Category: Bačka Topola

U BAČKOTOPOLSKOJ KASARNI, TEST ZA PRIJEM, PROFESIONALNIH VOJNIKA

 

Testiranje kandidata za nova radna mesta u Vojsci Srbije, održano je , ove nedelje,  u 19 gradova u zemlji.

Kada je reč o Vojvodini, osim u  Novom Sadu, gde trenutno ima 14 slobodnih radnih mesta, za koje se prijavilo 44 kandidata, testovi su se polagali i u Pančevu, Bačkoj Topoli i Sremskoj Mitrovici. Uslov je bio da svi kandidati imaju odslužen vojni rok, da nisu stariji od 30 godina, a samo najbolji među njima, koji budu položili psihofizičke testove imaće, kako kažu, privilegiju da služe državi Srbiji.

Serija sklekova, zatim trčanje, odnosno test izdržljivosti i nakon toga, naravno, lekarski pregledi i psihološki testovi  u Vojno-medicinskom centru u Novom Sadu. Kandidati nisu uspevali da sakriju tremu na svojim licima, ali su došli sa jasnim ciljem i stavom da bi ovo mogao biti dan koji će promeniti njihov život.

Radna mesta nisu namenjena samo muškarcima, pa je među kandidatima bilo i oko 10% žena, koje su tu, osim ostalog,  i da, kako kažu, sruše brojne predrasude i stereotipe.

Ukupno stotinu pet upražnjenih radnih mesta trenutno ima u Prvoj kopnenoj brigadi, dok će u Novom Sadu, tek svaki treći testirani kandidat imati priliku da pronađe zaposlenje.

I dok je za neke, ovo mogućnost da pronađu radno mesto i na taj način obezbede finansijsku stabilnost, mnogim prijavljenim kandidatima mesto u vojsci predstavlja privilegiju i  dečački san o kojem su dugo maštali.

PORODICA TRUŽINSKI OSVAJA ORGANSKU PROIZVODNJU, OD PODOLCA DO SPELTE

U selu Njegoševo, tačnije salašu,  na Bečejskom putu, kod Bačke Topole, nalazi se farma porodice Tružinski. Na tradicionalan način uzgajaju stado Podolskih goveda , specifičnog mesa, koje je u svetu poznato, po tome, što spada u red onih koji imaju sertifikat zdrave hrane. Jedino je meso, koje prilikom kuvanja ili pečenje ne gubi masu, već je količina ista i pre i posle, spremanja. To je bila osnova da krenu i u ratarsku proizvodnju organske-zdrave hrane pa su od 2012 . godine i regitrovani , kao takva farma. Imaju niz proizvoda od spelte – spelta celog zrna, brašno od oljuštenog zrna, testenina od spelte, hleb, zeleni sok, oblande. Proizvodnja zelenog soka od spelte vrši se od isklijalog neoljuštenog semena. Tehnologija za izradu testenine od spelte je usavršavana 3 godine. Svojim proizvodima snabdevaju 38 prodavnica zdrave hrane a hlebom od spelte i jedno privatno obdanište. Dostavu rade sami jednom nedeljno. Od lane imaju u ponudi i organski mak koji je prvi put posejan, na površini od 1,5 ha .

Danas je ova proizvodnja zastupljena na 23 ha. Od kultura je najzastupljenija spelta. U današnjem modernom vremenu čovek se vraća prirodi, starim vrednostima i organskoj proizvodnji jer uviđa razliku. Tako spelta ponovo dobija na značaju a zbog povećane tražnje uzgaja se kao organska pšenica bez upotrebe hemijskih sredstava. Skuplja je od obične pšenice jer su prinosi manji ali vredi svako zrno.

Sabolč, ističe da gajenjealternativnih vrsta, pomaže smenu useva u plodoredu , svaka od tih  biljaka ima svoje specifičnosti koje joj daju mogućnost  da se uspešno  uzgaja na našim prostorima.

Posebno je ponosan na testeninu od integralnog brašna,koja je u zemljama okruženja pa i šire,pobrala pohvale.

NESTALU, ANDJELKU VARGA, IZ PAČIRA, PO OPISU PREPOZNAO VOZAČ AUTOBUSA

 

 Anđelka Varga (15),iz Pačira, nedaleko od Bačke Topole, o čijem nestanku   su ovih dana, brujale društvene mreže, pronadjena je  na administrativnoj granici sa Kosovom

– Vozač autobusa prepoznao ju je na osnovu fotografije objavljene na društvenim mrežama. Zahvaljujemo se svima koji su podelili objavu! – srećnu vest prvo su objavili iz  Fondacije Tijane Jurić.

Okolnosti nestanka devojčice još uvek nisu poznati. Prema poslednjim informacijama članovi najbliže porodice krenuli su po nju.

Prema informacijama koje su bile objavljene kada je poslednji put viđena u Novom Sadu, ona je na sebi imala crnu jaknu, narandžasti duks i crne čizme.

 

U BAJŠI OBELEŽEN SV.TRIFUN, OSVEŠTAN HLEB, VINOM ZALIVENI ČOKOTI

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas praznik svetog Trifuna, koji se u narodu slavi kao zaštitnik mnogih zanata, pre svega vinogradarskog, ali i bračne ljubavi i vernosti.Tako je bilo i u vinogradima Bajše ,gde je sveštenik SPC, Darko Jelić , osveštao vinograde i vinogradarima poželeo dobar rod.

Na liturgijama u pravoslavnim hramovima, u pravoslavnim domovima, vinogradarskim i gostioničarskim esnafima pominje se stradanje svetitelja Trifuna, koji je pogubljen 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.

Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je rođen.
Kult Svetog Trifuna veoma je razvijen u srpskim krajevima, a slave ga posebno vinogradari, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i gostioničari.

Vinogradari na dan Svetog Trifuna idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu posle dugog zimskog perioda, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati.

Crkva slavi Svetog Trifuna kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti koje su deo hrišćanske propovedi.

Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.

Svetog Trifuna slave neke srpske porodice kao krsnu slavu, a njemu se moli da zaštiti polja od poplava, grada i raznih štetočina.

USPEŠNI BAČKOTOPOLČANI U SVETU – KOVAČEVI IZVOZE U 12 EVROPSKIH DRŽAVA

Porodica Kovač, iz sela Gunaroš, nedaleko od Bačke Topole, pre dve ipo decenije, napustila je salaš broj sedam i obrela se u Mohaču, u Madjarskoj. Ostavili su uzorno imanje u Srbiji, na kome su se bavili proizvodnjom ruža, semena cveća i počeli novi život.
Današnja kuća, kao iz bajke, vodi u plodna polja, okružena je voćnjacima i uzornim rasadnicima. Njima Mihalj i njegova supruga Gordana te sin Andrej , ćerka Silvija, posvećuju mnogo pažnje, kako bi proizveli što kvalitetniji sadni materijal. Podigli su bazni matičnjak generativnih podloga voća, što je bio preduslov za širenje proizvodnje. Sada proizvode više vrsta voćnih podloga , semenjake divlje trešnje, rašeljke, šljive, divlje kruške i divlje jabuke. Sve to za za 126 većih kupaca iz dvanaest evropskih država.

Gordana Kovač kaže da četrdeset posto proizvodnje prodaju na domaćem – Madjarskom tržištu a da ostatak voćnih podloga, koje se broje milionima komada, plasiraju u Nemačku, Poljsku, Austriju, Rumuniju, Sloveniju, Grčku, Italiju, Hrvatsku i Srbiju te da su najveći proizvodjači u državi.Ukazuje da su se oprobali i u proizvodnji podloga šumskih sadnica, javora zove, bagrema ali i da nameravaju da prošire proizvodnju. Navodi, da je morala da promeni osnovno zanimanje, medicinske sestre, završivši u Segedinu , školu za šumarskog tehničara, kako bi bilo sve po slovu zakona. Jedino tako su mogli,  dobiti dozvolu za registrovanje i otvaranje rasadnika.

U medjuvremenu je stasao i sin Andrej, koji pomaže gazdinstvu, radom i znanjem,  inženjera hortikulture kao i kći Silvija.

Specifičnost je da sve finansiraju sopstvenim novcem i kratkoročnim kreditima, do pet godina, za koje smatraju da su veoma povoljni, zahvaljujući kamati od 4 do 7 posto.

Uz kvalitet podloga i njihovu povoljnu cenu od 10 evrocenti po komadu, Gordana ističe da u saradnji i poslovanju sa sve većim brojem kupaca ona i članovi njene porodice nastoje da budu što korektniji. Zbog toga su i stekli poverenje i postali prepoznatljivi na evropskom tržištu.

 

 

FISKALNA GIMNASTIKA, USPOSTAVILA VEZU, BAČKE TOPOLE I SEGEDINA

 

Fiskalna gimnastika, učinila je da ponovo „cveta“ trgovina, medju stanovništvom južne Madjarske , (Segedina, Kiškunhalaša, Baje…)i severne Srbije – (Subotice, Bačke Topole, Kanjiže, Sente…) Madjari su, naročito vikendom, masovni posetioci buvljaka u pograničnoj zoni naše zemlje, pre svega pazare, novopazarsku konfekciju, kazane za rakiju,  neretko, svoje prehranbene proizvode , koji pojeftinjuju u Srbiji , zahvaljujući povratu poreza na promet. Iz Srbije se putuje u Segedin i ostala pogranična mesta Madjarske radi kupovine prehranbenih proizvoda i tehnike. Da bi sve bilo realno isplativo potrebno je potrošit 55.000 forinti što je oko 170 evra čime se stiče pravo povratka PDV-a na Madjarskoj granici nakon popune formulara uz prikaz računa njihovoj carini, kojim se potvrdjuje iznočenje robe iz države.Samo na ovoj „operaciji“ štedi se od 27 posto, koliki je povraćaj za veći deo proizvoda, do 18 posto za mleko i mlečne proizvode.

Da bi se dobio novac od AFE ili PDV-a, potrebno je ponovo doći u Mađarsku i pokazati pečat carine da je roba izneta iz zemlje. Zbog toga su na ulazu u Srbiju na Horgošu i Kelebiji, dugi redovi u koloni za povrat poreza.

Iako nas trgovci, u Bačkoj Topoli, bombarduju natpisma o sniženjima, na sve strane, iskusni kupci znaju da se, okreni – obrni, nekako ispostavi da se uvek više isplati kupovati kod komšija u Mađarskoj. Čak i kad se plati gorivo. Kod komšija je ovih dana zadnji talas sniženja, odnosno roba je na popustu od 30 do 70 posto. Može se očekivati da će se takva ponuda zadržati još nepunih mesec dana, odnosno da sa istekom tog perioda neće biti još puno toga da se probere. A, evo kako stoje stvari u ovom trenutku ….

U Segedin se u ovom momentu posebno isplati ići po dečija sedišta za kola. Cene u Tesku se kreću već od 9.000 HUF (100 HUF je otprilike 40 dinara, ili ako vam je lakše 300 HUF je približno 1 evro).

Generalno, vrlo je isplativo u Mađarskoj kupovati obuću, budući da ova susedna zemlja može da ponudi vrlo kvalitetne cipele, i čizme domaće proizvodnje. Slične u Bačkoj Topoli, koštaju obično duplo, ili u najboljem slučaju par hiljada više. Naravno, najbolje prolaze oni koji nose ne tako tražene brojeve: muškarci sa brojem 40 ili 45 (muške letnje kožne cipele, br. 40 već od oko 13 evra!), dok su to kod žena prevashodno brojevi 36, 40 i 41 (kvalitetne i udobne kožne sandale već od 8 evra!).

Osim garderobe, isplati se kupovati i hranu i piće.  Napominjemo – iznad svega vina i tvrde sireve. Poređenja radi, dok u Tesku na akciji možete da kupite crno vino u pakovanju od 0,75 litara za 300 HUF, i odličnu Frankovku po redovnoj ceni od 399 HUF (dakle, malo iznad evra), u Novom Sadu ćete bocu vina sličnog kvaliteta platiti od 400 do 800 dinara, u zavisnosti od profita trgovinskog lanca u kojem kupujete. Sir Edamer, nemačkog proizvođača, kupljen u većem pakovanju, u Segedinu može se naći po ceni od 350 dinara po kilogramu (akcijska cena), dok identičan na rafovima u domaćim supermarketima u istom momentu koštaju od 900 do 990 dinara po kilogramu!

Segedin ima dva šoping mola – “Seged plaza” i posebno bačkotopolčanima atraktivni “Arkad”.
Ovaj šoping mol ima tri sprata sa 130 butika najpoznatijih svetskih brendova koji su namenjeni različitim dubinama džepa, kao i ostale sadržaje poput kafića, restorana, besplatnog parkinga i slično.
Sa druge strane, građani Mađarske ne koriste toliko mogućnost povrata PDV-a.
Na graničnom prelazu Horgoš, prema našim informacijama, sporadične su prijave za povrat poreza, u svega dvadesetak mesečno, za šta je potrebno da potroše najmanje 150 evra. Mađari kod nas najčešće kupuju kozmetiku, garderobu, stolariju i kazane za rakiju.” .

NAVALA, U BAČKOJ TOPOLI, ZA NAGRADNU IGRU – “UZMI RAČUN I POBEDI”

Građani su od kad je počela nagradna igra „Uzmi račun i pobedi”, do danas na šalterima pošta  BAČKE TOPOLE, preuzeli su oko 20.000   namenskih koverata, a poslali svega nekoliko stotina , obaveštava naš naš izvor iz preduzeća,  Pošta Srbije, uz opasku, da neretko,  gradjani traže veliki broj koverata, ćak i kada nemaju “pokriće” u računima za slanje.

Kako je navedeno, do 7. februara odšampano je i distribuirano 1.996.000 besplatnih namenskih koverata za ovu nagradnu igru koja je počela 1. februara.

Pošta Srbije apeluje na građane da ne uzimaju koverte u većem broju nego što im je potrebno, jer su one namenjene isključivo za ovu akciju i ne mogu se upotrebiti za slanje nijedne druge vrste pošiljaka.

„Namenske koverte će se štampati u kontinuitetu tokom čitavog trajanja nagradne igre, na osnovu informacija sa terena o potrebnim dodatnim količinama”, piše u saopštenju.

Podseća se, prenosi TAnjug, da su koverte u kojima se šalju fiskalni računi ili slipovi za nagradnu igru besplatne i da se ne plaća poštarina za njihovo slanje.

Nagradna igra „Uzmi račun i pobedi”, čiji je cilj motivisanje građana da se uključe u borbu protiv sive ekonomije i podigne poreski moral kod građana počela je zvanično 1. februara , besplatnim slanjem koverti sa najmanje 10 fiskalnih računa ili slipova izdatih u 2017. sa iznosima od najmanje 100 dinara.

Računi i slipovi se šalju isključivo u kovertama koje se besplatno preuzimaju u Poštama Srbije i njihovo slanje je besplatno.

Na kovertama za nagradnu igru naznačena je adresa slanja, a građani samo treba da napišu svoje podatke – ime i prezime, adresu, poštanski broj ili adresni kod, kao i kontatk telefon radi lakše komuunikacije ukoliko pošiljalac bude izvučen.

DAN DRŽAVNOSTI SRBIJE – NERADNO 15, 16. FEBRUAR

 

Neradni dani za Dan državnosti Srbije – Sretenje biće 15. i 16. februar, saopštilo je nadležno ministarstvo. Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Sretenje – Dan državnosti Srbije, je državni praznik i praznuje se 15. i 16. februara, navodi se u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka). Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.

15. februar 1804. počeo Prvi srpski ustanak i počela borba za oslobođenje od Turaka.
15. februar 1835. Skupština u Kragujevcu donela je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.

U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.

Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje. Praznik Sretenje proslavlja se od 541. godine.

MIMOZE IZ HERCEG NOVOG U BAČKOJ TOPOLI

Vašar robe, moguće i nemoguće,  u Bačku Topolu, ove nedelje doneo je mimoze iz Herceg Novog. Niska temperatura, od oko 3 stepena u plusu, učinila je da poseta bude neuobičajeno mala za , svaku drugu nedelju , kada se tradicionalno okuplja veliki broj ljudi iz Severne Bačke, bilo da su kupci ili prodavci. Na poslednjem zimskom vašaru bilo je mnogo prodavaca, sa bogatom ponudom i malo kupaca, koji nisu pazarili, gotovo ništa. Posetioci su uglavnom šetali, da “ubiju”, nedelju pre podne a prodavci se nervirali što pazar, ne ide.

BAČKA TOPOLA – PRAVDA ZA DRAGANA PEČURICU

Dragan Pečurica, obratio se javnosti, posredstvom Fejsbuka, zadovoljan odlukom Suda , po kojoj je oslobodjen svih optužbi, nakon žalbe koju je uputio , na prethodnu sudsku odluku, kojom je bio osudjen, na novčanu kaznu i oglašen krivim , zbog narušavanja ugleda kafilerije „Žibel“, jer je navodno u javnost stavljao podatke, da je izvor, aerozagadjenja,  Bačke Topole, ova fabrika.

“Na te probleme sam ukazao javno i čim sa ukazao javno preko sredstava javnog informisanja, facebook-a, blogova i tako dalje odmah su me zagađivači tužili, sud me i osudio. Proglasio me krivim u ime naroda, a se borim za narod”, kaže Dragan Pečurica.

Već tada, građani Bačke Topole, potpisali su jednu peticuju sa preko 1700 potpisa u kojoj zahtevaju čistu Bačku Topolu i pridružuju se borbi za zdravu životnu sredinu.

„Imamo razloga da smatramo da je ovo naša druga pobeda u celoj ovoj zavrzlami oko mog suđenja, Moraćemo sačekati pravosnažnost presude i tek onda se radovati, dotle ipak da imate na umu,  da sud može da prepozna pravdu“- veli Pečurica

Da je u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli.

„ Ja cenim nastojanje Žibel-a da radi posao koji radi, jer to neko u ovom društvu mora da radi, ali ne zelim da me pri tome truju a oni to rade konstantno 30 godina i imaju čvrstu nameru da to čine jos do 2040.godine. Koliko je samo sveta oštećeno vodom zemljom plodovima iz zemlje, to niko ne moze da zna, dok nauka ne kaze sta ima da kaze. Pokusajte sebe videti u mojoj ulozi. Odlazim u sud sedam na optuzenicku klupu i sude mi kao kriminalcu zato sto sam se pobunio protiv smrada i zagadjenja. Ja sam 63 godine proveo dosta mirno i vodio sam koliko toliko skladan život bez ijedne znacajnije mrlje u svom zivotu i sada me tuže, oni koji me truju, a sud presudjuje sve u njihovu korist., barem do sada…Pa eto pozelite mi samo mir i uzdrzanost , jer oni koji me tuž, ne dozvoljavaju ama bas nista da iznesem u svoju odbranu. Po njima, ja sam kriv jer su sve analize zagadjujucih materija koje su akreditovane firme uradile su pokazale da zagadjujucih materija nema. A pri tome i sud i tuzioci zaboravljaju da se ja borim protiv smrada, ma sta on u sebi imao, jer ja nisam stručnjak da to mogu da procenim, a li sam stručnjak kao i svi vi da taj smrad osetim sopstvenim nosem što oni koji me tuze negiraju i kazu da je to samo subjektivan osecaj. Mozda jeste subjektivan, ali ako taj osecaj imaju svi stanovnici Backe Topole, da li je i onda subjektivan????? „- ističe Pečurica

” Mogu samo reci…oprosti im bože, ne znaju šta čine.Očigledno je da je snaga i i nteres lokalnih moćnika jača od volje svih gradjana naše male varoši.Nekad to bese mirno malo mesto.Tada smo svi bili jednaki, ziveli u uredjenoj drzavi i nije bilo javasluka kao danas.Po celom svetu postoje identicne firme , kao sto je Žibel….Ali je okolina tih firmi sacuvana i nus pojave eliminisane.Zaista je neprijatno ziveti u Topoli i udisti smrad godinama.Umesto da se lokalni mocnici fokusiraju na resavanje problema, oni su se fokusirali na Vas dragi moj profesore.Čini mi se da ste se upustili u borbu sam protiv svih, ali ne zaboravite da iza sebe imate armiju svojih ucenika kojim ste bili uzor kao covek, vaspitac, drug,,,Budite sigurni da smo svi Vasa podrska.Veliki pozdrav i nadam se da ce neko napokon naci snage da se suprostavi, tim nekim, što misle da su mnogo jaki“- kaže Gorica Goga Kovač

„Glavu gore i mnogo srece a ona gospoda, koji Vam sude neka znaju „Zibel“, stvarno, smrdi. Nažalost, ljudi koji rade tamo isto, grehota je to velika , neznam samo kako mogu mirno spavati, koliko nepravde čine ….-ističe Magdolna Takač.

„Dragan Pečurica je verovatno zbog toga okrivljen -jer želi da ukaže, da ako se brinemo o zdravoj životnoj sredini, ne brinemo se samo o sebi, nego o našoj deci, o našim unucima i o deci naših unuka. A moramo mi, jer drugi sve ovo još ne primećuju. Zašto?“- pita se Tibor Balaš Piri.

„ Lagune su jedan od glavnih izvora zagadjenja jer se direktno kroz primitivna drvena vrata ispustaju direktno u Krivaju. Tok Krivaje je veoma lagan i crkotine koje se nalaze u njoj lagano trule i bazde po celom nasem regionu. Za sta je, “ Žibel“, dobio nagradu kao najekološkija firma regiona, meni nikada nece biti jasno. Koja to privredna komora moze da im dodeli takvo jedno proznanje a oni nas potrovase.!“- zaključuje Dragan Pečurica.