btpn – Page 166 – BT Public News

НОВАЦ ЗА МЛАДЕ БРАЧНЕ ПАРОВЕ – КУЋА НА СЕЛУ

„Без развијеног и богатог села, без села у коме ће млади људи да одрастају, да раде и привређују – нема будућности, не само у Војводини, него и у целој земљи“, рекао је председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић обраћајући се младим брачним паровима који су добили средства за куповину сеоских кућа са окућницом.

У другом конкурсном кругу за куповину кућа на селу, 74 млада брачна и ванбрачна пара из Војводине, којима су данас у Покрајинској влади уручени уговори, добила су кров над главом. За ту намену из покрајинског буџета издвојено је 68 милиона динара.

Покрајинска влада је у протеклом периоду креирала бројне мере намењене ревитализацији војвођанских села. Једна од најзапаженијих активности управо је додела средстава младим брачним паровима за куповину сеоских кућа са окућницом, са циљем како трајног решавања стамбеног питања младих људи, тако и подмлађивања села и доласка младих стручњака у сеоске средине. У мају 2015, након првог конкурса у укупном износу од 40 милиона динара, свој дом на селу стекле су 42 породице, а вртићи и сеоске школе у Војводини постале су богатије за скоро стотину деце.

„У нашем друштву влада убеђење како је живот у граду идеалан, а да је живот у селу мање квалитетан. Свако, ко је одрастао у селу, зна да не постоји безбрижније, безбедније и здравије одрастање од одрастања у селу“, рекао је покрајински премијер др Бојан Пајтић. Он је додао да су годинама уназад, у више стотина војвођанских села, изграђене канализационе, водоводне и путне мреже, што је омогућило да је данас живот на селу много бољи, те да је то прави амбијент у коме родитељ пожели да негује своје дете.

„Задовољство је када видимо да је резултат овог програма што ће у војвођанским селима бити три стотине становника више, од којих су око 150 деца“, истакао је председник Пајтић и додао да је то велики импулс за развој села, те да ће Покрајинска влада наставити са реализацијом овог програма све док буде заинтересованих младих парова.

Председник Пајтић је још додао да је једна од важних предности овог програма и то што ће поред крова над главом, ови млади људи добити и „хлеб у руке“, јер уз кућу имају окућницу где могу да се баве органском пољопривредном производњом.

Пајтић је изразио наду да ће овај програм бити пример другима у земљи да спроводе мере које евидентно доприносе побољшању живота у Србији.

Потпредседник Покрајинске владе Мирослав Васин нагласио је да Покрајинска влада кроз овај програм жели да постигне три циља.

„Желимо да покажемо да војвођанско село јесте наша предност, а не хендикеп, како се то углавном може чути. Празне куће и окућнице у нашим селима треба да искористимо на добробит грађана, а ми то кроз овај програм управо и чинимо“, рекао је потпредседник Васин и додао да овај програм, великом броји младих грађана из Војводине, може да пружи бољи живот.

„С друге стране, показали смо и да није тачно да нико неће да живи у селу, да није тачно да млади људи као свој главни циљ постављају живот у граду. Ови млади људи су показали да је велики број оних који своју будућност и егзистенцију виде на управо у селу“, рекао је потпредседник Васин и додао да је у оба конкурсна круга интересовање младих за овај програм било изузетно велико, те да још око шест стотина малих парова било заинтересовано за куповину кућа у селу, што, како је навео, Покрајинску владу обавезује да настави са програмом.

„Чињеница да данас људи исказују жељу да се врате и живе у селу, јесте завршна фаза многих пројеката Покрајинске владе којима смо унапређивали војвођанско село“ , рекао је потпредседник Васин и нагласио да је протеклих година у војвођанским селима изграђено и реновирано на десетине школских и спортских хала, домова здравља и културе, образовних установа и друго, чиме су створени услови за квалитетнији живот.

Весна Шијачки, директорка Завода за равноправност полова, истакла је да данашња активност носи неколико важних животних порука. Једна од најважнијих, из перспективе родних политика, јесте економско оснаживање жена, јер су жене имале прилику да равноправно и заједно са својим партнерима учествују на конкурсу, те да ће бити сувласнице купљених кућа. Такође, овим младим људима биће пружена и могућност да похађају обуку за органску пољопривредну производњу, те да у својим баштама гаје безбедно воће и поврће за своје потреба, али и за тржиште, ако то буду желели.

Након доделе уговора младим брачним паровима, испред зграде Покрајинске владе одржана је хумана акција – изложба паса под називом „И ја желим дом“, у сарадњи са Прихватилиштем за псе ЈАЗИП из Врбаса. Двадесет брачних парова, добитника средстава по конкурсу за куће, изјаснило се да жели да удоми пса, тако да су свој дом данас стекли и напуштени пси.

BESPLATNA DOKUMENTA ZA GRADJANE

Novim Zakonom koji je na predlog ministartsva za lokalnu samoupravu usvojila Vlada Srbije dokumenta potrebna gradjanima , a koja su u posedu države biće besplatna . Državni službenici će sve podatke koji se tiču građana, a nalaze se u službenim evidencijama, morati sami da obezbede.
„Izvod iz matične knjige rođenih, Uverenje o državljanstvu i mnoga druga dokumenta koja su u posedu države, a koji su građani ranije morali sami da pribavljaju kako bi ostvarivili svoja prava, ovim Zakonom će postepeno otići u istoriju. Naime, 90 dana od usvajanja ovog zakona u Skupštini Srbije, državni službenici će sve podatke koji se tiču građana, a nalaze se u službenim evidencijama, morati sami da obezbede. U suprotnom, zakonom su predviđene rigorozne kazne za nepoštovanje ove odredbe“, navodi se na sajtu ministarstva.

REVOLT MEDICINARA I ŠTRAJK UPOZORENJA

U Domu zdravlja Bačka Topola, zdravstveni radnicu su, danas, zaustavili rad na jedan sat. Odluku o štrajku upozorenja u svim ustanovama zdravstva doneo je Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.
Predsednik sindikata Vojislav Živković upozorava. „Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Namera vlasti da nam ukinu dodatak za minuli rad i da promene način obračuna naknada zarade, a već smo odavno uskraćeni za topli obrok i regres za godišnji odmor, nakon smanjenja zarade od 10% u prošloj godini i realnog pada vrednosti naših zarada koje traje godinama, dovelo je do ogromnog nezadovoljstva zaposlenih. Nezadovoljstvo nacrtom zakona, pa pregovori u Radnoj grupi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, pa dogovor koji je voljom jednog ministra bačen u smeće, uz izgovorene vrlo neprijatne aluzije na promenu države onima kojima se to ne sviđa. Pregovori se nastavljaju, a sindikati su ovog puta odlučniji nego ikada da je dostignuta crvena linija preko koje nas više ne mogu gaziti.”
U svome obraćanju javnosti Živković je istakao, da su se svi oni kojima je minimum procesa rada to dozvoljavao, odazvali pozivu Sindikata, bez obzira na sindikalnu pripadnost.
“ U glavnom hodniku na prizemlju bili su okupljeni rame uz rame lekari, sestre i nezdravstveni radnici, jedinstveni u iskazivanju odlučnosti da se minimum profesionalnog, a rekao bih i ljudskog dostojanstva, brani svim silama. Pročitano je saopštenje Sindikata i okupljenima predstavljena problematika vezana uz sporni zakon. Problema ima mnogo, ali je ovaj sada gorući. Sindikat nema nameru da dozvoli dalje atake na ionako ozbiljno narušen socijalni status zaposlenih.”

U IME NARODA, BORBA ZA OPSTANAK

Prema pisanju portala Eko balans, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine izražava zabrinutost zbog sve češćih pritisaka na predstavnike udruženja građana i aktivista u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
“U najnovijem periodu svedoci smo vođenja postupaka protiv ekoloških aktivista iz Bačke Topole koji javno ukazuju na probleme koje imaju građani sa zagađenjem vazduha, reke Krivaje i uništavanjem zaštitnih zelenih pojaseva uz poljoprivredne površine.
Tako tvrde u Sekretarijatu a Osnovni sud u Subotici presudjuje. U ime naroda – Nastavnik, Dragan Pečurica , kriv je, jer se namerio da naruši poslovni ugled kolektiva AIK „Bačka Topola“ odnosno njegove radne jedinice „Žibel“. Prema tvrdnji suda u vremenskom periodu od novembra 2014, do 6.februara 2015, o poslovanju firme, koja se bavi preradom klaničnog otpada, javnim istupima i putem internet stranice , mojabačkatopola, iznosio je neistinite podatke o poslovanju tužioca. Za to treba da plati kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara plus sudske troškove .
Sudski je to epilog , jer, Dragan Pečurica, već duže vreme poziva građane na protestni skup za očuvanje životne sredine u ovom mestu svakog 17 dana u mesecu. Pečurica tvrdi da se iz fabrike za preradu animalnog otpada „Žibel“ koja posluje u okviru AIK „Bačka Topola“ širi nesnosan smrad i da se zagađuje vazduh, voda i zemlja kao i voda reke Krivaje. Do sada je peticiju, sa istom sadržinom, protiv ove firme, potpisalo viže od hiljadu gradjana, koji se sasvim sigurno, ne slažu, sa delom naroda u čije ime je sud doneo presudu o kazni. Nedavna anketa našeg portala potvrdila je da su aero zagadjenja Bačke Topole i dan danas aktuelna , gradjani kažu, naročito vikendom u popodnevnim i večernjim satima.
Pečurica ne odustaje ,od dalje borbe i prava na zdravu životnu sredinu, koju mu kako tvrdi, garantuje Ustav Republike Srbije. Podneo je tužbe, protiv opštinskog inspektora za zaštitu životne sredine, protiv AIK-a „Bačka Topola“, kao i protiv direktora ove firme lično. Ni jedna od tih tužbi nije pretočena u sudski postupak .
Pokrajinski sekretarijat podržava aktivnosti udruženja građana i aktivista u oblasti životne sredine i zalaže se za poštovanje zakonske regulative i procedura, kao i za strogo sankcionisanje svih onih koji zagađuju životnu sredinu. U ovom slučaju to sasvim sigurno nije Pečurica.
Da bi smo unapredili nepovoljno stanje životne sredine i ispunili zahtevne evropske standarde, partnerstvo sa udruženjima građana je od izuzetnog značaja”- navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
U medjuvremenu „rodio se još jedan slučaj. Preduzeće “Krivaja” tužila je Đuru Vavroša, predsednik Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje, jer je “nakon njegovih izjava firmi narušen ugled i kreditna sposobnost”.Vavroš je , dobitnik Zelenog lista 2013, jedne od najprestižnijih ekoloških nagrada u zemlji, kaže , da je tužbu dobio pre nekoliko dana i da ga je podstakla da nastavi sa radom i zaštitom prirode.
“Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su oni to izorali. Zasadili smo još 700 duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji “Zelena patrola” i na osnovu toga su podneli tužbu i traže da me osude na godinu dana zatvora. Suđenje je zakazano ali me takve pretnje neće nikada zaplašiti – poručuje Vavroš
“Jedan osudjeni i jedan optuzeni. Ja Dragan Pecurica, sam osudjen i to mi bas i ne sluzi na čast, ali sta da se radi. Želis dobro svim gradjanima i osude te. Radis zlo svim gradjanima i nagrade te! A Djuro mi zavidi! Verovatno nece dugo!Jos nam nedostaje gospodin Nikola Aleksic. On je mnogo zilaviji od nas nece se on tako lako dati osuditi. Zelim mu sve najbolje. Potrudice se mocni i bogati zagadjivaci i ostali da se na ovom spisku nadje jos mnogo aktivista i zastitnika prirode, ali sta kada nas sve osude i uklone? Hoce li nam biti bolje?!

ZA POMOĆ, MADJARIMA U SRBIJI, 160 MILIONA EVRA

Savez vojvođanskih Mađara i mađarska vlada raspodeliće oko 160 miliona evra pomoći susedne Mađarske preduzećima u Vojvodini, što je suma koja je jednaka dvoipogodišnjem vojvođanskom budžetu, najavio je predsednik SVM-a Ištvan Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine. Kako su preneli mediji na mađarskom u Vojvodini, Pastor je objasnio da će ukupno 50 milijardi forinti biti podeljeno u naredne tri godine – 20 milijardi forinti biće podeljeno kao nepovratna pomoć, a za ukupno 30 milijardi forinti povoljnih kredita će moći da konkurišu vojvođanska preduzeća.
To je nastavak finansiranja , od lane, kada je trideset osam firmi, donirano sa ukupno 37,8 miliona evra. Najviše ih je iz Subotice i Bačke Topole – dobile su blizu 20 miliona evra. Novac su tada dobile samo proverene firme, odnosno preduzeća koja su Budimpešti preporučili mađarski političari iz Srbije
I ovaj put, raspodelu subvencija će obavljati SVM i Vlada Mađarske zajedno, objasnio je Pastor i najavio da prvi krug konkursa počinje u januaru i prvenstveno će se odnositi na mikropreduzeća i porodična preduzeća, na projekte razvoja u poljoprivredi i na standardizaciju.
“Cilj programa je da se preokrene sadašnja tendencija odlaska mladih iz Vojvodine na rad u inostranstvo”, rekao je Pastor.
U komisijama za procenu konkursnih prijava treba da budu stručnjaci, a ne vlasnici partijske knjižice, rečeno je na savetovanju koje je u Subotici organizovao Mađarski pokret, a prenosi portal Vojvodina danas.
Otkako je došao na vlast u Mađarskoj, predsednik Vlade, Viktor Orban se ozbiljno posvetio poboljšanju političkog i ekonomskog položaja Mađara van Mađarske. Ministarstvo ekonomije Madjarske, donelo je pre dve godine takozvani Vekerle plan pomoći Mađarima u okruženju. Zvanično, namera Orbanovog kabineta je da se putem finansijske podrške zemljacima omogući bolji život da bi ostali tamo gde su se rodili.
Prema pisanju subotičkog portala mađarska vlada dosad je kreditrala 38 preduzeća u Srbiji s ukupno 37,8 miliona evra. Ne treba posebno isticati da su sva ona u Vojvodini i da su pare dobili domači Mađari. Zanimljiva su i imena firmi – Vinarija „Zvonko Bogdan” u vlasništvu Lajoša Čakanja dobila je kredit do pet miliona evra, pola miliona manje sleglo se na račun “Masterplasta” predsednika subotičkog odbora SVM-a Tibora Bunforda i još tri miliona evra na račun preduzeća njegovog sina Olivera. Istu sumu dobila je i firma “Cim gas” Čabe Kerna.
Najviše novca dobila je Vinarija “Zvonko Bogdan” iz Subotice, čak 5 milona evra. Sledeći na spisku po visini dobijenih para iz Mađarske je Masterplast, takođe iz Subotice. Njemu je pripalo 4,5 miliona evra. Treće pozicionirani na ovoj neobičnoj listi je Sat-trakt iz Bačke topole sa 3.642.800 evra. Zatim slede Oliver Bunfort i CAM-gas iz Subotice sa po 3.000.000 evra. Prima ZZ, iz Bačkih Vinograda dobila je poklon iz Budimpešte od 2.705.070 evra. Orbanov podsticaj u iznosu od 2.183.000 dobila je Sila RT iz Stare Moravice. Sledi Mini Pani iz Subotice sa 2.000.000 evra, potom Tisa coop iz Kanjiže sa 1.515.000 evra. Na listi povlašćenih Orbanovih milionera u Srbiji našli su se i Agrocoop iz Bačke Topole, kom je dodeljeno 1,2 miliona evra, Yumol iz Subotice sa 1,3 mil. evra. Aretol iz Novog Sada i Geneza iz Kanjiže dobili su okruglih 1.000.000 evra. Agroprodukt iz Bečeja bogatiji je za 985.000 evra, pristiglih iz Mađarske. Subotička štamparija Grafoprodukt, dobila je 150.000 evra, Metaloprerađivač iz Sente 150.000, Telekpaprika, Martonoš 400.000 evra, Hedera iz Hajdukova 150.000 evra, Selma, Subotica 230.000 evra. Na spisku su i vinarija Vindulo iz Temerina sa 200.000 evra, Arok i Arok iz Čoke sa 350.000, Sumik, Subotica 250.000, Rasveta, Subotica 125.000 evra. Silos – teh iz Sente dobio je 154.000 evra, Agrokons iz Feketić 475.000, Balasa, Čantavir 230.000 evra, Časakert, Zrenjanin 350.000 evra, EV-pro, Subotica 300.000 evra, Kešenović iz Čantavira 200.000 evra, Tipp net iz Subotice 120.000, Hoffi cuki iz Temerina 580.000 evra i još šest firmi koje su ukupno dobile 420.320 evra. Kad se sve sabere vlada iz Budimpešte upumpala je u mađarske firme u Srbiji ravno 37.865.190 evra.
Putem javnih konkursa sada če biti dodijeljeno 160 miliona eura u tri godišnje tranše.Nadzor nad raspodelom kredita vršit će Savez vojvođanskih Mađara, čiji lider predsedava Skupštinom Vojvodine navodi All Jazeera i citira Istvana Pastora.
„Taj novac će se praktično implementirati ovde u Srbiji. Ovde će se stvarati doprinos bruto društvenom proizvodu Republike Srbije, tu će zapošljavati ljude, tu će se trošiti novac koji se tu bude zarađivao i tu će se plaćati porezi. Sa tog aspekta mislim da je ovo jedna podrška koja je svakome veoma značajna“
Od ove finansijske intervencije mnogi očekuju, da će, bar donekle, zaustaviti vidljiv odlazak mladih sa severa Bačke, koji masovno odlaze u zemlje EU, zahvaljujuči dvojnom državljanstvu – madjarskim pasošima, koje su dobili upravo na inicijativu Orbanove Vlade.

SNS, SVM I “OSTALA POLITIČKA BURANIJA”

Politički akteri u opštini Bačka Topola, pred proletnje izbore 2016. godine polagano pregrupišu redove. Dve su centralne kolone, koje okupljaju „poliičku buraniju“, ne bi li uvećali, za koji procenat svoj konačan rezultat. U jednom stroju je Srpska napredna stranka, sa za sada jedinim verifikovanim saveznikom – SDP. U drugom Savez vojvodjanskih Madjara, koji je u lokalu najavio druženje sa ostalim političkim partijama madjarskog predznaka.
Iako zajedno sede u opštinskoj vlasti SNS i SVM na narednim izborima žele svoju većinu kako bi im pripalo više ključnih funkcija u Opštinskom veću i javnim preduzećima. Dobro obavešteni izvori ukazuju na javna i tajna sastajanja sa budućim koalicionim partnerima.
Najviše je zabrinut SPS, koji je na prethodnim izborima jedva prešao cenzus a neka istraživanja političke scene im ukazuju da će to ovaj put, sa 3,6 posto, teško biti moguće. Zato bi se bilo dobro udomiti , bar na lokalu, kako to oni kažu , sa „siguricom“, iako na parlamentarnim izborima , prema dosadašnjim najavama, neče biti tako.Za svaki slučaj njihova siva eminecija, oličena u privrednicima iz onih vremena, razmišlja o Srpskoj narodnoj partiji Nenada Popovića, ne toliko ideološki, koliko interesno.
Naš izvor, potvrdjuje razgovore SNS-a sa grupama gradjana, nekim koji su se na prošlim izborima borili za socijalnu pravdu i novim u medjuvremenu stasalim i ojačalim na minulim izborima za Mesnu zajednicu. Računaju naprednjaci i na dobro pozicionirane ljude, raspadnute Demokratske stranke , u Krivaji, Rogatici, Pobedi…koji bi ovaj put svoj autoritet trebali da upotrebe i donesu glasove.
LSV računa na svoje verne glasače i računa na prelazak cenzusa. Da li će im se gazde dogovoriti pa nastupiti zajedno sa Borisom Tadićem, Čedom Jovanovićem i jos ponekim čije ime baš mnogo ne znači, za sada je nepoznanica.Dosadašnji izbori su pokazali da LDP nikada nije uspeo da sakupi dovoljan broj glasova da nastupi na izborima pa ako bude koalicije jasno je na će se „šlepati“ na ledjima „ligaša“. Tu je i Demokratska stranka, kao mogući saveznik, koja teško da če pomoči posle post izbornog debakla, kada je od sedam odbornika , zbog rasula, ostala bez ijednog. Da bi spasili ostanak u sadašnjoj vlasti na volšeban način „nabavili“ su jednoga bivšeg odbornika LSV-a.
Savez vojvodjanskih Madjara ulazi u izbore pod hipotekom lošeg rada nedavno smenjenog rukovodstva. Pratio je ih je niz afera trošenja novca gradjana bez mere, u svoju korist. Svesrdno su im u tome pomagali DS, SPS i neke medju kombinacije ali ih to nije oslobodilo tereta vodeće stranke u opštini. Zato su se valjda opredelili da posle četvorogodišnje pauze ponovo, najverovatnije, oprobaju zajednički nastup, sa ostalim madjarskim partijama u opštini, sa kojima u minulom periodu nisu imali „diplomatske odnose“. Nužda zakon menja, pa su u toku pregovori, šta i koliko kome, kad bude .Razmišljaju u SVM i o grupama gradjana, jer su upravo oni odnosili najviše glasova iz madjarskog biračkog tela.
Interesantno je da je rano kao nikada do sada lansirana priča o svrstavanju u dva politička tabora, srpskom i madjarskom. Valjda zato da bi se obezbedilo nacionalno pregrupisavanje, da bi se pridobilo onih 30 posto neopredeljenih, koliko se smatra da ima u biračkom telu.
Niko ne razmišlja da pokaze šta je uradio, da mu izborni adut bude, u funkciju stavljen sportsko rekreacioni centar „Venus“, bivši hotel „Vojvodina“, hiljade radnih mesta u Industriskoj zoni, Solarno polje za proizvodnju struje, omladina koja ostaje a ne odlazi u svet.
Dokoni, su otvorili kladionicu, da če ovo isto, biti novi projekti koji treba da obeznane glasače, kao u prethodna dva izborna mandata. Kladionica ne bi funkcionisala, da nema i onih drugih koji misle da će biti i nešto novo, pregalački.

Banke preuzimaju „Žitka“-radnici bez plata

Zbog hipoteke skoro cela imovina “Žitka“ iz Bačke Topole, je prešla u vlasništvo banaka, a radnici koji su pristali na prekid posla ostali bez otpremnine a sadašnji platu nisu primili od novembra. To je epolog visegodišnje agonije u jednoj od, nekada, prstižnih firmi, za skadistenje i preradu pšenice na samom početku 2016. godine.
„U „Žitku“ ne spore da su nam dužni plate, potvrdjeno je to i sudskim odlukama ali para nema. Ja predstavljam 43 radnika, koji nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice i prepušteni su ulici.“. – kaže Ema Tot.
Tadiša Sandić, predsednik Samostalnog sindikata ukazuje da oko 200 miliona dinara potražuju radnici, da je novca za ispaltu bilo ali da je netragom nestao.
„Vlasnik „Verano motors je za sve je kriv. Uništena je firma koja je zapošljavalaoko 600 radnika. Sada ima pedesetak“ -veli Sandić.
“Žitko”, kao jedna od vodećih kompanija za preradu žitarica u Srbiji, koja je kupljena za 2,8 miliona evra, imala je u vlasništvu najveće smeštajne kapacitete za žito na prostoru bivše Jugoslavije od 100.000 tona, mlinove u Bačkoj Topoli, Staroj Moravici i Lovćencu, kao i fabriku testa , posećaju u sindikatu.U vlasništvu “Žitka”je bilo i Poljoprivredno preduzeće “Pačir” sa 1.200 hektara zemlje i najsavremenijim objektima za tov svinja i uzgoj goveda sa fabrikom stočne hrane, koju je vlasnik 2009. godine prodao za četri miliona evra.
U međuvremenu je “Žitko” zadužen više desetina miliona evra čime je potpuno urušen, tvrde u sindikatu i ukazuju da su glavni poverioci Komercijalna i AIK banka.
Time su radnici, čiji je broj od privatizacije do danas više nego prepolovljen, dovedeni do prosjačkog štapa, a oni koji se pozivaju na sporazumni raskid radnog odnosa, a njih je oko 100, nezdovoljni su ponuđenom otpremninom, ističu u sindikatu.
Prema rečima predsednika sindikata “Žitko” a.d. Tadiše Sandića za otpremninu se nudi polovina novčane sume koja je predviđena Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu i to na 10 mesečnih rata, bez garancija da će tako i biti učinjeno.
On je podsetio da je dnevno iz “Žitka” ranije izlazilo po 30 šlepera prerađevina od žita, a sada, kako je naveo, ni jedan kombi, “što potvrđuje da je menadžment i vlasnik ‘Verano motors’ koji je koristio objekte ‘Žitka’ za hipoteke, pa se sada javljaju poverioci sa potraživanjima, koji su potpuno urušili preduzeće”.

Policijska stanica u Bačkoj Topoli podnela je krivičnu prijavu, Višem Javnom Tužilaštvu u Subotici, protiv bivše predsednice opštine, Bačka Topola, Melinde Kokai Mernjak, zbog krivičnog dela, zloupotrebe službenog položaja

Višem javnom Tužilastvu u Subotici, podneta je krivična prijava protiv Melinde Kokai Mernjak, od strane policiske stanice u Bačkoj Topoli. Kokaijeva se tereti za krivično delo zloupotrebe službenog položajaa vezano za isplate prema Ferencu Totu. Naši izvori iz opštine Bačka Topola navode da se radi o isplatama Ferencu Totu, koji je na nezakonit način obavljao funkciju Zamenika predsednika opštine u periodu od 28. juna 2012 do 29. novembra 2012 . Na ime naknade mu je isplaćeno 460.253.01 dinara koji mu nisu pripadali jer je istovremeno obavljao posao u Domu zdravlja u punom radnom vremenu. Upozorva, naš izvor, da po Zakonu o lokalnoj samoupravi posao zamenika predsednika opštine mora obavljati profesionalno lice u punom radnom vremenu a nikako volonter. Inače Melinda Kokai Mernjak poznata je po tome što je sa kompletnom ekipom, smenjena sa mesta prvog čoveka opštine Bačka Topola, na inicijativu, rukovodstva Saveza vojvođanskih Mađara, jer je povećavala nezakonito plate sebi i rukovodstvu opštine Bačka Topola. Naime, imala je platu od oko 180.000,00 dinara od čega je samo stimulacija za dobar rad bila 50.000,00 dinara.Obični građani Bačke Topole u proseku su tada zarađivali 36.548 dinara neto ili 50.000 dinara bruto“ . Predsednica opštine i njene kolege funkcioneri, prema navodima portala „Pištaljka“ svojim platama i stimulacijama kršili su Zakon i odluku Vlade Republike Srbije o platama. Naime samo plata predsednice Kokai Mernjak je bila za 40.000,00 dinara veća nego li je to bilo dozvoljeno.

Partijsko zapošljavanje tera mlade u pečalbu sa mađarskim pasošima

Put u bolji život u nekoj od zemalja Evropske unije, pre svega Austriji, Nemačkoj i Engleskoj, sa severa Bačke, vodi preko dobijanja državljanstva Mađarske pa time i pasoša, koji obezbeđuje trajan boravak u nekim od ovih zemalja. Od 2011 do danas oko 150.000 državljana Srbije zatražilo je mađarsko državljanstvo od kojih je veliki broj položio zakletvu i time stekao pravo na putnu ispravu za beg iz zemlje.
Najviše zahteva podneli su vojvođanski Mađari ali u korak sa njima su i Srbi iz Vojvodine. Prema nezvaničnim informacijama Srbi iz Beograda, centralne Srbije i APV predstavljaju četvrtinu od ukupnog broja. Za dobijanje mađarskog državljanstva potrebni su vam preci, rođeni u Ugarskoj do 1921. ili Bačkoj od 1941. do 1945. Drugi uslov je znanje mađarskog jezika.
„ Ne samo iz Bačke Topole, Subotice, Sombora, Bečeja, Kanjiže, Temerina, već i iz obližnjih sela mladi odlaze, traže bolji život u inostranstvu. Posebno me zabrinjava činjenica da mnogi srednjoškolci, već planiraju odlazak. Mislim da je veliki problem, pesimizam i negativno raspoloženje, kojima je uzrok stalno otpuštanje i malo novih radnih mesta. Tamo gde se pojave posao dobijaju partiski kadrovi pa tako ako niste na „liniji“ nemate šansu da radite. U državnom sektoru i tajkunskim firmama to je isključivi kriterijum za dobijanje posla“- kaže Janoš Hadži, predsednik Udruženja građana Pro komune.
Hadži tvrdi da su u poslednje vreme pooštreni kriterijumi oko predaja dokumentacije, zahteva se odlično znanje jezika, koji proveravaju, ne samo tokom intervjua, već i prilikom davanja zakletve, ali da ljudi u trci za poslom sve više uzimaju časove mađarskog jezika.
Dobri poznavaoci prilika , oko iseljavanja, pre svega severa Vojvodine, na primeru opštine Bačka Topola objašnjavaju odliv koji se kontinuirano odvija u poslednjih petnaestak godine. Od opštine koja je brojala 42.000 ljudi na prethodnom popisu, u periodu od deset godina, iselilo se ili umrlo gotovo 10.000 ljudi. Objašnjavaju to, odlaskom mladih i mortalitetom starih.Procenjuju da je tendencija nastavljena i poslednje četri godine u većem broju, uz pomoć mađarskih pasoša, te da se ova opština ozbiljno spustila ispod 30.000 stanovnika.
Janoš Hadži navodi tvrdnju, sociologa Žolt Lazara, datu za B 92 da je liberalizacija državljanstva prema drugim državama, u početku bila stvar unutrašnjeg političkog obračuna u Mađarskoj, čime su pojedine stranke nastojale da dobiju više glasača koja ima i problmatičan spoljnopolitički kontekst, zaključivši citatom Lazara „ Nije više reč o nacionalnom poreklu, dakle, nije više reč da se mađarskim državljanima izvan mađarske omogući državljanstvo, već svima, svim građanima čiji su preci nekada živeli na nekim od teritorija mađarske. Dakle, ja bih to nazvao perfidnom politikom, ponovnog nekog širenja uticaja na neke teritorije koje su nekada bile mađarske”.

SRAMNA ODLUKA VLASTODRŽACA BAČKE TOPOLE

23. ФЕСТИВАЛ ДУХОВНОГ И МАТЕРИЈАЛНОГ СТВАРАЛАШТВА ДИНАРСКИХ СРБА У ВОЈВОДИНИ ЈЕ НА НАШУ ВЕЛИКУ ЖАЛОСТ ОТКАЗАН. И ПОРЕД НАШЕ ВОЉЕ, ЖЕЉЕ И ВЕЛИКИХ НАПОРА ДА И ОВЕ ГОДИНЕ НАСТАВИМО ТРАДИЦИЈУ, СЛУХА КОД ОНИХ КОЈИ БИ ТО МОРАЛИ ПОДРЖАТИ НИЈЕ БИЛО. ИЗВИЊАВАМО СЕ ЧЛАНОВИМА СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ, ЧЛАНОВИМА СВИХ ПОЗВАНИХ ГРУПА, МАГАЗИНУ ФОЛКЛОР, МАЈСТОРУ ТОНА ЈАНУ ШАШУ, ХОТЕЛУ ,,ЈАДРАН,, НА ЗОБНАТИЦИ И СВИМА ВАМА КОЈИ СТЕ 22 ГОДИНЕ ВОЛЕЛИ У ОКТОБРУ МЕСЕЦУ ДОЋИ У БАЧКУ ТОПОЛУ И ДРУЖИТИ СЕ СА НАМА УЗ ОДЛИЧНЕ ПРОГРАМЕ НАШЕГ ФЕСТИВАЛА.

Continue reading “SRAMNA ODLUKA VLASTODRŽACA BAČKE TOPOLE”