Author: btpn

BAČKA TOPOLA – SVAKI DESETI STANOVNIK KORISNIK SOCIJANE POMOĆI, SVAKI PEDESETI NA NARODNOM KAZANU

Pred odbornike Skupštine opštine Bačka Topola, danas je  izneta zabrinjavajuća statistika. Prosečne plate zaposlenih u proseku su niže od republičkog proseka za 7.800 dinara (Bačka Topola 39.959- Srbija 47 893). Penzionera je  7600, dok u bačkotopolskoj opštini radi 7934 čoveka. Nezaposlenih je preko 2000. Gotovo 4000 je korisnika socijalne pomoći. Više od 1000 lica, u godini, je koristilo jednokratnu novčanu pomoć. Uz ovo i podatak, da pomoć, traže lica  oko 40 godina, bez posla i mogućnosti da zarade na bilo koji način. Reč je o kategoriji, kojoj je u trenutku bilo-biti ili ne biti. Na narodnom kazanu, koji organizuje Crveni krst,  više je od 600 ljudi I  170 dece obezbedjuje topli obrok

“Narodna kuhinja radi od novembra do aprila. Naš zadatak je da u saradnji sa opštinom obezbedimo topli obok, za sve bez mogućnosti prehrane , tokom zimskih meseci. Lokalna samouprava u tu namenu izdvaja 3,4 miliona dinara a dobijamo i pomoć Crvenog krsta Srbije, u namirnicama. Za decu hranu obezbedjujemo preko lokalnih škola a za odrasle iz centrane kuhinje distribuiramo hranu, na nekoliko punktova u Bačkoj Topoli i gotovo sva naselja u opštini”-kaže Tibor Leštar, predsednik CK Bačke Topole.

Miladin Nešić, lokalni zaštitnik prava i interesa gradjana, navodi da najveći broj problema, kada se radi o pravnoj pomoći, nastaje kao posledica, socijalno-ekonomskog stanja gradjana nastalih kao problem iz radnog odnosa ili penzisko invalidskog osiguranja.

Odbornik, dr Peter Červenak objašnjava , da dugoročna “politika” privrednika bačkotopolske opštine, da isplaćuju “minimalac” stvara i generacije , kako zaposlenih tako i penyionera, koji nemaju dovoljno za goli život. Opšminje inspekciske organe da sivoj ekonomiji moraju stati na put jer se na taj način “fabrikuju” socijalni slučajevi, čak i medju onima koji rade.

Odbornik, profesorRadovan Gardašević napominje da svake godine iz srednjih škola izlazi preko 100 kvalifikovanih srednjočkolaca. Tvrdi , na osnovu razgovora sa učenicima, 80 posto odlazi u inostranstvo, 10 posto odlazi na fakultet. Ukazuje, da problem nastaje kad onih preostalih 10 posto, nemaju gde da se zaposle. Apeluje na otvaranje fleksibilnih firmi , sa manjim brojem ljudi, koji će obezbediti egzistenciju, onima koji ostaju.

Zamerili su odbornici opštinskom  Programu mera aktivne politike zapošljavanja, koji se sveo na javne radove, kao glavni izvor , novih radnih mesta. Lokalna samouprava inače je predvidela 7 miliona akcionim planom zapošljavanja.

 

BAČKA TOPOLA- UZBUNA, RAMPA ZA INOSTRANSTVO I DALJE OTVORENA

Bačka Topola je izmedju dva poslednja popisa stanovništva izgubila oko 10.000 stanovnika ili 1000 godišnje. Besposlica i borba za goli život te veci mortalitet od nataliteta uz ekonomski slom dodatno ubrzavaju napuštanje ove , nekada “ekonomske i životne oaze” na severu Bačke.

Nezaposlenost, ekonomska nesigurnost i nedostatak jasne perspektive za budućnost razlozi su zbog se sve više mladih iz oštine Bačka Topola seli u Mađarsku ili neku drugu zemlju Evropske unije, pokazali su rezulati ankete “BT PUBLIC NEWS” Rezultat te akete, radjene  na uzorku od 1000 mladih, je pokazao da su najveći pokretači za migraciju: ekonomska nesigurnost i nezaposlenost. Takođe, vrlo često, mladi iz Bačke Topole, odlaze zbog obrazovanja. Pošto je ovde mađarsko stanovništvo brojno, mladi se često odlučuju da na školovanje odu u Mađarsku, a nakon studija često ne osećaju potrebu da se vrate u rodni grad.

Nema preciznih podataka na nivou opštine,  koliko je ljudi u poslednje vreme spakovalo kofere i otišlo u inostranstvo privremeno ili zauvek.Iz Srbije se u periodu od 2007. do 2014. godine, prema objavljenim podacima, iselilo oko 300.000 ljudi. Prosečan broj emigranata iz Srbije u razvijene države od 2004. do 2013. je godišnje iznosio 26.000, da bi već 2014. dostigao čak 58.000. Nije isključeno da taj broj i dalje raste, ali noviji podaci još nisu objavljeni. Na bazi ove  računice Bačku Topolu je u ovom periodu napustilo 2000 ljudi . Najveći broj pripada starosnoj kategoriji od 25 do 44 godine, a dominiraju tridesetogodišnjaci, od kojih svaki četvrti ima visoku ili višu školu.

Interesovanje za konkurse u okviru programa za razvoj vojvođanske privrede, koji sa oko 160 miliona evra finansira Vlada Mađarske, već sada prevazilazi očekivanja, rekao je, predsednik Skupštine Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. On je ponovio da je osnovni cilj programa da se pruži podrška vojvođanskim Mađarima koji žele da ostanu i privređuju u Srbiji. Ovo je samo delimično zaustavilo odlazak u inostranstvo jer madjarski državljani u Vojvodini obilato koriste dvojno državljanstvo od kojih je jedno evropsko i obezbedjuje lakši put do radnog mesta u državama Evropske Unije pa odlaze u potrazi za boljim životom, pre svega u Austriju i Nmeačku.

Da će se migracija ka Nemačkoj nastaviti, svedoči procena Instituta za ekonomska istraživanja iz Minhena, prema kojoj će do 2035. ova država morati da “uveze” čak 32 miliona imigranata kako bi oni svojim radom izdržavali sve starije nemačko stanovništvo.

Eto nove šanse za mlade iz Bačke Topole. Eto i razmišljanja za političke strukture, koje vode opštinu. Rezultat ove utakmice izmedju Nemačke i Srbije, odnosno malenkosti Bačke Topole,  sigurno neće biti predmet kladionica. Svak ko bi odigrao nešto drugo, sem keca, smatrao bi se, da je sa uma sišao. Velika je razlika izmedju 2000 evra mesečno, za redovno radno vreme i ovde najčešće plate od 200 evra. Starija kategorija , posebno žena, starijih od 40 godina u Bačkoj Topoli nema nikakve šanse,izgubljene su u vremenu i prostoru, za bilo kakav posao a u Nemačkoj , kao gerento domaćice zaradjuju i do 1500 evra.Ovo je priča iz ugla Bačke Topole ali, na žalost, priča se u gotovo u svakoj od 150 opština u Srbiji.

 

BAČKA TOPOLA – “KRIVAJA” DIGITALIZOVALA FARMU

Predsednica vlade Ana Brnabić otvorila je danas prvu digitalnu farmu u Srbiji i regionu, u Krivaji kod Bačke Topole, koja će poljoprivrednicima omogućiti da besplatno i “iz prve ruke” nauče kako da smanje rizike u proizvodnji, troše manje vode i đubriva i ulože manje sredstava, a dobiju veće prinose.

Premijerka je poručila da otvaranje digitalne farme pokazuje da je Srbija lider u regionu i da može da postane lider u Evropi kada je reč o digitalizaciji i novim tehnologijama u poljoprivredi.

“To danas vidimo, ali da bismo zadržali lidersku poziciju moramo da trčimo brzo, najbrže što možemo”, rekla je Brnabić.

U tom smislu, navela je da se što pre mora izgraditi zgrada Insituta “BioSens”, koji će biti evropski centar naučne izvrsnosti.

Za to će, dodala je, vlada uložiti 14 miliona evra, dodajući da je važno da se završi projektna dokumentacija i što pre krene gradnja koja će se završiti u što kraćem roku.

Takođe, navela je da je važno povezati baze podataka u poljoprivredi da bi se donosile efikasne odluke na bazi svih informacija.

Zato je vlada donela zaključak da osnuje radnu grupu, na čijem je čelu ministar poljoprivrede koja će na tome raditi sa “Biosensom”, dodala je premijerka.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je poljoprivreda u Srbiji važan pokretač i faktor razvoja, te da je u prethodnih šest-sedam godina izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije udvostručen.

Kako je rekao, EU je danas veliki investitor, trgovinski partner i donator Srbije i nastaviće da joj pruža podršku u procesu reformi na putu evropskih integracija, ali i za dobrobit ekonomije i građana Srbije.

Unija će, dodao je, nastaviti da pruža podršku Srbiji u inovacijama, kroz projekat “Horizons 2020”, kao i podršku srpskoj poljoprivredi kroz IPARD program, kojim će se obezbediti 175 miliona evra podrške.

Digitalnu farmu je osmislio Institut “BioSens”iz Novog Sada, u saradnji sa poljoprivrednim proizvođačem “Krivaja”, u okviru projekta ANTARES, koji zajednički finansiraju EU i Vlada Republike Srbije.

Fabrici je podvukao da je upravo projekat Antares, koji obuhvata dva najznačajnija sektora – IT i poljoprivredu, primer dobre saradnje Srbije i EU.

“Ovaj projekat EU i Vlada Srbije zajednički finansiraju sa 28 miliona evra, a cilj je da ‘BioSens’ postane naučni centar izuzetnosti koji će se baviti uspešno sa dva sektora i biti regionalni centar koji će okupljati poljoprivrednike, start ap kompanije, stručnjake u saradnji u ovim oblastima”, istakao je Fabrici.

Na farmi će poljoprivrednici moći da nauče kako nove tehnologije mogu da im pomognu da unaprede proizvodnju, od pripreme zemljišta, setve, navodnjavanja, ishrane bilja, do žetve i radova na pripremi naredne sezone.

Takođe, moći će da se informišu i o primeni dronova koji mapiraju teren, prate rast kultura, otkrivaju bolesti useva, jer kada se usevi posmatraju iz vazduha, vide se delovi parcele koji lošije napreduju, pa se mogu sprovesti lokalne mere.

Farma ima fizički deo – savremenu opremu, alate i mehanizaciju, ali i virtuelni, koji je, platforma AgroSens za praćenje useva koju poljoprivrednici koriste od oktobra.

Kroz tu platformu poljoprivrednicima su besplatno dostupni satelitski snimci Evropske svemirske agencije iz koje se na svakih pet dana može dobiti snimak parcele, na osnovu kojeg istraživači sa “BioSens” instituta daju izveštaj o stanju useva.

Može se, takođe, dobiti i vrlo precizna vremenska prognoza za određenu lokaciju, kao i meteo podaci o tome koliko je vode akumulirano na parceli.

BAČKA TOPOLA- MINISTAR ŠARČEVIĆ ,NAJAVIO ULAGANJA U ŠKOLE

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišao je danas  opštinu Bačka Topola, gde su, u okviru Programa modernizacije škola, privedeni kraju radovi, na obnovi Osnovne škole “Nikola Tesla”, obnovljena je stolarija, zamenjen krov, gromobranska instalacija, uredjeni su toaleti.  Vrednost izvedenih radova je 32 miliona dinara.

Šarčević je ocenio da je oš “Nikola Tesla” njemu  od ranije poznata kao  „institucija” i da je njen doprinos  obrazovanju veliki”

Tokom 2017. urađeno je mnogo na reformi obrazovanja, prvi veliki koraci su već učinjeni, a sada iščekujemo rezultate prvih pilot projekata i nastavljamo da ulažemo u modernizaciju i digitalizaciju škola, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

On je , istakao, da ono što može da očekuje đake , je redefinisan nastavni plan i program za prvi razred osnovne škole i gimnazije. Svi novi programi menjaju paradigmu učenja i načina rada, prelazimo sa učenja sadržaja, kako bi đaci mogli da primene stečena znanja, istakao je ministar.Govoreći o rezultatima njegovog Ministarstva tokom 2017. godine, Šarčević je istakao da su prvi i veliki koraci u reformi obrazovanja već učinjeni i podsetio da je usvojeno šest novih zakona u kojima su “kvalitet, efikasnost i autonomija tri glavne poluge”.

Uvođenje informatike sa elementima programiranja u peti razred osnovne škole, izmena zakona i uvođenje dualnog obrazovanja, Šarčević navodi kao tri uspeha Ministarstva na koja je najponosniji.

Marina Popović, zamenik predsednika opštine i resorni član opštinskog veća za obrazovanje, najavila je i novi veliki posao u obnavljanju “Nikole Tesle” drugom fazom radova  u prostorijama škole koji će biti usmereni na unutrašnje uredjenje, pre svegahodnika, trpezarije , kuhinje i kabineta.

“Dogovoreno je da se obnovi Osnovna škola “Čaki Lajoš”. Ulagaćemo u Gimnaziju i ekonomsku školu “Dositej Obradović ali i u dve ustanove- Centar za socijalni rad i Dom za lica ometena u mentalnom razvoju “Othon” iz Stare Moravice.”- kaže Popović

Ksenija Kustudić Djukić, direktor oš “Nikola Tesla, objasnila je, da je sve što je postignuto na uredjenju škole, plod dobre saradnje sa lokalnom samoupravom i pokrajinskom i republičkom vlašću. Zahvalila je minustru Šarčeviću, na bezrezervnoj podršci a  Marinu Popović i Nemanju Simovića apostrofirala, kao ljude koji su najviše doprineli, da ova škola sa 524 učenika, 16  odeljenja na srpskom i 15 odeljenja na madjarskom nastavnom jeziku, sada radi u uslovima koji obezbedjuju dostojansto, svima od učenika do nastavnog osoblja

 

 

 

 

BAČKA TOPOLA- POLICIJA PRIPREMA POJAČANJE

Tokom 2019. godine Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš dobiće 20 novih policajaca. Toliko mladih sa ovog područja će biti primljeno na osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Šta mogu da očekuju oni koji su konkurisali, mogli su da vide danas u subotičkoj policiji na Danu otvorenih vrata.

Mladi do 25 godina, sa završenom srednjom četvorogodišnjom školom, neosuđivani, bez dvojnog državljanstva.

Voljni da nose uniformu i željni policijskog poziva konkurisali su za osnovnu policijsku obuku, u nadi da će baš oni biti izabrani.

“Ja mogu sebe da zamislim kako sam u nekoj akciji ili tako nešto, to od malena volim, uvek mi je bilo interesantno”, kaže jedan od kandidata, Stefan Labus.

“Sebe vidim u tome, sebe mogu da zamislim u tom poslu i privlači me uniforma i sve to”- smatra njegov potencijalni kolega Ognjen Milojević.

“Oduvek sam želela da budem u uniformi, da kažem, da pomažem mojim građanima ove zemlje. To je plemenit posao i volela bih time da se bavim”, dodaje jedna od kandidatkinja, Bojana Konjević.

Ko će od ovih mladića i devojaka dobiti šansu da ispuni svoje snove i nosi uniformu znaće se po okončanju konkursa. Nakon toga sledi osamnaestomesečna obuka u Sremskoj Kamenici tokom koje stiču znanja i veštine potrebne za ovaj posao.

“Ja bih voleo da budete primljeni svi jer imamo potrebu za velikim brojem kolega. Novih, mladih, obučenih, stručnih. Međutim, mogućnosti su takve bile da je za ovu Policijsku upravu opredeljeno dvadeset”, poručuje im zamenik načelnika Policijske uprave u Subotici, Igor Velimirović.

Osnovna policijska obuka zamena je za nekadašnju Srednju školu unutrašnjih poslova, prilika je i osnov za zaposlenje u policiji. Plan je da ovakvi pozivi budu češći u budućnosti jer potreba za više policajaca u zajednici postoji.

BAČKA TOPOLA-SPAŠAVANJE PROPALE INVESTICIJE BUDŽETSKIM “MIŠIĆIMA”

. Od dobre ideje, 2018 se obeležava godina propale investicije, koju opština Bačka Topola pokušava da spasi sa 25 miliona, iz budžeta i očekivanje nove potpore pokrajinskih vlasti.

Dom učenika postaje tako ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda u potrošenom novcu. Zaista ekspertima je teško objasniti da će, koliko sutra, nešto što je trebalo da košta 50 miliona dinara , koštati , preko 200 miliona.

U strategiji razvoja bačkotopolske opštine,svojevremeno, je, krupnim slovima je označen “DOM UČENIKA” , nedaleko od Poljoprivredne škole, na  obali, akomulacionog jezera. Najvljen je kao rešenje dugogodišnjih problema, učenika putnika, koji su konačno, tu trebali naći utočište za vredan djački rad. Posebno je obradovalo jer je finansijer bio Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji trebao da isfinansira, sve za 50 miliona dinara,  preda  “ključ u ruke”a domaćini, samo da usele učenike. Od dobre ideje, 2018 se obeležava godina propale investicije, koju opština Bačka Topola pokušava da spasi sa 25 miliona, iz budžeta i očekivanje nove potpore pokrajinskih vlasti. U medjuvremenu je za “DOM UČENIKA” potrošeno novca, koliko za još dva nova ili oko 150 miliona dinara.

MUP je, nedavno saopštio,  da je subotička policija uhapsila bivšeg predsednikaopštine Bačka Topola i još dve osobe zbog osnova sumnje da su pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja oštetili za 40 miliona dinara. Oni su osumnjičeni da su od 2008. do 2012. godine potpisivali i overavali dokumenta sa neistinitim sadržajem u kojima je navedeno da je građevinsko preduzeće „Kovačević“ ugradilo materijal i izvelo radove na rekonstrukciji Doma učenika Bačka Topola, koji u stvarnosti nisu izvedeni.

Formalno pravno jeste tako. Dobri poznavoci prilika,  objšnjavaju da je direktni nadzor vršilo odgovorno stručno lice , potpisivalo takozvane “situacije” o izvršenim radovima a predsednik na osnovu toga potpisivao. Nije tu kraj kruga. Otvoreno se govori o megalomaniji,  tada, dobro pozicioniranih “političara” koji su insistirali na gradnji medjusprata, koji nije bio predvidjen projektnom dokumentacijom, što je podiglo vrednost investicije i onemogućilo da se posao za predvidjenih 50 miliona privede kraju, koji sada sede sa strane, plašeči se, da se neko ne doseti.

Zgrada “Doma učenika”, stoički propada, izložena zubu vremenaa gradjevinari su davno napustili gradilište. Opština je u nekoliko navrata intervenisala, ne bi li spasila što se spasiti može. Poslednje što je radjeno bila je ekektroinstalacija ali je novca brzo presušilo i ponovo sve stalo. Godina 2018 označila je da opština ne odustaje pa se odvažila da , od nešto više od 1,5 milijardi budžeta, odvoji 25 miliona, kako bi spasila objekat , od propadanja. Na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici Skupštine opštine, odbornicima je rečenoda će se pokušati nedostatak nadomestiti iz pokrajinskih fondova.

Dom učenika postaje tako ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda u potrošenom novcu. Zaista ekspertima je teško objasniti da će, koliko sutra, nešto što je trebalo da košta 50 miliona dinara , koštati , preko 200 miliona. Da li će za opremu trebati , još toliko, ostaje bačkotopolčanima da saznaju i da se pitaju dokle će da svojim dinarom krpe tudje rupe, slično kao što je bio slučaj sa 100 miliona Doma zdravlja “Dr Janoš Hadži”

 

BAČKA TOPOLA- “PROSPERITATI”,BAČKOTOPOLČANIMA, 529 MILIONA

BAČKA TOPOLA -Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona  i “SILA” sa 50 miliona dinara.

Preko četiri hiljade poljoprivrednih mašina, traktora i priključnih alata na poljima Vojvodine nosi nalepnicu „Prosperitati” koja označava da su kupljeni iz donacije mađarske vlade. To je samo deo onoga što je urađeno u poslednje dve godine, a predstoji još treća godina realizacije programa Fondacije „Prosperitati” čiji će ukupan bilans biti: 200 miliona evra novca mađarske vlade raspodeljeno kroz bespovratne donacije ili kreditne podsticaje za, kako se procenjuje, 15.000 domaćinstava u Vojvodini.

Program pomoći mađarske vlade sunarodnicima preko granice, jedan od uslova za konkurisanje jeste dvojno državljanstvo, predstavljen je krajem 2015. godine, a njegovo ostvarivanje krenulo je kao pilot-projekat u Vojvodini januara 2016. godine. Fondacije „Prosperitati”, posredstvom koje se ova pomoć realizuje, početna suma od 160 miliona evra (50 milijardi forinti) nakon dobrih iskustava povećana je na preko 200 miliona evra.

Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona  i “SILA” sa 50 miliona dinara.

. Od ukupno 36 pristiglih projekata, prihvaćeno je 10 u poljoprivredi i 13 u privredi. Prihvaćeni projekti u poljoprivredi imaju obavezu da ostvare integraciju, objašnjava Balit Juhas rukovodilac Fondacije “Prosperitati” i dodaje da je reč  o velikim proizvođačima sposobnim da imaju zaokružen proces proizvodnje od uzgoja do prerade i plasmana. Ukupna vrednost ovih investicija je 10 milijardi dinara. Juhas dodaje da je poslednjih dana 2017. godine zaključen i konkurs za srednja preduzeća i gazdinstva, gde je vrednost ulaganja do pola miliona evra, i tu očekuju investicije u ukupnoj visini od 20 miliona evra te da ćeu sledećem koraku biti raspisan konkurs za male proizvođače, koji će biti dobavljači velikih proizvođača, prerađivača, integratora.

„Na taj način ćemo zaokružiti razvojni ciklus i povezati ljude, što smatramo da je izuzetno bitno, u vrednosnu vertikalu. Ne može da se dogodi da razvijemo kapacitete, a da nemamo dobavljače, krenuli smo od malih proizvođača do velikih, integrisanih sistema. Očekujemo i povezivanje sa oko 4.300 dobavljača i gledamo da svima pomognemo da se razviju u tom vrednosnom lancu”, kaže Juhas.

PODELJENO PUNO PARA, KAKO KOME, NAJVIŠE SVOJ SVOME

Opština Bačka Topola ove godine izdvojila sredstva za podršku 114 udruženja građana.

Gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder potpisao je  ugovore o podršci 114 udruženja građana u ukupnom iznosu 15.110.000 dinara. Ovim sredstvima će se sufinansirati privredni razvoj, socijalna i dečja zaštita, kultura, izdavanje knjiga i monografija, štampani mediji, organizacije koje se bave zaštitom životne sredine kao i crkve, za njihov rad i realizaciju programa.

Rekorderi po primljenim iznosima su, BETEŽDA, sa 2,5 miliona dinara , Asocijacija za razvoj opštine , 1,65 miliona i SPC BAJŠA sa 1 milion dinara. Potom slede CIVIL sa 850.000 dinara, NADJAPATI KUKAC PETER sa 450.000 dinara i URKO sa 370.000 dinara. Ostali su zadovoljeni sa iznosima od 10.000 do 50.000 dinara.

Gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder kaže da ovi iznosi nisu niži nego prošle godine i da srazmerno rastu povećanjem budžeta. To je dobra vest za sve i smatram da ćemo i nadalje tako raditi – dodao je prvi čovek Bačke Topole. On je posebno istakao svoje zadovoljstvo što su prošle godine svi pobednici na konkursu uspeli da podnesu obračune utrošenih sredstava na za to predviđen način.

BAČKA TOPOLA-170 GODINA MADJARSKE BORBE , ZA SLOBODU

U bačkotolopolskom Mađarskom kulturnom centru “Zoltan Kodalj” održana je prigodna svečanost posvećena mađarskoj borbi za slobodu 1848/49 godine. U prepunoj sali su nastupili brojni izvođači, čime je obeležana 170 godišnjica istorijskih događanja.

Pozdravni govor je održao Nimrod Tomik, predsednik izvršnog odbora mesne zajednice Bačka Topola i mesne organizacije Saveza vojvođanskih Mađara, a manifestaciju su uveličali i Atila Menjhert, konzul mađarskog generalnog konzulata u Subotici, te funkcioneri Mađarskog nacionalnog saveta, lokalni i pokrajinski predstavnici SVM.

 

U GUNAROŠU NOVE TABLE SLEDI OBNOVA SALE ZA FISLULTURU

Osnovna škola “Đerđ Deže” iz Gunaroša je dobila nove, savremene školske table zahvaljujući konkursu pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Pohađa je oko 120 učenika na mađarskom jeziku. Njih je posetio pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš kako bi se uverio u obavljene radove, a sledi i obnova sale za fiskulturu.

Na nove table se piše flomasterima u boji, koje su zamenile stare table u sedam razreda. Učenicima se sviđaju nove table, kažu da se puno bolje vide. Prijašnjih godina su zahvaljujući konkursima pokrajinskog sekretarijata obnovljeni računari i interijer, a sada konkurišu za sređivanje krova fiskulturne sale. Direktorka Hermina Čikoš kaže da je zgrada građena sedamdesetih godina i otada nije bilo radova na njoj. Zbog kondenzovane vode je patos uvek bio mokar, krov je prokišnjavao, osvetljenje je propalo.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš kaže da bi želeli da konstantno iz godine u godinu obezbeđuju sredstva za ove radove i osavremenjavanje škola.