Zastrašuje podatak je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. Jasno je to , kada se zna , da u bačkotopolskoj opštini, radi tek nešto više od 7000 radnika a od penzija živi, 10.500 ljudi.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji ove godine iznosili su 60.065 dinara, a prosečni izdaci 61.370 dinara, saopštio je Republički zavod za stitistiku. Bačkotopolčani zaostaju, posebno kada se ima u vidu da je najčešća plata, minimalna od oko 20.000 dinara a prosečna penzija oko 23.000 U potrošačkim organizacijama smatraju da je za pristojan životpotrebno bar dvostruko više, od one u Srbiji, tako da radnicima i penzionerima Bačke Topole , nedostaje , gotovo sve , za goli život. Gorko svedočanstvo je i sve veći broj korisnika narodne kuhinje, kojima je to najčešće , jedini obrok u toku dana.
Jednostavna računica, pokazuje da , nakon plaćanja standardnih troškova za struju, telefon, komunalije, kablovsku televiziju i ostale stalne obaveze, malo šta ostane, za osnovnu prehranu većini stanovnika Bačke Topole. Otuda su kontejneri česta meta velikog broja ljudi, koji su nekada činili srednji sloj ove severnobačke varoši. Potvrdjuju to neumoljive brojke. U opštini živi od penzija oko 10.500 ljudi. Zastrašuje podatak je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata.Jasno je to , kada se zna , da ovde radi tek nešto više od 7000 radnika.
To je posledica nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Minimalna, najčešća plata sve govori. Tako dolazimo u situaciju da su nam penzije, bez obzira na to koliko male bile, jedini siguran izvor prihoda u porodicama.
Besparica je naterala mnoge građane Bačke Topole da se sete svojih rođaka sa sela, koji na svu sreću, nisu tako daleko.Jedino tako mnogi uspevaju da ostave napune povrćem, a zamrzivače mesom. Statistika kaže da „naturalni“ prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se grad oslanjaja i zavisi od – sela. “Dotacije“ od poljoprivrede uvek su bile oslonac mnogih porodica. Sve učestalije vraćanje ovakvom „punjenju“ frižidera posledica su velike nemaštine i nezaposlenosti.
Ljudi moraju najpre da zadovolje potrebe za hranom, pa su prinuđeni da se odriču ostalog u korist nabavke osnovnih namirnica. To je i očekivano, jer su plate ostale više-manje iste, a troškovi i cene rastu.
Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva… Tu se podrazumeva veliki broj mladih, koji je , zahvaljujući dvojnom državljanstvu izašao u pečalbu, pa neki evro ,vrati da bi pomogao one koji su ostali.
