BAČKA TOPOLA- PLENI SE IMOVINA DOMA ZDRAVLJA “DR JANOŠ HADŽI”

Zaplena imovine bačkotopolskog Doma zdravlja “dr. Janoš Hadži”, scenario je koji je bio nezamisliv i za najveće kritičare stanja u  zdravstvu. Upravo se to dogodilo, zbog duga,  od 104 miliona dinara, koji je došao na naplatu.  Opština je u medjuvremenu pokušala da potraži rešenje i rebalansom budžeta, uz prethodno odobrenih pet miliona, dodala, za rešavanje dugovanja , još 25 miliona dinara, odlukom poslednje sednice Skupštine opštine. Istovremeno je angažovan i revizor da utvrdi razloge ovako visokog duga. Ipak zaplena vozila i medicinske tehnike je usledila.

U svojoj istoriji dugoj , više decenija, Dom zdravlja “dr Janoš Hadži” zajedno sa generacijama pacijenata prošao je razne golgote, ratove, sankcije i druge nedaće, ali je nedavna sudska presuda   bila uvod u zaplenu  imovine -vozila i medicinskih aparata. Usledilo je to nakon što je , sada već bivši direktor , Janoš Adjanski, podneo ostavku , na svoj položaj i imenovan novi vršilac dužnosti, diplomirani ekonomista Žužana Tot.

O dimenzijama problema svedoče podaci da je to ustanova koja  obezbeđuje zdravstvenu zaštitu na podružju Opštine Bačka Topola koja se prostire na površini od 596 km2 sa gustinom naseljenosti od 64,1 stanovnika na km2  sa    ukupno 38245 stanovnika, i   23 naseljena mesta. Dom zdravlja «Dr Janoš Hadži» Bačka Topola je zdravstvena ustanova koja nastoji pružati kompletnu i blagovremenu zdravstvenu zaštitu na primarnom i specijalističko-konsultativnom nivou, realizujući aktivnosti preventive, prosvećivanja, kurative i rehabilitacije, zadovoljavajući tako potrebe stanovništva opštine Bačka Topola pa i šire. Specifična organizaciona struktura sa apotekom i porodilištem – stacionarom.

Predsednik opštine Gabor Kišlinder, na minuloj sednici SO rekao je  da gradjani ne smeju da trpe posledice nečijeg nemara i ukazao da se ovoliki dug mora rešavati sistemski, kroz reprogram, te da treba utvrditi odgovornost. Odbornik dr Peter Červenak,  podsetio je da je deo duga , od 60 miliona dinara, nasledjen još iz 2010. godine. Radovan Gardašević je insistirao da nadležni organi treba da utvrde, kako je dug nastao, da li ima pronevera ili ne pa da onda raspravlja o odgovornosti.

Kišlinder tvrdi  da  opština preduzima sve da omogući normalan rad Doma zdravlja te da kao osnivači prate slučaj od početka, da intervenišu sredstvima, kako pacijenti ne bili ugroženi za lečenje, prevoz ili neku drugu uslugu.

Prethodni menadžmenti sa  direktorima u punom mandatu ili poslednji sa skraćenim , ostavili  su svojim naslednicima, teško breme, koje se sada, naslonilo na ledja pacijenata, hteli to priznati ili ne.