U akciji “Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine”, koju organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana VojvodineBačka Topola dobila je Crni list
za veliku količinu otpadnih voda, klaničnog otpada i dve decenije nekažnjenog zagađivanja reke Krivaje. List bi bio još crnji da su kojim slučajem EKOLOZI, posetile ovaj grad minulog vikenda, kada se nije moglo disati od raspada otpadnih produkata “Žibela”
Zagađivači se dugo vremena oglušuju o želji 1.500 ljudi koji su se svojevremeno potpisali na peticiju za čistu Bačku Topolu. Da bi sve bilo dovedeno do apsurda, AIK je 29. decembra 2014. dobio nagradu od Regionalne privredne komore Subotice kao najekološkija firma regiona, a taj isti region njihova fabrika-kafilerija “Žibel”, je konstantan deceniski problem. Višedeceniska agonija dobija sve veće razmere a najstrpljiviji su gradjani koji sada ne nose maske zbog Covida 19 već zbog nesnosnog SMRADA.
Opština Bačka Topola dobila je “Crni list”, zbog, kako se navodi u saopštenju, velike količinu otpadnih voda, klaničnog otpada i dve decenije nekažnjenog zagađivanja reke Krivaje.
“Koje proizvode industrija mesa, klanica živine i fabrika za preradu klaničkog otpada u Bačkoj Topoli, što je dovelo do zagađenosti vode, vazduha i celokupne životne sredine u ovoj opšini. Zbog velike količine otpada Krivaja je postala mrtva reka i najveća površinska kanalizacija Bačke, ugrožavajući zdravlje stanovnika, ne samo Bačke Topole, nego i Bajše, malog Iđoša, Feketića, Srbobrana i Lovćenca”, dodaje se u saopštenju.
Cilj akcije “Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine”, je unapređenje zaštite i očuvanja životne sredine kroz nagrađivanje pojedinaca i organizacija koje najviše brinu ili, s druge strane, najviše zagađuju životnu sredinu.
Priznanja će biti uručena u četvrtak 11. juna na svečanosti u Sremskim Karlovcima.
Osnovno Javno tužilaštvo u Subotici je drugačijeg mišljenja. Na krivičnu prijavu maloidjoške opštine, protiv NN lica odgovaraju da neće biti pokrenut krivični postupak, imajući u vidu da nadzirani subjekti AIK Bačka Topola RJ Žibel, Perutnina Ptuj, Industrija mesa Topola i Komgrad, imajući u vidu izveštaj Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, da je kod nadziranih firmi došlo do poboljšanja kvalietta vode te da će nadalje nadzirati rad i kontrolisati stanje. Podsetimo se izjava ljudi koji ovde rade i žive a nisu inspektori.
Jožef Feher, poljoprivrednik iz Feketića kaže:” Ovu vodu pijemo, od ovoga živimo. Ovde se navodnjavaju krompiri. Prijatelji i komšije navodnjavaju, u stvari trebali su navodnjavati – ali sada ne smeju. Gubi se proizvodnja, gubi se sve.”
Slobodan Babin, takođe iz Feketića pokazuje nam bunar iz koga se snabdeva pola naselja u neposrednoj blizini Krivaje i napominje : “Nas truju. Na deset metara je bunar, izvorište, narod pije iz tog bunara, a Krivaja je tu – pijemo praktično iz Krivaje vodu, znači trujemo sami sebe. Ja ne znam kako žive ljudi pored reke, to je takav smrad. Ja sam imao problema prošle godine, ovce su mi pasle pored Krivaje, osam komada mi je uginulo – to je neka bolest, ne znamo ni šta je ni kako je.”
Rukovodilac odeljenja za zaštitu životne sredine opštine Mali Iđoš, Imre Halgato kaže da su nemoćni da spreče zagađenje koje dolazi iz susedne opštine, ali i da su od početka godine podneli tri prijave nadležnoj republičkoj inspekciji zbog zagađenja vodotoka Krivaje.
“Naravno da smo podneli ponovo prijavu, to je najnovije, ali videćemo šta će se preduzeti na višem nivou u vezi ovoga. Mi kao opština smo nemoćni, znamo da zagađenje dolazi sa tuđe teritorije”, kaže Halgato.
Sa druge strane, ekološka aktivistkinja Ildiko Menđan Pletikosić iz Bajše trvdi da zagađivače štiti vladina uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i da prijave inspekcijama nemaju nikakvog efekta.
“Republičko ministarstvo, sada imamo čak i Republičko ministarstvo za zaštitu životne sredine, obično pošalje odgovor da je za to nadležna pokrajina, a pokrajina pošalje jedan dopis sa nekim delovima uredbe koju sam već spomenula, i oni zapravo odgovaraju to da se tu ništa ne može i da ta industrijska postrojenja mogu da rade šta god hoće do 2040. godine.”
.https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fwww.maliidos.com%2Fdocuments%2Fpages%2F966_1.pdf%3Ffbclid%3DIwAR0TEL3kOg9ayOVzzUTjuF9AjLbpQUgeoLOvc8FiD2bNN173hkWfnDwSygE&h=AT047A72BSfhsTjsShF4h4L_mPBuwq86yYYY-H_mm99Bn2cTWwhwj4oCo8nlB8eFbegYRI9bfh9l8fyEoiAUx0oExnjzTU_rWiAs69AO26qn2PW4jE9S_sOWSDe0N94tr742oA
