Opština Bačka Topola je, već, napravila prve korake u saniranju ogromnih dugovanja, ovdašnje zdravstvene ustanove – Doma zdravlja “dr Janoš Hadži”,koji iznose oko 104 miliona dinara, ali smatraju da problem treba da se reši sistemski, kroz reprogram i dogovor sa velikim i malim dobavljačima, objasnio je na današnjoj sednici Skupštine opštine , predsednik opštine , Gabor Kišlinder.
“Razgovarali smo sa poveriocima da prolongiramo dugove, da svi dobiju određena sredstva, odblokirali smo račun i sada se rešava, dug po dug. Bitno je da gradjani ne smeju da osete probleme , koji su gomilani godinama. Tačno je da su markice , da je imovina zaplenjena, još na vozilima i aparatima ali to nije naš problem več onih koji suih nalepili. Kao što su ih stavili, zbog duga sada bi bio red da ih skinu, pošto finasije funkcionišu zahvaljujući dogovorima sa dobavljačima. Sa sindikatom Doma zdravlja postigli smo dogovor da zajednički prevazidjemo nastalu situaciju”- kaže Gabor Kišlinder.
Dužnička kriza se postepeno prevazilazi, ali se prema odgovornima za nastale probleme ne preduzimaju nikakve sankcije, mišljenja su opozicionih odbornika. Dr Peter Červenak mišljenja je da je za sve krivo partisko zapošljavanje, bez pokrića u stručnosti. Radovan Gardašević suprostavio je stav, tezi, da je krivica u nestručnosti ljudi u upravnom i nadzornom odboru, zdravstvene ustanove, jer su sadašnji gubici rezultat , ne samo sadašnjeg vremena, već i minulog, kada su tamo bili stručnjaci. Gardašević je insistirao na pojedinačnoj odgovornosti i ukazao na nedopustivost da se sve pretvori u kolektivnu krivicu, da niko ne odgovara.
Deo bačkotopolske javnosti okrivljuje za nagomilane dugove, upravo, apoteku Doma zdravlja, ali bivši zaposleni tvrde da su optužbe bez osnova, jer je apoteka radila kao ogranak DZ, a ne kao posebno pravno lice. Navedeno je da je godišnja plata za petnaestak zaposlenih u apotekama, koje nisu radile,učinila finansiski problem od oko 25 miliona dinara te da ljudi nisu krivi, što su dovedeni u tu situaciju.
Izneto je još niz nelogičnosti pa i ta da budžetski inpektor nije mogao da utvrdi odgovorno lice za vodjenje knjigovodstveno računovodstvenih poslova i sastavljanje računovodstvenih izveštaja. Kontrolom obračunskih lista utvrdjeno je da je recimo jedan doktor u julu 2016 godine u pripravnosti proveo 120 časova pored efektivnog rada od 88 sati, noćnog rada u smeni od 16 časova prekovremenog rada danju 17 sati, prekovremenog rada noću 14 , prekovremenog rada, nedeljom noću 3 časa. Slično se dešavalo i sa vozačima i nešto manje medicinskim sestrama.
Dugovi su, naime, nastajali godinama, a najveći deo je prema veledrogerijama, koje su u jednom trenutku, prošle godine, obustavile isporuku lekova apoteci Doma zdravlja.
