U današnje vreme, sa razvojem civilizacije čovek svojim aktivnostima remeti ekološke principe i narušava stabilnost životne sredine, dovodeći u pitanje i sopstveni opstanak na planeti. Zato je neophodno raditi na ekološkoj savesti, jer zaštita životne sredine treba da bude primarni zadatak.” – kaže Mladen Savić.
Projekat ELIPS ima za cilj da izmeri nivo ekološke pismenosti učenika u Srbiji i da identifikuje karakteristike ekološkog identiteta učenika, kao i ključne faktore koji utiču na njegovo formiranje. Prepoznali su to u bačkotopolskoj OŠ “ČAKI LAJOŠ” zahvaljujućeiprofesoru Mladenu Saviću i odlučili da pojam ekološke pismenosti sagledaju višeslojno – kao znanje o sadržaju, uspešnost u sagledavanju i rešavanju problema, osetljivost, svest, briga o životnoj sredini i pro-ekološko ponašanje.
Savić ističe da su porodica, stariji braća i sestre, ali i nastavnici biologije ključni za razvoj ljubavi i brige prema prirodi kod dece. Napominje da je važno da škola izađe iz učionice i nastavu izvodi i u prirodi.
“Sve je neočekivano i ovo je neki sled događaja koji nas je iznenadio prijatno, evo imali smo priliku da i vođu projekta tačnije idejnog tvorca ove tehnike istraživanja gospodina Dr Tomasa Marcinkovskog, sa Tehnološkog instituta Florida, ugostimo. On je tražio da vidi decu i školu. Još jednom da nas upozna sa detaljima projekta, zašto je on važan, na koji način se istražuje ekološka svest, da bi nam to pomoglo da u skorijoj budućnosti pomognemo sami sebi da zadržimo odnosno povećamo ekološku svest pa je probudimo i da na taj način pokušamo da zaštitmo životnu sredinu jer bez toga nam nema opstanka.U današnje vreme, sa razvojem civilizacije čovek svojim aktivnostima remeti ekološke principe i narušava stabilnost životne sredine, dovodeći u pitanje i sopstveni opstanak na planeti. Zato je neophodno raditi na ekološkoj savesti, jer zaštita životne sredine treba da bude primarni zadatak.” – kaže Mladen Savić.
Poslednjom studijom iz 2006 (PISA, 2006). koja meri nivo ekološke pismenosti u osnovnoj školi u Srbiji, pokazano je da 39% srpskih učenika poseduje nizak nivo ekološke pismenosti.
Ovi rezultati pozivaju na hitne promene i postavljaju zahtev za dodatnim naporima naučne i obrazovne zajednice. Osim što nam nedostaju noviji podaci o ekološkoj pismenosti, nedostaju nam i podaci o ekološkom identitetu i njegovim karakteristikama i formiranju u srpskom kontekstu.
“Državne i naučne ustanove, obrazovne, zdravstvene, kulturne i druge javne ustanove, u okviru svojih delatnosti treba da podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine. Pojam ekološko obrazovanje možemo definisati kao skup znanja, navika i stavova vezanih za ekološke specifičnosti, za vrste delovanja na životnu sredinu kao i njenu zaštitu i unapređenje. Otuda smo u našoj školi odlučili da delujemo konkretno.- veli Savić
Dr Tomas Marcinkovski, ekspert za obrazovanje iz oblasti prirodnih nauka sa Tehnološkog instituta, Florida, SAD, član je tima koji je osmislio upitnik za merenje nivoa učeničke ekološke pismenosti, poznat kao MSELS upitnik, koji je primenjen u više zemalja širom sveta, a, između ostalih, i u Srbiji. Njegova shvatanja o ekološkoj pismenosti dragocena su za edukatore i sve one koji se zalažu za izgradnju održive budućnosti.
“Na osnovu ispitivanja 877 učenika, mi smo identifikovale učenike OŠ “Čaki Lajoš” kao najbolje na tom našem testu. Onda smo došle i razgovarale sa njima. Zato što vama ni jedan upitnik ne može da otkrije ono što mogu da vam kažu sami ispitanici kada odvojite vreme i porazgovarate sa njima licno, a onda smo se oduševile. Odgovori koje smo dobile od ove dece su nama vratili nadu da stvari mogu da se poprave i da treba investirsti u dobre nastavnike i motivisati decu koja imaju intersovanja za ove probleme.” -ističe Milica Marušić Jablanović, viša naučna saradnica projekta ELIPS.
