Category: Bačka Topola

Jasno je da mnogo prosečnih, tročlanih,  porodica u opštini Bačka Topola, sebi ne mogu da priušte mnogo toga što podrazumeva normalan život, kao i da je malo domaćinstava u kojima se zarađuju dve prosečne plate od oko 44.000 dinara, što jeo oko 7000 dinara ispod republičkog proseka. Postavlja se pitanje , šta je sa porodicama koje primaju samo jednu platu, recimo veoma čestu, minimalnu,omiljenu medju poslodavcima  Bačke Topole.

Naravno, ima onih koji zarađuju daleko više i kojima odlazak na letovanje ili zimovanje, kupovina nameštaja, automobila, bilo čega… ne predstavlja veliki problem, ali istovremeno je i mnogo onih koji zarađuju mnogo manje i kojima je problem i da podmire i troškove prosečne potrošačke korpe.

Za život prosečne tročlane porodice u  Bačkoj Topoli, bez većeg luksuza, potrebno je dosta novca, a kada se saberu mesečni prihodi i rashodi, izvesno je da rashodi nadmašuju prihode i da novca nikad nije dovoljno.

Dakle, za život bez većeg luksuza potrebno je daleko više novca nego što mesečno zaradi prosečna tročlana porodica. Naime, prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu teška je oko 68.000 dinara, a ona podrazumeva zadovoljenje/plaćanje/kupovinu osnovnih potreba – a osim režijskih troškova, tu su i troškovi za hranu, piće, odeću, obuću, kulturu, obrazovanje, izlaske, prevoz, komunikacije…

Kada se to sve poplaća, iz kućnog budžeta nestane gotovo dve bačkotopolske  prosečne plate, a preostalih oko 20.000 dinara mogu se potrošiti na nešto drugo. Najčešće ni taj novac ne postoji, odnosno već je potrošen, i to uglavnom na plaćanje kredita – od onih za stan, automobil, odlazak na more, polazak đaka u školu, kupovinu nameštaja, kompjutera..

To se odnosi na oko 8000 zaposlenih a veći deo od 8ooo penzionera živi mnogo teže, na penziskom minimumu od oko 23.000 dinara. Računica jasno ukazuje da oni oskudevaju u svemu od namirnica do garderobe i grejanja.

Ni polazak deteta u školu, kao ni odlazak na ekskurziju nisu zanemarljive stavka u kućnom budžetu, pa se i ti troškovi često razbijaju na rate. Tako se, recimo, za kupovinu udžbenika koji su oko 10.000 dinara i odlazak na ekskurziju, čije se cene razlikuju u zavisnosti od destinacije i vremena boravka i kreću se i do 40.000 dinara, mesečni izdatak dodatno povećava oko 4.000 dinara. Ako se neko odluči za kupovinu novog nameštaja, recimo dečje sobe, i tu treba, računati da dodatni mesečni teret od oko 4.000 dinara, a ako se kupuje novi prosečan kompjuter, za šta se takođe odborava kupovina na 12 meseci, mesečni trošak se povećava još oko 3.000.

To je, naravno, samo deo troškova koje bi mogla imati prosečna tročlana porodica, a samo oni znatno premašuju iznos dve prosečne plate. Nije potrebno biti ekonomista da bi se uvidelo da je komforan život veoma skup i da, ma kako da se dinar prebacuje više puta preko ruke, na jednom mestu uštine, na drugom malo popusti, rate prebacuju iz meseca u mesec, krediti refinansiraju – ostaje rupa od oko 25.000 dinara.

Nedavni sajam zapošljavanja u Bačkoj Topoli pokazao je “sliku” koju je malo ko očekivao.I to treću godinu za redom. Više od 40 poslodavaca na Sajmu zapošljavanja, ponudilo je oko 600 radnih mesta, ali je predato svega 250 biografija zainteresovanih da dobiju posao. Tako da do današnjeg dana, ostaje otvoreno, oko, 350 radnih mesta.

“Sajmovi zapošljavanja su dobra prilika da na jednom mestu poslodavci mogu da obave razgovor sa više nezaposlenih lica, a nezaposlena lica da na jedan manje formalan način ostvare kontakt sa poslodavcima i dobiju posao. Sajmovi zapošljavanja su samo jedna od mera aktivne politike zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, sve u cilju smanjenja broja nezaposlenih”, ali šta vredi kada zainteresovanih nema u dovojnom broju.

Odlazak mlade stručne radne snage smanjuje sposobnost opštine da se razvije. Utoliko više ukoliko se ne preduzimaju odgovarajuće mere koje će doprineti jačanju kapaciteta  za zadržavanje talenata i kapaciteta za privlačenje talenata iz inostranstva, pre svega iz najbliže dijaspore. U slučaju  Bačke Topole, ovi kapaciteti su tako skromni da se na kraći rok ne očekuje bitno smanjenje emigracionih sklonosti.

Kada se završi školovanje i kada mladi pokušaju da uđu na tržište rada, već je to izuzetan problem, a kamoli osamostaliti se i imati neku dovoljnu stabilnost, ne samo finansijsku nego i psihološku stabilnost da se osete dovoljno spremnim za zasnivanje porodice a to je svuda označeno kao glavni okidač izmedju ostati ili otići.

Na taj korak sve teže se odlučuju i mladi koji su zaposleni. Posebno oni koji rade na određeno vreme i koji nemaju šansu za podizanje stambenog kredita. Zato ne čudi što mladi napuštaju Bačku Topolu.

Kako da se stvore bolji uslovi za život mladih u Srbiji, nadležni kažu da imaju plan. Ističu da je usvojena desetogodišnja Nacionalna strategija za mlade.

“U toj Strategiji je predviđeno da se pomogne mladim ljudima u rešavanju i stambenih pitanja, u smislu da država vidi način kako bi mogla da subvencioniše stanovanje mladih bračnih parova. Što se tiče primene stambenih kredita, to će zavisiti naravno od onoga što će Vlada doneti, ali mi se nadamo da, pošto je akcioni plan za sprovođenje Strategije donet do 2018. godine, da će se u međuvremenu doneti te mere”, ističe Snežana Klašlja, pomoćnik ministra za sport i omladinu.

“Očekuje se da 2041. godine po nekoj srednjoj varijanti broj stanovnika u Srbiji bude oko 6,8 miliona, u tom periodu možemo očekivati da svaki stanovnik Srbije bude stariji od 65 godina”, navodi Lidija Đorđević iz Republičkog zaboda za statistiku.

Statistika godinama upozorava, a dosadašnja rešenja očigledno ne pomažu dovoljno. Umesto njih često se može čuti da mladi odbijaju posao i da treba više da se angažuju. Iako i takvi primeri postoje, to svakako nije razlog da se ne stvore uslovi za one koji žele da rade i stvore porodicu.

Lokalna vlast ,  muku muči da zakrpi stare investicione rupe i u funkciju stavi projekat Doma učenika , u Bačkoj Topoli,od pre desatak godina , kada je započeta gradnja. Tada je projektovano, da se za osamdesetak učenika obezbedi smeštaj, u zgradi na domak Poljoprivredne škole i bačkotopolskog jezera. Sve je trebalo da bude uradjeno sredstvima opštine i tadašnjeg Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i opštine. Sve u svemu 50 miliona dinara. Od tada do danas potrošeno je više od 200 miliona dinara a kraj je još daleko. Da volja postoji, kako bi se ova investicija stavila u funkciju i zaštitila od propadanja, pokazuju zalaganja u opštini i pokrajini. Trenutno je “operativno”, 25 miliona pokrajinskih sredstava i 50 miliona opštinskih, za nastavak radova. Prosta računica pokazuje da, kada ta sredstva budu plasirana, cena doma učenika će dostići blizu 300 miliona dinara a još uvek neće sve biti završeno.

„Ukoliko se sve ostvari, radovi bi mogli da počnu oko nove godine, s obzirom da se radi o zatvorenom objektu i zimi može da se radi. U svakom slučaju, želeli bi da objekat završimo do početka nove školske godine” izjavio je medijima Gabor Kišlinder, predsednik opštine Bačka Topola.

Da se podsetimo istorije ovog svojevrsnog “Skadra na Bojani”.

MUP je, nedavno saopštio,  da je subotička policija uhapsila bivšeg predsednikaopštine Bačka Topola A.B. i još dve osobe zbog osnova sumnje da su pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja oštetili za 40 miliona dinara. Oni su osumnjičeni da su od 2008. do 2012. godine potpisivali i overavali dokumenta sa neistinitim sadržajem u kojima je navedeno da je građevinsko preduzeće „Kovačević“ ugradilo materijal i izvelo radove na rekonstrukciji Doma učenika Bačka Topola, koji u stvarnosti nisu izvedeni.

Formalno pravno jeste tako. Dobri poznavoci prilika,  objšnjavaju da je direktni nadzor vršilo odgovorno stručno lice , potpisivalo takozvane “situacije” o izvršenim radovima a predsednik na osnovu toga potpisivao. Nije tu kraj kruga. Otvoreno se govori o megalomaniji,  tada, dobro pozicioniranih “političara” koji su insistirali na gradnji medjusprata, koji nije bio predvidjen projektnom dokumentacijom, što je podiglo vrednost investicije i onemogućilo da se posao za predvidjenih 50 miliona privede kraju.

Dom učenika postaje tako ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda u potrošenom novcu. Zaista ekspertima je teško objasniti da će, koliko sutra, nešto što je trebalo da košta 50 miliona dinara , koštati , preko 300 miliona. Ne malo više već za kompletnu opremu za Dom Učenika. Stručnjaci svedoče da će za opremanje trebati više do 100 miliona dinara. Sve u svemu gradjani treba da budu sretni ako sve bude privedeno kraju sa 400 miliona dinara iz budžeta opštinskog, pokrajinskog….

Možda bi bilo jeftinije, da su učenici ,narednih desetak godina , odsedali u ekskluzivnim hotelima, sa on inkluziv posluženjem negde na morskoj obali , sa sve placenim nastavnicima. Interesantno je da odgovornih za ovoliku otimačinu novca, nema ili će se “kola slomiti” na bivšem predsedniku A.B.