BAČKA TOPOLA – Page 78 – BT Public News

GRADONAČELNIK BAKIĆ – SANIRAMO, SE SVE DIVLJE DEPONIJE

Ukupno ćemo ove godine sanirati šest lokacija na teritoriji grada, a ti radovi koštaju preko 4 miliona dinara. Ministarstvo nas je podržalo po konkursu sa 2 miliona i 200 hiljada, dok je Grad izdvojio nešto preko milion i 800 hiljada dinara.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić obišao je danas radove na uklanjanju divlje deponije u Donjem Tavankutu, nakon čega se obratio medijima, a njegovo izlaganje prenosimo u celosti:
“U septembru prošle godine bili smo u Gornjem Tavankutu, gde smo, uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine, sanirali divlju deponiju, koja je bila jedna od najvećih u gradu.
Danas smo ovde u Donjem Tavankutu, gda nastavljamo važan posao borbe protiv nelegalnog i nesanitarnog odlaganja otpada. Ponovo nam je partner nadležno Ministarstvo i moram ovom prilikom još jednom da se zahvalim ministarki Ireni Vujović na velikoj podršci koju Subotica dobija za projekte sanacije ovakvih javnih prostora.
Od svih divljih deponija koje ćemo ukloniti tokom godine, ova, u tavankutskoj Malinovoj ulici, je najveća. Odavde će biti odnešeno 672 metara kubnih otpada ili preko 408 tona! Za to će biti utrošeno preko 2 miliona i 380 hiljada dinara.

Ukupno ćemo ove godine sanirati šest lokacija na teritoriji grada, a ti radovi koštaju preko 4 miliona dinara. Ministarstvo nas je podržalo po konkursu sa 2 miliona i 200 hiljada, dok je Grad izdvojio nešto preko milion i 800 hiljada dinara.
Radićemo dakle još na putu Novi Žednik – Čantavir, a na užem području grada: kod logističkog centra; u Lošinjskoj ulici; kod Pačirske pruge i u Mesnoj zajednici Ker.
U proteklih pet godina, za čišćenje divljih deponija, utrošeno je oko 18,5 miliona dinara i svake godine se sanira tri do pet lokacija.
Naši napori daju rezultate, jer smo 2009. imali 53 divlje deponije, prošle godine ih je bilo 20, a ove godine imamo 16 javnih površina gde se nezakonito odlaže otpad.
Ali javnost treba da čuje koliko nas sve to košta. Ogroman novac se izdvaja za problem koji neodgovorni ljudi sami prave svom gradu.
Uvek ću apelovati na one Subotičane koji stvaraju ove deponije da prestanu to da čine.
Podsećam da je JKP „Čistoća i zelenilo“ omogućilo odlaganje do 500 kilograma otpada na Gradskoj deponiji, potpuno besplatno!
Molim građane da koriste tu mogućnost i sve što nije biološki i opasan otpad odnesu uredno tamo gde je predviđeno, da bismo zajedno iskorenili divlje deponije jednom za svagda u Subotici.”

JOŠ JEDAN PROJEKAT BAČKOTOPOSKOKE PSS-RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA KONTRA COVIDU 19

Ministarstvo poljoprivrede u okviru mera podsticajne podrške razvoju poljoprivrede i ruralnih područija podržalo je Poljoprivrednu stručnu službu Bačka Topola kao nosioca projekta da sprovode naučna istraživanja na temu: “Uticaj pandemije izazvane COVID 19 virusom na povećanje prihoda u ruralnom turizmu” koja imaju za cilj da se kroz analitičke metode i statističku obradu podataka dođe do informacija kako je pandemija virusa korona uticala na poslovanje domaćinstava koja se bave ruralnim turizmom i koji su efekti postignuti u tom periodu u pogledu prihodovanja poslenika u delatnosti ruralnog turizma.

“Upravo promenom navika turista, takođe i činjenicom da je veliki broj poslovnih ljudi ostao da radi od kuće, pa eto i dobre ideje za stvaranje profita.Više to nisu samo digitalni nomadi, već i druge profesije su zadržale rad od kuće i time na neki način za ovaj segment turizma otvorile dodatnu potražnju jer su seoske sredine vrlo pogodne i za izmeštanje, da kažemo, iz svog životnog, a i radnog okruženja.Ono što je takođe važno da napomenemo je da se ljudi inače okreću sve više prirodi, a ruralni turizam upravo to nudi, takođe i kvalitetnu gastronomiju, prirodnu i zdravu hranu.To će doprineti da se bolje povežu svi subjekti koji posluju u turističkom sektoru u oblasti ruralnog turizma, seoska domaćinstva , turističke organizacije , poljoprivredna gazdinstva, gastronomi, destilerije”, rekao je direktor PSS Bačka Topola Dragan Tankosić.

Objasnio je, Tankosić, da destinacije koje imaju razvijen domaći turizam koji su okrenute i domaćim turistima su se i najviše oporavile jer se u najvećoj meri turistička ponuda u ovom trenutku oslanja na domaće turiste i eventualno na turiste iz regiona, tako da to na neki način svakako treba da nam bude pouka i poziv da vodimo računa o kvalitetu usluge, ali i o ceni koju pružamo našim turistima kako bismo gradili taj trend odmora u Srbiji i u narednom periodu.

Ključnu ulogu Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola imaće i u transferu znanja i iskustava u razvoju poljoprivrede i sela sa akcentom na razvoj ruralnih sredina i turističkih potencijala.

Projekat će se realizovati u saradnji sa HORTEKA sektorom, turističkim organizacijama, domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom i poslenicima koji rade u turističkoj delatnosti u Srbiji .

ZAPOSLI SE SVAKI TREĆI POSLE SAJMA U BAČKOJ TOPOLI

Danas je ovde oko 400 mladih ljudi koji žele da nadju posao ili da ga zamene nekim novim. Po pravilu jedna trećina nezaposlenih bude prpoznata od poslodvac pa zasnuju uglavnom stalni radni donos. Nedostaje veliki broj struka od mašinaca, elektrotehničara, administrativnih radnika , šivača….

**ELVIRA SEČEI ERTMA- Na jednom mestu u Bačkoj Topoli 20 poslodavaca, otvoreno 400 radnih mesta**

“Naš cilj je jasan u subotičkoj filijali Nacionalne slbe zapošljavanja: želimo da doprinesemo rešavanju gorućih problema nezaposlenosti, sa jedne, i nedostatka kvalitetnog radnog kadra, sa druge strane. Zato smo odlučili da stvaramo veze za vrhunske rezultate. Da bismo svoju misiju podigli na viši nivo, sajam zapošljavanja organizujemo dva puta u toku godine, ovde u Bačkoj Topoli i naredni u Subotici”- objašnjava piar, NSZ, Elvira Sečei Ertma.

Dodaje da je sajam zapošljavanja idealna prilika za kompanije da pronađu pravi kadar, kao i da se predstave u najboljem svetlu, da istaknu kvalitete koje vrednuju, ojačaju svoj brend, nađu se u prestižnom društvu, ali i da saznaju nešto više o sebi, kroz interesovanja i pitanja posetilaca. Posetioci, sa druge strane, imaju priliku da uspostave prave kontakte i predstave se kompanijama do kojih ne bi mogli doći na drugi način.

“Danas je ovde oko 400 mladih ljudi koji žele da nadju posao ili da ga zamene nekim novim. Po pravilu jedna trećina nezaposslenih bude prpoznata od poslodvac pa zasnuju uglavnom stalni radni donos, nedostaje veliki broj struka od mašinaca, elektrotehničara, administrativnih radnika , šivača….Velika razlika između sajmova zapošljavanja/praksi i drugih sajmova je u tome što se na njima ne predstavljaju samo izlagači već i posetioci. Ako niste došli samo da biste razgledali, onda je potrebno da se pripremite. Vodite računa, poseta sajmu zapošljavanja/praksi lako može da se pretvori u razgovor za posao! Najuspešniji kandidati na sajmovima su oni koji se pripreme!”- veli Sečedi

STOP NA AUTOPUTU ZA ISKLJUČENJE PRAVAC- BAČKA TOPOLA

U SREDU, 1. juna, od 17 časova pa u narednih mesec dana, doći će do obustave saobraćaja na delu auto-putu (E75) u pravcu Subotica-Novi Sad, u zoni petlje “Bačka Topola”, od km 48. do 51. kilometra

U SREDU, 1. juna, od 17 časova pa u narednih mesec dana, doći će do obustave saobraćaja na delu auto-putu (E75) u pravcu Subotica-Novi Sad, u zoni petlje “Bačka Topola”, od km 48. do 51. kilometra

Isključenje sa auto-puta iz pravca Subotice na petlju “Bačka Topola” i uključenje na auto-put prema Novom Sadu sa petlje “Bačka Topola” neće biti moguće do kraja juna, pa su alternativni pravci petlja “Žednik” iz pravca Subotice i petlja “Feketić” prema Novom Sadu.

Ukoliko vremenski uslovi ne dozvole izvršenje zatvaranja petlje “Bačka Topola” u sredu, 1. juna, poslovi će se odložiti za naredni dan.

TRI DANA FESTIVALA, KAMPOVANJE ZA 500 DINARA, 40 IZVODJAČA, NA POLUOSTRVU JEZERA

Bačka Topola će od 23. do 25. juna biti domaćin Lake festa, na poluostrvu bačkotopolskog jezera. Organizatori su najvali da će biti prilike i da se kampuje tokom festivala.

U autokampu u Bačkoj Topoli, koji se nalazi na obali bačkotoplskog jezera, trodnevna kamp karta košta 500 dinara i može se kupiti na licu mesta. Kamp je opremljen vodom, strujom i sanitarnim čvorom.Podsećamo da će na dve bine biti više od 40 izvođača među njima će se naći Tropiko bend, Gazda Paja, Yamina i Alee. Glavni pokrovitelj manifestacije je Opština Bačka Topola.

Organizatori su objasnili da je LAKE FEST BAČKE TOPOLE, doprinos muzičkoj festivalskoj sceni .. Pored većih festivala koji su se razvili je Exit, trude se da procveta i scena festivala manjeg obima.

“Oni možda nisu pogon ekonomije, ali su i više nego značajni za lokalnu zajednicu. Uglavnom se održavaju u manjim gradovima, u provinciji koja nema toliko aktivnu kulturnu i umetničku klimu poput prestonica. Pored toga što aktiviraju lokalnu zajednicu, daju priliku i mladim i neafirmisanim muzičarima, koji u suprotnom ne bi imali priliku festivalskog nastupa. Tu je i moralna dimenzija ovih festivala – ljudi koji su ih pokrenuli i koji ih vode kreiraju novu vrednost za lokalnu zajednicu. Nešto se događa, ljudi cirklušu, svira se i sluša muzika… To je energija koju generišu festivali, ali na ovim manjim sve je intenzivnije jer je manje ljudi, nema tog pritiska velikih produkcija… “-kažu ljudi iz organizacije festivala

Ideja festivala je da kroz umetnička i muzička dešavanja oživi i internacionalizuje kulturnu scenu Bačke Topole, odnosno da utiče na razvoj građanske svesti kroz edukativne radionice, dnevne tribine i javne razgovore. Ovim putem gradi se uzajamni odnos između umetnika i posetilaca festivala u kojem obe strane ostaju obogaćene jedinstvenim iskustvom razmene ideja, osećanja i pre svega stvaralačke energije. Festival je žanrovski šarenolik,

SATMARI – BAČKA TOPOLA IZDVAJA 1,8 MILIONA ZA EFIKASNIJI PROTIVGRADNI SISTEM

Radarski centar Bajša brani preko 620.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta 16 lokalnih samouprava. U sezoni, koja je u toku angažovano je 125 protivgradnih strelaca na 140 protivgradne stanice, koje će biti automatizovane.

Radovi u poljima i voćnjacima polako se zahuktavaju, a u Bačkoj Topoli uveliko razmišlja o tome, kada će i koliko grada biti ove godine. Grad može da napravi veliku štetu ukoliko se ne dejstvuje na vreme, pa kada a krenu padavine sa velikom pažnjom pratime se izveštaji Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Sezona protivgradnog dejstva počela je 15. aprila.

**PREDSEDNIK OPŠTINE BAČKA TOPOLA ADRIJAN SATMARI**

Opština Bačka Topola izdvojila je 1.800.000 dinara za nabavku 40 protivgradnih raketa, a u cilju efikasnog funkcionisanja protivgradnog sistema, na teritoriji naše opštine ima 14 lansirnih stanica od kojih je 12 automatizovano, objašnjava predsednik Opštine Bačka Topola, Adrian Satmari.

Mi nismo čelični kišobran ovog dela Srbije, objašnjavaju u protivgradnom centru,i naglašavaju da imaju svoju efikasnost rada i ona je grubo rečeno dvotrećinska. Ističu da kada se radi o raketnom načinu zasejavanja, mi smo apsolutno u vrhu sa ostalim moćnim državama koje se time uspešno bave godinama.

Minulih nekoliko godina nije pristigla niti jedna prijava za štetu od grada u našoj opštini, što dokazuje efikasnost funkcionisanja protivgradnog sistema u Bačkoj Topoli.“ – dodao je Satmari i istako da su se poljoprivredni proizvođači ove godine naši u veoma ne zavidnom položaju s obzirom da su cene goriva, repro materijala i energenata poskupeli. Opština Bačka Topola će pokušati da im olakša rad putem „Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i potilike ruralnog razvoja“ za koje je u budžetu Opštine namenjeno 13 miliona dinara, a konkurs će biti objavljen krajem leta odnosno početkom jeseni.

U ovom trenutku paralelno se automatizuju Samoš i Bajša, gde je postavljeno 80 automatskih lansera. Automatizacija, povećanje vatrene moći svakog lansera, dovodi do toga da se smanjuje broj stanica ali i dalje se angažuju strelci, sezonski na samo šest meseci.

“Posao strelca podrazumeva obavezu od javljanja tri puta tokom 24 sata i u slučaju pojave oblaka mora da bude u pripravnosti, u blizini protivgradne lansirne stanice 24 sata, kao bi mogao da dejstvuje pravovremeno,”, napominju u protivgradnoj zaštiti.

Prema svetskim standardima protivgradna zaštita u Srbiji je vrlo dobra. Jedino je istok zemlje prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji slabije pokriven, jer je sve manje stanovnika koji bi radili posao strelca, a manje je i obradivih površina.
Sezona protivgradne zaštite u Srbiji traje od 15. aprila do 15 oktobra.

NAJBOGATIJI ČOVEK NA SVETU,ILON MASK, UMEŠAO PRSTE U PRIVREDU BAČKE TOPOLE ?

Ilon Mask, osnivač kompanije „Tesla”, iskazao nameru za kupovinu fabrike i prava na eksploataciju mineralne vode MINAKV bogate jodom,u čijem je vlasništvu poljoprivredno imanje “Doža Djerdj” iz Bačke Topole pa je za očekivati da se ne odrekne poljoprivredne proizvodnje već da uloži u razvoj i Bačku Topolu dovede u rang najbogatijih u svetu ?

Kompanija DOO DOŽA ĐERĐ Bačka Topola je privatno preduzeće u 100% vlasništvu kompanije DOO BB Minaqua iz Novog Sada. Farma se nalazi u blizini luka Apatin i Novi Sad.Na farmi je zaposleno oko 160 radnika.

Takođe, u okviru kompleksa se nalazi 1.500 ha obradivog i građevinskog zemljišta. Ukoliko kupi Minakvu Mask kupuje i Dožu, pa lokalni privrednici već trljaju dlanove da kreću u biznis sa najačim. Raduju se i u opštini jer će i potpora budžetu biti pojačana, naravno samo da Mask interesovanje finalizira ugovorom o kupovini. U istom dana kada je obznanio da kupuje „Tviter” za 44 milijarde dolara, kod nas je objavljena vest da je zainteresovan za kupovinu novosadske mineralne vode „Minakva”. Iskazivanjem namere da kupi fabriku i pravo na eksploataciju vode, čuvene po bogatom sadržaju joda Mask je nastavio da izaziva pažnju javnosti i plete kontroverze oko sebe.
Mnogo je nepoznanica. Ilon Mask je za sada samo iskazao nameru da kupi fabriku vode i eksploataciona prava. Da li mu je potrebna robna marka, da li će raditi preradu, da li je zainteresovan za „minakvu” natural bez dodataka ili i za gaziranu. Na sajtu ove novosadske kompanije piše da je 1999. fabrika privatizovana, da funkcioniše kao akcionarsko društvo, da je većinski vlasnik porodica Bogićević i da je na njenom čelu Branislav Bogićević.
Sanja Bjelica, direktorka „Minakve”, u ponedeljak je za novosadski Radio 021 rekla da su im se predstavnici kompanije „Tesla motors” obratili sa zahtevom za saradnju koja bi podrazumevala kupovinu ili otkup većeg dela proizvodnje „Minakve”. Prema njenim rečima predstavnici „Tesle” su kontaktirali i nekoliko drugih proizvođača u Evropi koji imaju vodu sa prirodnim jodom.
Ilon Riv Mask (engl. Elon Reeve Musk; Pretorija, 28. jun 1971) je južnoafričko-američki preduzetnik i inženjer. Osnivač je, direktor i glavni inženjer/dizajner kompanije Spejs eks, saosnivač, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla, saosnivač i direktor Neuralinka; i saosnivač Pejpala. U decembru 2016. zauzeo je 21. mesto na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi sveta. Od januara 2019. godine, njegovo neto bogatstvo procijenjeno je na 21,4 milijardi dolara, a 2018. godine bio je na 54. mestu na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu. Od januara 2021. godine, zauzeo je 1. mesto najbogatijih ljudi na svetu.

Zapravo to možda ne bi bilo toliko čudno da ukrajinska kriza nije donela strah od nuklearnog rata, zbog čega su Evropljani pohrlili da kupuju preparate joda, a minakva je bogata prirodnim jodom, jer se smatra da ovaj hemijski element sprečava štetan uticaj radioaktivnog zračenja.

Da li će Ilon Mask u potrazi za vodom bogatom jodom novosadskoj kompaniji dati ponudu koja se ne odbija ili je ovo možda njegov marketinški trik ostaje da se vidi. On je čovek za koga se kaže da vidi vek ispred drugih, samo što svoj futurizam ostvaruje u realnom vremenu.

PRAZNIK ZA LJUBITELJE MOTOKROSA U STAROJ MORAVICI

Motokros manifestacija je organizovana u sklopu niza programa povodom Dana sela, Stare Moravice. Organizatori potvrdjuju da je opština ispoštovala sve što je traženo u pogledu infrastrukture, te da imamju i neophodne ljudske resurse i čestitaju svima na organizaciji, tvrde da su uspeli da obezbede sve što je potrebno, gde je na otvoreni trening došlo šezdesetak motociklista iz Vojvodine, Hrvatske i Mađarske. Tvrde da tradicija vuče korene iz osamdesetih godina a da su kros stazu izgradili 2018.

STRAH OD ZIME, UKRAJINSKA KRIZA, UTERUJE STRAH U KOSTI, PRE LETA, CENE LETE U NEBO

S obzirom na to da je ugalj sada i do 82 odsto skuplje u odnosu na prošlu grejnu sezonu, pitanje je i koliko će koštati kada dođe zima, period kada je ogrev svakako skuplji u odnosu na letnji period.

Iako je grejna sezona nedavno završena, mnogo građana se zbog poskupoljenja uglja do 82 odsto, ali i viših cena drva i peleta odlučuju da već sada nabave ogrev za sledeću zimu, . Tona uglja košta od 7.000 dinara do 42.000 dinara, peleta od 26.500 do 42.000, dok je za kubni metar drva potrebno izdvojiti od 9.000 dinara do 11.000 dinara

Tokom prošle grejne sezone, cene ovih ogrevnih materijala bile su znatno niže. Tako je pelet koštao između 30.000 i 36.000 dinara po toni, dok je kubni metar drva koštao manje od 9.000, koliko je sada minimum. Veliki rast cena beleži i ugalj, koji je prošle sezone koštao od 8.000 do 23.000 dinara po toni. Na stovarištima Bačke Topole , rekli su da se uveliko kupuje ogrev, na čije je poskupljenje najviše uticala ukrajinska kriza i da će cene nastaviti da rastu zbog nestabilnosti na tržištu, a u najgorem slučaju – slede nestašice.

Bačkotopolčani komentaršu i da je pelet dostigao cenu od 300-400 evra po toni, kao i da se govori da će doći i do 600 evra po toni. Četvoročlanoj porodici za sezonu u ovoj opštini trebaće za ogrev više od jedne prosečne plate. Usluga sečenja ogrevnog drveta takođe je skuplja do 200 dinara po kubiku i sada je od 700 do 800 dinara, a prošle godine je bila između 550 i 700.

Iako su ovi materijali leti svakako jeftiniji, opasnost od talasa poskupljenja, poput ostalih osnovnih proizvoda i usluga, igra ulogu u tome da je već sada internet prepun oglasa za prodaju ogreva.

Četvoročlana porodica koja loži na dva mesta u kući za sezonu potroši oko 10 kubika ogrevnog drveta, što će ih sada koštati i do 600 evra. Uz usluge sečenja, na to treba dodati i još 50-60 evra, te će ljudi koji rešavaju grejanje za sezonu 2022/2023 morati da izdvoje mnogo više od jedne prosečne plate uBačkoj Topoli.

KAD REZULTAT NIJE BITAN A POBEDI SPORT I HUMNOST

. Sport može biti uzor kako izaći iz krize“. razmišljanje pokretača, spotske priče – Nemanje i Djordja Jerkovića iz Karadjordjeva i Mirka Spasojevića iz Tomislavaca.

Bio je to svejevrsni sportski hepening ispunjen emocijama i pozitivnom energijom Nedavni susret, fudbalera FK „Solunca“ i FK „Tomislavca“, odigrali su nerešeno 1:1 u derbiju 14. kola odigranom na stadionu „Jovan Jerković Joca“ , u Karađorđevu pred više od 700 gledalaca. Lepoti sportskog i prijateljskog doživljaja prisustvovale su brojne sportske legende iz regiona. Razlog više za gromoglasne apluaze, osmehe, uprkos povremenoj kiši, ali i i potvrdu da entuzijazam može da podigne poput feniksa, nešto ugašeno, pre nekog vremena , vine ga spektakularno, pokazno, kako se bori za sport i budućnost nekih novih pokolenja.

„Sport je život, nešto što povezuje ljude. Mi svi sa ovog podneblja volimo da se takmičimo, pogotovo smo predodređeni za kolektivni sport. Generalno, sport vas uči kako da pobeđujete i kako da se dignete nakon neuspeha. A mislim da smo na žalost u našoj istoriji svi zajedno to proživljavali na ovim prostorima. Sport može biti uzor kako izaći iz krize“. razmišljanje pokretača, spotske priče – Nemanje i Djordja Jerkovića iz Karadjordjeva i Mirka Spasojevića iz Tomislavaca.

Tradicionalno, bila je to prilika da se, pre svega, sportski prijatelji ponovo okupe i evociraju uspomene na vremena kad su publiku dizali na noge.

Kako je rekao jedan od posmatrača, dugogodišnji spotski radnik, profesor Radovan Gardašević.

“Ovo je zaista skup mladih sportista i svakome je čast da budeo deo ovoga. Ujedno imaš priliku da vidiš neke prijatelje koje dugo nisi video, da vidiš Kardjordjevo, sredjen fudbalski tere, gde te isto vežu lepe uspomene, gde si uvek imao i sportske doživljaje i dobro se zabavljao. Naravno, presrećan sam zbog priznanja i zbog prilike da posle dugo vremena vidim mladu fudbalsku ekipu na terenu. Uvek sam se ugodno osećao ovde, tako je i ovom prilikom. Sport je uvek spajao, a ne razdvajao ljude a to su potvrdili obe ekipe i iz Tomislavaca i iz Karadjordjev i želim im još mnogo ovakvih sureta u kojim je nerešen rezultat potvrdio da su sportski entuzijasti pobednici i da je manje važan rezultat a više volja koja najvljuje novo vreme fudbala iz ova dva mesta.”

„To je pravi primer onako kako treba sportista da se ponaša. Mi smo prijatelji od malih nogu i sa svojim životima i sa svim oni što je bilo jednostavno znamo da oprostimo, zaboravimo i mislim da je u suštini sport u ovom reonu ta sajla koja vuče prema dobrobitu i onom humanom. Smatram da bi svi trebalo da se ugledaju na sport i na ponašanje sportista. Kad bi svi političari u suštini gledali kako se sportisti ophode jedni prema drugima mislim da ne bi bilo ovoliko problema.“- veli Ilija Bursać

“ KARADJORDJEVO je prepoznato kao mesto sporta, selo mladih, sportista. Trudili su se naši sugradjani da našim sportistima obezbede što bolje uslove za rad i možemo da kažemo da je Karadjordjevo danas među nekoliko što se tiče infrastrukture. Sportisti se odužuju na pravi način. Nastavićemo da ulažemo u sport i nadam se da ćemo napredovati sa svojim podmlatkom na tradicijama stare fudbalske slave.”-kaže predsednik Saveta MZ Marina Popović

“Ovo je još jedan dokaz koliko je sport važan, koliko spaja ljude i koliko sa sobom donosi dobre i pozitivne energije. Mislim da bi svi trebalo da dajemo podršku ovakvim sportskim projektima. Uvek biti uz ovakve projekte i na kraju krajeva družiti se. I ne samo prenositi dobru energiju nego zaista slati poruke mladim generacija sportista koji žele da postanu jednog dana šampioni“- rekao je Gardašević