 2020. godine trebalo da imaju idejno rešenje, odnosno glavni projekat izgradnje i da imaju i lokacijsku dozvolu i sve ono što moraju da nabave. Takođe, moraju imati i studiju uticaja na životnu sredinu, a njeno ishodovanje traje najmanje pola godine”, kazao je Boža Dalmacija, profesor FTN-a.
Imajući u vidu da pomenute fabrike iz Bačke Topole zapošljavaju veliki broj ljudi,što je najčešće obrazloženje, kao i to da je Žibel jedna od samo dve fabrike za preradu životinjskog otpada u Srbiji, NE (RAZUMLJIVO) je zašto oštro sankcionisanje ovih firmi do sad nije bilo praktikovano, a što je s vremenom povećalo zagađenje Krivaje. S obzirom na to da je zagađenje u ovom gradu dostiglo tako visok nivo sada je potrebno usaglašeno delovanje svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana.Do kada, pitanje je, na koje niko nema puzdan odgovor.
416 thoughts on “BAČKA TOPOLA – CRNA TAČKA, NA KARTI VOJVODINE – KAZNE DO 3,5 MILIONA”