Category: Vesti

NAJBOLJA ŠLJIVOVICA VELIBORA BRAJOVIĆA

Uspešna je bila degustacija rakije, drugi put organizovana u Staroj Moravici kod Bačke Topole. Za ocenjivanje je 107 učesnika iz više vojvođanskih mesta poslalo 234 uzorka rakije, što je skoro stotinu uzoraka više nego lane. Predsednik Organizacionog odbora Atila Fabrik na svečanosti održanoj u prepunoj „Juhas sali” u Staroj Moravici saopštio je odluke žirija. Za najbolju rakiju na degustaciji proglašena je šljivovica Velibora Brajovića iz Crvenke dok je nagradu za najbolju rakiju iz sela domaćina dobio Jožef Januško. Posebna nagrada Udruženja „Rizling”, kao najboljem proizvođaču, uručena je Lajošu Sabou iz Pačira.

Nagrade su podeljene u prisustvu brojnih gostiju među kojima su bili narodni poslanik i zamenik predsednika Odbora za poljoprovredu republičkog parlamenta Arpad Fremond i predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Edvin Plol.

NIČU KANCELARIJE ZA RASPODELU MADJARSKIH PARA

Svojevremeno je veliku buru u mađarskoj zajednici u Srbiji, pre svega u strankama koje politički okupljaju pripadnike manjinske nacionalne zajednice u našoj zemlji, izazvala
prošlogodišnja odluka Vlade Mađarske kojom je odobren trogodišnji paket pomoći razvoju preduzetništva i privrede u Vojvodini u vrednosti od 50 milijardi forinti, odnosno oko 160 miliona evra. Strasti su se, po svemu sudeći, stišale pa njihove kancelarije rade u Subotici i Zrenjaninu, Somboru, Kanjiži a ozvaničiće se u u Bačkoj Topoli, Bečeju i Senti. Fondacije „Prosperitati” će usmeravati pomoć Vlade Mađarske u vidu bespovratnih sredstava i kredita sa povoljnim uslovima.
Specifičnost je da, konkurisati mogu, samo oni sa dvojnim državljanstvom.
– Vlada Mađarske će trogodišnjim programom, koji će trajati od 2016. do 2018. godine, pomoći u realizaciji strategije infrastrukturnog i ekonomskog razvoja zajednica vojvođanskih Mađara. U formi povoljnih kredita biće raspodeljeno 30 milijardi forinti, a 20 milijardi će biti dodeljeno kao bespovratna pomoć, za čiju je raspodelu zadužena Fondacija „Prosperitati” – pojasnio je motive za otvaranje ove kancelarije Balint Juhas, direktor Fondacije.u izjavi za novosadski Dnevnik- Prvi javni poziv objavljen je 31. januara i sadrži deset konkursa, od kojih je jedan za kupovinu nekretnina za mlade parove, tri za razvoj privrede i šest za unapređenje poljoprivrede – precizirao je Balint Juhas, uz opasku da je za učešće na konkursima u svim slučajevima potrebno obezbediti i novčano učešće od 20 odsto.

Naši izvori saznaju da je na konkursima za unapređenje poljoprivrede maksimalni iznos donacije je 800.000 dinara, pomoć za razvoj preduzetništva je od 500.000 do 2,5 miliona dinara, dok se za kupovinu kuća za mlade parove može dodeliti najviše 1,2 miliona dinara. Tokom 2016. godine biće isplaćeno pet milijardi forinti (oko 16 miliona evra) bespovratne pomoći, a u naredne dve godine po 7,5 milijardi (oko 24 miliona evra).

OPOMENE ZA NEPLAĆENO GREJANJEOD 17. FEBRUARA

Preduzeće „TMG Toplota“ iz Batočine koje je preuzelo brigu oko proizvodnje i isporuke toplotne energije za daljinsko grejanje u stambenim zgradama u Bačkoj Topoli, korisnicima koji toplotnu energiju dobijaju iz toplane na mazut, za oko 400 korisnika, račune za januar umanjilo je za 30 odsto od osnovne cene, zbog onih dana kada grejanja zbog nedostatka mazuta nije bilo.
Problema sa radom kotlarnice na mazut bilo nešto duže od nedelju dana, kada su radijatori bili hladni. U „TMG Toplota” se nadaju da je ovo umanjenje računa sa njihove strane dovoljan pokazatelj o tome da imaju dobre namere i da delatnost u Bačkoj Topoli nisu preuzeli „samo da bi zaradili”. Oni su zamolili građane da račune za grejanje plaćaju u AIK banci, gde su prilikom uplate oslobođeni plaćanja bankarske provizije.

– Još jednom apelujemo na građane da svoje račune izmiruju redovno kako ne bismo dovodili u pitanje grejnu sezonu. Naime, naplata računa je svega 50 odsto što je apsolutno nedovoljno za redovno funkcionisanje sistema daljinskog grejanja. Veliki je broj korisnika koji do sada nisu platili nijedan mesečni račun – predočavaju iz „TMG Toplota”.

Firma iz Batočine najavljuje da će nakon 17. februara početi sa slanjem opomena po kojima će građani imati vremena, osam dana po prijema, da izmire svoje obaveze, a da će prema onima koji se ogluše na apele da izmiruju obaveze, biti prinuđeni da pokreću odgovarajuće postupke kod nadležnih organa.

RAZDOR U SAVEZU VOJVODJANSKIH MADJARA

Savet SVM doneo je na sednici odluku o konačnom isključenju 82 člana iz ove stanke, koji su istovremeno i članovi civilne organizacije Mađarski pokret. Tome je prethodila odluka krajem prošle godine o isključenju devet članova nevladine organizacije Mađarski pokret koji su sredinom novembra osnovali frakciju ovog pokreta unutar odborničke grupe SVM-a. Među isključenima je i gradonačelnik Subotice Jene Maglai. Članovi Saveta nisu prihvatili ni žalbu 52 člana SVM na odluku o isključenju. Za isključenje je glasalo 43 članova Saveta, dok je dvoje bilo protiv.
Odmazda koju SVM sprovodi nad članovima NVO “Mađarski pokret” je neviđena u istoriji mađarske zajednice u Vojvodini, izjavio je, nedavno, jedan od njenih osnivača Tamaš Korhec, izražavajući solidarnost sa devet odbornika u Skupštini grada Subotice koje je SVM isključio iz stranke jer su osnovali frakciju “Mađarskog pokreta” u odborničkoj grupi SVM, koja je tim činom prepolovljena.
Smatramo da je njihovo isključenje u potpunosti u domenu odmazde zbog toga što su iskazali svoje sopstveno mišljenje i nisu se složili sa nekim stavovima predsednika stranke i Ildiko Lovaš. Nema to nikakve veze sa statutom Saveza vojvođanskih Mađara”, izjavio je Tamaš Korhec, suosnivač NVO “Mađarski pokret”, na konferenciji za novinare u Subotici.
Predstavnik SVM zadužen za proces isključivanja članova Karolj Pal je nakon sednice izjavio da će SVM i dalje podržavati Jenea Maglaija kao gradonačelnika Subotice, jer je interes SVM da se ovaj izborni ciklus “završi bez problema”.
“I dalje ćemo sarađivati sa Maglaijem u svim onim pitanjima koja se tiču interesa građana Subotice”, rekao je Pal.
Maglai je povodom isključenja 82 člana iz SVM izjavio da je kriza unutar te stranke prisutna već neko vreme i da će isključenja stvoriti još dublje podele unutar mađarske zajednice, kao i među članovima SVM.
Medju prvima koji su bili isključeni bio je Jožef Hužvar, jedan od pripadnika frakcije „Madjarski pokret“.
“Kada se prvi put desilo da je jedini argument protiv frakcije bilo lupanje šakom o sto i povik “Partija tako hoće!”, a mi to nismo prihvatili – tada smo isključeni iz SVM-a. Ja mislim da stranka radi protiv sopstvenog interesa kada nas zbog toga isključuje iz svojih redova”, kaže Jožef Hužvar, odbornik u Skupštini grada Subotice koji je isključen iz SVM-a.
Tamaš Korhec tvrdi da su članovi “Mađarskog pokreta” izloženi telefonskim pretnjama i smenama, ističući da su svi urednici “Mađar soa” koji su članovi “Mađarskog pokreta” smenjeni sa svojih funkcija.
Adrenalin medju članovima i isključenim iz SVM-a je na visokom nivou na pragu izborne kampanje.
“Ovaj proces ide u veoma lošem pravcu. SVM je uspeo da isključi i trećeg i četvrtog gradonačelnika Subotice koji su bili iz redova ove stranke”, rekao je Maglai, misleci na sebe i na Gezu Kučeru.
On je u izjavi za B 92, dodao, da će u naredna dva meseca do izbora ovakvo stanje, i njegova saradnja sa pozicije gradonačelnika, uspeti da se održe i da nikome nije u interesu da bude problema.
“Ovaj period će se istrpeti zato što ne sme da ide na štetu građana Subotice. To je u svačijem interesu i to je razuman potez”, rekao je Maglai, koji je u stranci bio i član predsedništva i saveta.

INDUSTRISKI PARK “STANICA” ZA BEŽANIJU

Slogan Industriske zone Bačke Topole, „rastimo zajedno“ , nikako da zaživi , gotovo dve decenije, koliko je stara ideja, opštinskih vlasti, da na tritoriji grada stvori bazu za zapošljavanje nezaposlenih i ugodi investitorima da izaberu baš ovaj grad za ulaganja.
Prema zvaničnim podacima, ovaj Raj, za privrednike, ima preko 30 hektara gradskog gradjevinskog zemljišta sa 20 parcela od pola do 1,6 hektara površine. Naročito je , pišu u svom prezentu, parkovlasnici, interesantna parcela od 17 hektara koja je u vlasništvu Opštine, na izlazu iz Bačke Topole prema Subotici i prostire se sve do obale bačkotoplskog jezera. Zaigravaju potencijlne ulagače , svoga novca, podacima da tu postoji idejni plano izgradnji vikend naselja i vodeni park.
Pitanje se nameće samo po sebi. Zašto , gotovo niko neče,da ulaže, kada je sve tako lepo – idealno, pa kako tvde, predstavnici IP-a i najniža cena od 2,5 evra po kvadratnom metru.
Ipak, nije , da baš niko neće. Tu je Potker, koji se bavi proizvodnjom metalne galanterije za industriju nameštaja i Foametek koji se bavi obradom sundjerastih materijala i samolepljivih traka. Tako je za dvadesetak godina otvoreno pedesetak radnih mesta. Dva godišnje, novozaposlena, u Industriskom parku. Nije da nije.
Da bi bilo više, u svom prezentu, opštinari su dodali Lohr, koji već davno funkcioniše , ne na tom zemljištu već u zgradama bivšeg „1. Maj“-a.
Uzdanica političkih garnitura u kojima su se smenjivali Savez vojvodjanskih Madjara, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka i konačno Srpska napredna stranka služila je da se podigne „adrenalin“, u trenucima pada energije , kada su uhvaćeni u laži, da će graditi i raditi za narod obezbedjivati uslove da bolje žive, ne beže u inostranstvo „ stomakom za hlebom“. U raspodeli partiskih funkcija, po koalicionim dogovorima, dugo je Industrisku zonu, vodila, Demokratska stranka, na čelu sa direktorom Monikom Kokai.
Da bi pomogao ,da krene sa mrtve tačke, uključio se i Pokrajinski sekretar za privredu… Miroslav Vasin, krajem , 2014.
„Ove godine , akcenat je stavljen na teritoriju opštine Bačka Topola, s obzirom da se industriska zona ove opštine nalazi na atraktivnoj lokaciji, u blizini autoputa Beograd-Budimpešta. Sa deset miliona dinara se zaokružuje infrastrukturna celina jedne zone, pri čemu je efekat koji se ovakvim sufinansiranjempostiže veoma vidljiv.“obrazložio je Miroslav Vasin
Infrastruktura ili kako bi narod rekao – voda, struja, putevi bili su glavna prepreka što investitori ne dolaze. Novac iz pokrajine , republike nije pratio radove ili bolje reći radovi nisu pratili novac. Fabriku bez struje, od Tesle na ovamo, teško je zamisliti. Upinjali su se opštinari iz petnih žila po Zakonu, valjda, da plate svojim novcem, iz budžeta – ono što je plaćeno već jednom bilo.
Sada sam u dilemi, dali zato da stvore uslove da IP zaživi ili da bi pokrili, unapred potpisane situacije, za radove, koji nisu bili izvedeni a naplaćeni su.
To je valjda i ranije, posao bio, za istražne organe. To valjda niko nije u dilemi.
Nije se mnogo proslavila ni privatna trojka, koja je na nekoliko godina preuzela zemljište za razvoj, koji su formirali tu cenu d 2,5 evra po kvadratnom metru za investitore. Kada su videli da od posla nema vajde vratili su, dušebrižno, ponovo opštini, „privredno blago“ da ona nešto zaradi.
Možda bi trebalo verovati na reč, da je ovo najniža cena zemljišta, da u Subotici, Indjiji …. i mnogo gde, još, ne daju besplatno zemljište, uz još mnogo povlastica.
Od ulaska SNS-a u koaliciju i nove partiske raspodele koalicionih mesta, funkciju direktorke preuzeo je njihov kadar, Jasmina Zimonjić. Ona je magistar ekonomije, pa se od nje očekuje, pred ove izbore 2016. , spasi sve što su dosadašnji „doktori“ ekonomije upropastili.
Sudeći po njenom doprinosu razvoju Bačke Topole u Demokratskoj stranci, gde je bila do juče, valja očekivati da će biti ………
Mnogo priče, malo rada.
Uz Industriski park je autoput, Koridor 10. Radnih mesta ima na hiljade u Industriskim zonama Austrije, Nemačke…… kad već nema u Bačkoj Topoli.

BESPLATNA DOKUMENTA ZA GRADJANE

Novim Zakonom koji je na predlog ministartsva za lokalnu samoupravu usvojila Vlada Srbije dokumenta potrebna gradjanima , a koja su u posedu države biće besplatna . Državni službenici će sve podatke koji se tiču građana, a nalaze se u službenim evidencijama, morati sami da obezbede.
„Izvod iz matične knjige rođenih, Uverenje o državljanstvu i mnoga druga dokumenta koja su u posedu države, a koji su građani ranije morali sami da pribavljaju kako bi ostvarivili svoja prava, ovim Zakonom će postepeno otići u istoriju. Naime, 90 dana od usvajanja ovog zakona u Skupštini Srbije, državni službenici će sve podatke koji se tiču građana, a nalaze se u službenim evidencijama, morati sami da obezbede. U suprotnom, zakonom su predviđene rigorozne kazne za nepoštovanje ove odredbe“, navodi se na sajtu ministarstva.

REVOLT MEDICINARA I ŠTRAJK UPOZORENJA

U Domu zdravlja Bačka Topola, zdravstveni radnicu su, danas, zaustavili rad na jedan sat. Odluku o štrajku upozorenja u svim ustanovama zdravstva doneo je Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.
Predsednik sindikata Vojislav Živković upozorava. „Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Namera vlasti da nam ukinu dodatak za minuli rad i da promene način obračuna naknada zarade, a već smo odavno uskraćeni za topli obrok i regres za godišnji odmor, nakon smanjenja zarade od 10% u prošloj godini i realnog pada vrednosti  naših zarada koje traje godinama, dovelo je do ogromnog nezadovoljstva zaposlenih. Nezadovoljstvo nacrtom zakona, pa pregovori u Radnoj grupi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, pa dogovor koji je voljom jednog ministra bačen u smeće, uz izgovorene vrlo neprijatne aluzije na promenu države onima kojima se to ne sviđa. Pregovori se nastavljaju, a sindikati su ovog puta odlučniji nego ikada da je dostignuta crvena linija preko koje nas više ne mogu gaziti.”
U svome obraćanju javnosti Živković je istakao, da su se svi oni kojima je minimum procesa rada to dozvoljavao, odazvali pozivu Sindikata, bez obzira na sindikalnu pripadnost.
“ U glavnom hodniku na prizemlju bili su okupljeni rame uz rame lekari, sestre i nezdravstveni radnici, jedinstveni u iskazivanju odlučnosti da se minimum profesionalnog, a rekao bih i ljudskog dostojanstva, brani svim silama. Pročitano je saopštenje Sindikata i okupljenima predstavljena problematika vezana uz sporni zakon. Problema ima mnogo, ali je ovaj sada gorući. Sindikat nema nameru da dozvoli dalje atake na ionako ozbiljno narušen socijalni status zaposlenih.”

U IME NARODA, BORBA ZA OPSTANAK

Prema pisanju portala Eko balans, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine izražava zabrinutost zbog sve češćih pritisaka na predstavnike udruženja građana i aktivista u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
“U najnovijem periodu svedoci smo vođenja postupaka protiv ekoloških aktivista iz Bačke Topole koji javno ukazuju na probleme koje imaju građani sa zagađenjem vazduha, reke Krivaje i uništavanjem zaštitnih zelenih pojaseva uz poljoprivredne površine.
Tako tvrde u Sekretarijatu a Osnovni sud u Subotici presudjuje. U ime naroda – Nastavnik, Dragan Pečurica , kriv je, jer se namerio da naruši poslovni ugled kolektiva AIK „Bačka Topola“ odnosno njegove radne jedinice „Žibel“. Prema tvrdnji suda u vremenskom periodu od novembra 2014, do 6.februara 2015, o poslovanju firme, koja se bavi preradom klaničnog otpada, javnim istupima i putem internet stranice , mojabačkatopola, iznosio je neistinite podatke o poslovanju tužioca. Za to treba da plati kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara plus sudske troškove .
Sudski je to epilog , jer, Dragan Pečurica, već duže vreme poziva građane na protestni skup za očuvanje životne sredine u ovom mestu svakog 17 dana u mesecu. Pečurica tvrdi da se iz fabrike za preradu animalnog otpada „Žibel“ koja posluje u okviru AIK „Bačka Topola“ širi nesnosan smrad i da se zagađuje vazduh, voda i zemlja kao i voda reke Krivaje. Do sada je peticiju, sa istom sadržinom, protiv ove firme, potpisalo viže od hiljadu gradjana, koji se sasvim sigurno, ne slažu, sa delom naroda u čije ime je sud doneo presudu o kazni. Nedavna anketa našeg portala potvrdila je da su aero zagadjenja Bačke Topole i dan danas aktuelna , gradjani kažu, naročito vikendom u popodnevnim i večernjim satima.
Pečurica ne odustaje ,od dalje borbe i prava na zdravu životnu sredinu, koju mu kako tvrdi, garantuje Ustav Republike Srbije. Podneo je tužbe, protiv opštinskog inspektora za zaštitu životne sredine, protiv AIK-a „Bačka Topola“, kao i protiv direktora ove firme lično. Ni jedna od tih tužbi nije pretočena u sudski postupak .
Pokrajinski sekretarijat podržava aktivnosti udruženja građana i aktivista u oblasti životne sredine i zalaže se za poštovanje zakonske regulative i procedura, kao i za strogo sankcionisanje svih onih koji zagađuju životnu sredinu. U ovom slučaju to sasvim sigurno nije Pečurica.
Da bi smo unapredili nepovoljno stanje životne sredine i ispunili zahtevne evropske standarde, partnerstvo sa udruženjima građana je od izuzetnog značaja”- navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
U medjuvremenu „rodio se još jedan slučaj. Preduzeće “Krivaja” tužila je Đuru Vavroša, predsednik Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje, jer je “nakon njegovih izjava firmi narušen ugled i kreditna sposobnost”.Vavroš je , dobitnik Zelenog lista 2013, jedne od najprestižnijih ekoloških nagrada u zemlji, kaže , da je tužbu dobio pre nekoliko dana i da ga je podstakla da nastavi sa radom i zaštitom prirode.
“Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su oni to izorali. Zasadili smo još 700 duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji “Zelena patrola” i na osnovu toga su podneli tužbu i traže da me osude na godinu dana zatvora. Suđenje je zakazano ali me takve pretnje neće nikada zaplašiti – poručuje Vavroš
“Jedan osudjeni i jedan optuzeni. Ja Dragan Pecurica, sam osudjen i to mi bas i ne sluzi na čast, ali sta da se radi. Želis dobro svim gradjanima i osude te. Radis zlo svim gradjanima i nagrade te! A Djuro mi zavidi! Verovatno nece dugo!Jos nam nedostaje gospodin Nikola Aleksic. On je mnogo zilaviji od nas nece se on tako lako dati osuditi. Zelim mu sve najbolje. Potrudice se mocni i bogati zagadjivaci i ostali da se na ovom spisku nadje jos mnogo aktivista i zastitnika prirode, ali sta kada nas sve osude i uklone? Hoce li nam biti bolje?!

ZA POMOĆ, MADJARIMA U SRBIJI, 160 MILIONA EVRA

Savez vojvođanskih Mađara i mađarska vlada raspodeliće oko 160 miliona evra pomoći susedne Mađarske preduzećima u Vojvodini, što je suma koja je jednaka dvoipogodišnjem vojvođanskom budžetu, najavio je predsednik SVM-a Ištvan Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine. Kako su preneli mediji na mađarskom u Vojvodini, Pastor je objasnio da će ukupno 50 milijardi forinti biti podeljeno u naredne tri godine – 20 milijardi forinti biće podeljeno kao nepovratna pomoć, a za ukupno 30 milijardi forinti povoljnih kredita će moći da konkurišu vojvođanska preduzeća.
To je nastavak finansiranja , od lane, kada je trideset osam firmi, donirano sa ukupno 37,8 miliona evra. Najviše ih je iz Subotice i Bačke Topole – dobile su blizu 20 miliona evra. Novac su tada dobile samo proverene firme, odnosno preduzeća koja su Budimpešti preporučili mađarski političari iz Srbije
I ovaj put, raspodelu subvencija će obavljati SVM i Vlada Mađarske zajedno, objasnio je Pastor i najavio da prvi krug konkursa počinje u januaru i prvenstveno će se odnositi na mikropreduzeća i porodična preduzeća, na projekte razvoja u poljoprivredi i na standardizaciju.
“Cilj programa je da se preokrene sadašnja tendencija odlaska mladih iz Vojvodine na rad u inostranstvo”, rekao je Pastor.
U komisijama za procenu konkursnih prijava treba da budu stručnjaci, a ne vlasnici partijske knjižice, rečeno je na savetovanju koje je u Subotici organizovao Mađarski pokret, a prenosi portal Vojvodina danas.
Otkako je došao na vlast u Mađarskoj, predsednik Vlade, Viktor Orban se ozbiljno posvetio poboljšanju političkog i ekonomskog položaja Mađara van Mađarske. Ministarstvo ekonomije Madjarske, donelo je pre dve godine takozvani Vekerle plan pomoći Mađarima u okruženju. Zvanično, namera Orbanovog kabineta je da se putem finansijske podrške zemljacima omogući bolji život da bi ostali tamo gde su se rodili.
Prema pisanju subotičkog portala mađarska vlada dosad je kreditrala 38 preduzeća u Srbiji s ukupno 37,8 miliona evra. Ne treba posebno isticati da su sva ona u Vojvodini i da su pare dobili domači Mađari. Zanimljiva su i imena firmi – Vinarija „Zvonko Bogdan” u vlasništvu Lajoša Čakanja dobila je kredit do pet miliona evra, pola miliona manje sleglo se na račun “Masterplasta” predsednika subotičkog odbora SVM-a Tibora Bunforda i još tri miliona evra na račun preduzeća njegovog sina Olivera. Istu sumu dobila je i firma “Cim gas” Čabe Kerna.
Najviše novca dobila je Vinarija “Zvonko Bogdan” iz Subotice, čak 5 milona evra. Sledeći na spisku po visini dobijenih para iz Mađarske je Masterplast, takođe iz Subotice. Njemu je pripalo 4,5 miliona evra. Treće pozicionirani na ovoj neobičnoj listi je Sat-trakt iz Bačke topole sa 3.642.800 evra. Zatim slede Oliver Bunfort i CAM-gas iz Subotice sa po 3.000.000 evra. Prima ZZ, iz Bačkih Vinograda dobila je poklon iz Budimpešte od 2.705.070 evra. Orbanov podsticaj u iznosu od 2.183.000 dobila je Sila RT iz Stare Moravice. Sledi Mini Pani iz Subotice sa 2.000.000 evra, potom Tisa coop iz Kanjiže sa 1.515.000 evra. Na listi povlašćenih Orbanovih milionera u Srbiji našli su se i Agrocoop iz Bačke Topole, kom je dodeljeno 1,2 miliona evra, Yumol iz Subotice sa 1,3 mil. evra. Aretol iz Novog Sada i Geneza iz Kanjiže dobili su okruglih 1.000.000 evra.  Agroprodukt iz Bečeja bogatiji je za 985.000 evra, pristiglih iz Mađarske. Subotička štamparija Grafoprodukt, dobila je 150.000 evra, Metaloprerađivač iz Sente 150.000, Telekpaprika, Martonoš 400.000 evra, Hedera iz Hajdukova 150.000 evra, Selma, Subotica 230.000 evra. Na spisku su i vinarija Vindulo iz Temerina sa 200.000 evra, Arok i Arok iz Čoke sa 350.000, Sumik, Subotica 250.000, Rasveta, Subotica 125.000 evra. Silos – teh iz Sente dobio je 154.000 evra, Agrokons iz Feketić 475.000, Balasa, Čantavir 230.000 evra, Časakert, Zrenjanin 350.000 evra, EV-pro, Subotica 300.000 evra, Kešenović iz Čantavira 200.000 evra, Tipp net iz Subotice 120.000, Hoffi cuki iz Temerina 580.000 evra i još šest firmi koje su ukupno dobile 420.320 evra. Kad se sve sabere vlada iz Budimpešte upumpala je u mađarske firme u Srbiji ravno 37.865.190 evra.
Putem javnih konkursa sada če biti dodijeljeno 160 miliona eura u tri godišnje tranše.Nadzor nad raspodelom kredita vršit će Savez vojvođanskih Mađara, čiji lider predsedava Skupštinom Vojvodine navodi All Jazeera i citira Istvana Pastora.
„Taj novac će se praktično implementirati ovde u Srbiji. Ovde će se stvarati doprinos bruto društvenom proizvodu Republike Srbije, tu će zapošljavati ljude, tu će se trošiti novac koji se tu bude zarađivao i tu će se plaćati porezi. Sa tog aspekta mislim da je ovo jedna podrška koja je svakome veoma značajna“
Od ove finansijske intervencije mnogi očekuju, da će, bar donekle, zaustaviti vidljiv odlazak mladih sa severa Bačke, koji masovno odlaze u zemlje EU, zahvaljujuči dvojnom državljanstvu – madjarskim pasošima, koje su dobili upravo na inicijativu Orbanove Vlade.

Banke preuzimaju „Žitka“-radnici bez plata

Zbog hipoteke skoro cela imovina “Žitka“ iz Bačke Topole, je prešla u vlasništvo banaka, a radnici koji su pristali na prekid posla ostali bez otpremnine a sadašnji platu nisu primili od novembra. To je epolog visegodišnje agonije u jednoj od, nekada, prstižnih firmi, za skadistenje i preradu pšenice na samom početku 2016. godine.
„U „Žitku“ ne spore da su nam dužni plate, potvrdjeno je to i sudskim odlukama ali para nema. Ja predstavljam 43 radnika, koji nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice i prepušteni su ulici.“. – kaže Ema Tot.
Tadiša Sandić, predsednik Samostalnog sindikata ukazuje da oko 200 miliona dinara potražuju radnici, da je novca za ispaltu bilo ali da je netragom nestao.
„Vlasnik „Verano motors je za sve je kriv. Uništena je firma koja je zapošljavalaoko 600 radnika. Sada ima pedesetak“ -veli Sandić.
“Žitko”, kao jedna od vodećih kompanija za preradu žitarica u Srbiji, koja je kupljena za 2,8 miliona evra, imala je u vlasništvu najveće smeštajne kapacitete za žito na prostoru bivše Jugoslavije od 100.000 tona, mlinove u Bačkoj Topoli, Staroj Moravici i Lovćencu, kao i fabriku testa , posećaju u sindikatu.U vlasništvu “Žitka”je bilo i Poljoprivredno preduzeće “Pačir” sa 1.200 hektara zemlje i najsavremenijim objektima za tov svinja i uzgoj goveda sa fabrikom stočne hrane, koju je vlasnik 2009. godine prodao za četri miliona evra.
U međuvremenu je “Žitko” zadužen više desetina miliona evra čime je potpuno urušen, tvrde u sindikatu i ukazuju da su glavni poverioci Komercijalna i AIK banka.
Time su radnici, čiji je broj od privatizacije do danas više nego prepolovljen, dovedeni do prosjačkog štapa, a oni koji se pozivaju na sporazumni raskid radnog odnosa, a njih je oko 100, nezdovoljni su ponuđenom otpremninom, ističu u sindikatu.
Prema rečima predsednika sindikata “Žitko” a.d. Tadiše Sandića za otpremninu se nudi polovina novčane sume koja je predviđena Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu i to na 10 mesečnih rata, bez garancija da će tako i biti učinjeno.
On je podsetio da je dnevno iz “Žitka” ranije izlazilo po 30 šlepera prerađevina od žita, a sada, kako je naveo, ni jedan kombi, “što potvrđuje da je menadžment i vlasnik ‘Verano motors’ koji je koristio objekte ‘Žitka’ za hipoteke, pa se sada javljaju poverioci sa potraživanjima, koji su potpuno urušili preduzeće”.