Dobrodošli
U nedelju, 21.5.2017. članovi i simpatizeri udruženja “JEZERO”organizovali su akciju čišćenja smeća sa dela obale Bačkotopolskog jezera (poluostrvo, južni zaliv i na delu od 4. do 7. mola).
Prikupljeno je neverovatnih 27 džakova, što najbolje pokazuje kako se mnogi neodgovorno odnose prema ovom “parčetu prirode” koje nam je pred kućnim pragom (što je privilegija koju malo ko danas može da ima). Inače, akciju je pomogla i firma “PRESS” čijim vozilom su džakovi sa smećem prebačeni do kontejnera.
Dan planete Zemlje (Earth Day) kao globalna inicijativa podizanja javne svesti ima za cilj da inspiriše lokalne zajednice, neprofitna ekoudruženja za zaštitu okoline, nevladine organizacije, obrazovne ustanove i druge organizacije da različitim ekološkim akcijama upozore javnost na važnost očuvanja životne sredine. Tako je bilo u Bajši, na domak Bačke Topole. Vredno se radilo na uredjenju sela.
U sklopu ovogodišnjih manifestacija obilježavanja Dana planete Zemlje 22. aprila (Earth Day 2017) širom sveta posebna pažnja biće posvećena učešću javnosti u odlučivanju o strategijama procene uticaja, izdavanju integriranih dozvola, problematici razvoja “klimatske pismenosti” i većeg učešća žena u ekološkim naporima (princip rodne ravnopravnosti).
Kao i prethodnih godina, i ove je godine Dan planete Zemlje biti posvećen jedinstvenim problemima i izazovima sadašnjeg vremena, u kojem se obrazovanje stavlja kao važan segment i osnova za napredak.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozdravilo je danas Odluku Skupštine opštine Bačka Topola o zaštiti Parka prirode “Bačkotopolske doline” jer predstavlja raj za ptice.
Od 148 registrovanih vrsta, 75 se gnezdi na ovom zaštićenom području, koje se prostire na 522,2 hektara, sa zaštitnom zonom od dodatnih 1.566 hektara.
Ostalim vrstama služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe, navodi se u saopštenju i dodaje da se među značajnim gnezdaricama, ističu vodeni bik, patka njorka, barski petlić i modrovoljka.
Značajna je mešovita kolonija mrke čaplje i gaka, a mnoge vrste ptica značajne su u nacionalnim i međunarodnim razmerama.
Pored 123 vrste strogo zaštićene u Srbiji, 50 vrsta se nalaze na SPEC listi (vrste značajne za zaštitu u Evropi), a 23 vrste su na spisku Dodatka I Direktive o pticama.
Društvo je međutim napomenulo da je hitno potrebna zaštita celom kompleksu veoma značajnih i ugroženih stepskih dolina u srednjoj Bačkoj u slivovima Krivaje i Čika.
Jedinstvena stepska vegetacija, jedina preostala na celoj Telečkoj zaravni, u njima je ugrožena preoravanjem, sađenjem bagrema i paljenjem, iako se radi o malim ostacima ostataka nekadašnje panonske stepe, navodi Društvo i napominje da je jedini način da se to promeni njihova hitna zaštita.
Odlukom Skupštine opštine Bačka Topola, zaštićena su dva stabla tise ( Taxbus baccata) na salašu kod Novog Orahova, kao spomenik prirode, odnosno zaštićeno područje od lokalnog značaja.Ukupna površina zaštićenog odručja je 359 kvadratnih metara. Prema mišljenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, stabla tise, predstavljaju jedinstvene tristagodišnje primerke ove vrste, na području Vojvodine i uvrštena su u program zaštite prirodnih dobara.
Po oceni stručnjaka, to su vredna stabla , očuvanih primeraka dedndoflore, inpozantnih dimenzija i dobre vitalnosti, predstavljaju najstarije primerke tise i najvećom poznatom širinom krošnje u Vojvodini.
Nakon saglasnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine RS, odbornici Skupštine opštine juče su doneli odluku o proglašenju Parka prirode “Bačkotopolske doline”. Prostire se na 522,2 hektara a oko zaštićenog područja uspostavljena je zaštitna zona od 1566 hektara. Područje obuhvata zonu široke doline vodotoka Krivaja, izmedju Malog Beograda i Bačke Topole sa jezerom i bočnu dolinu koja se pruža se od Karadjordjeva do Zobnatice.
Ništa više neće biti kao do sada. Ukloniće se molovi i dugi objekti koji nisu u skladu zaštite prirodnih vrednost. Dat je za to poduži rok, od pet godina. Etapno će se obnavljati park šume kako bi se uspostavila struktura autohtonih biljnih vrsta. Neće više biti dozvoljen lov na vodenu pernatu divljač a strogo če se kontrolisati zagadjenje bilo koje vrste u zaštićenom području. Urediće se mesta za sportski i rekreativni ribolov , na najviše 20 procenata ukupne dužone obale.
Upravljanje područjem “Bačkotopolske doline” povereno je JP za gradjevinsko zemljište i prostorno planiranje a kontrolu če svakodnevno vršiti čuvari.
Dragan Pečurica, obratio se javnosti, posredstvom Fejsbuka, zadovoljan odlukom Suda , po kojoj je oslobodjen svih optužbi, nakon žalbe koju je uputio , na prethodnu sudsku odluku, kojom je bio osudjen, na novčanu kaznu i oglašen krivim , zbog narušavanja ugleda kafilerije „Žibel“, jer je navodno u javnost stavljao podatke, da je izvor, aerozagadjenja, Bačke Topole, ova fabrika.
“Na te probleme sam ukazao javno i čim sa ukazao javno preko sredstava javnog informisanja, facebook-a, blogova i tako dalje odmah su me zagađivači tužili, sud me i osudio. Proglasio me krivim u ime naroda, a se borim za narod”, kaže Dragan Pečurica.
Već tada, građani Bačke Topole, potpisali su jednu peticuju sa preko 1700 potpisa u kojoj zahtevaju čistu Bačku Topolu i pridružuju se borbi za zdravu životnu sredinu.
„Imamo razloga da smatramo da je ovo naša druga pobeda u celoj ovoj zavrzlami oko mog suđenja, Moraćemo sačekati pravosnažnost presude i tek onda se radovati, dotle ipak da imate na umu, da sud može da prepozna pravdu“- veli Pečurica
Da je u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli.
„ Ja cenim nastojanje Žibel-a da radi posao koji radi, jer to neko u ovom društvu mora da radi, ali ne zelim da me pri tome truju a oni to rade konstantno 30 godina i imaju čvrstu nameru da to čine jos do 2040.godine. Koliko je samo sveta oštećeno vodom zemljom plodovima iz zemlje, to niko ne moze da zna, dok nauka ne kaze sta ima da kaze. Pokusajte sebe videti u mojoj ulozi. Odlazim u sud sedam na optuzenicku klupu i sude mi kao kriminalcu zato sto sam se pobunio protiv smrada i zagadjenja. Ja sam 63 godine proveo dosta mirno i vodio sam koliko toliko skladan život bez ijedne znacajnije mrlje u svom zivotu i sada me tuže, oni koji me truju, a sud presudjuje sve u njihovu korist., barem do sada…Pa eto pozelite mi samo mir i uzdrzanost , jer oni koji me tuž, ne dozvoljavaju ama bas nista da iznesem u svoju odbranu. Po njima, ja sam kriv jer su sve analize zagadjujucih materija koje su akreditovane firme uradile su pokazale da zagadjujucih materija nema. A pri tome i sud i tuzioci zaboravljaju da se ja borim protiv smrada, ma sta on u sebi imao, jer ja nisam stručnjak da to mogu da procenim, a li sam stručnjak kao i svi vi da taj smrad osetim sopstvenim nosem što oni koji me tuze negiraju i kazu da je to samo subjektivan osecaj. Mozda jeste subjektivan, ali ako taj osecaj imaju svi stanovnici Backe Topole, da li je i onda subjektivan????? „- ističe Pečurica
” Mogu samo reci…oprosti im bože, ne znaju šta čine.Očigledno je da je snaga i i nteres lokalnih moćnika jača od volje svih gradjana naše male varoši.Nekad to bese mirno malo mesto.Tada smo svi bili jednaki, ziveli u uredjenoj drzavi i nije bilo javasluka kao danas.Po celom svetu postoje identicne firme , kao sto je Žibel….Ali je okolina tih firmi sacuvana i nus pojave eliminisane.Zaista je neprijatno ziveti u Topoli i udisti smrad godinama.Umesto da se lokalni mocnici fokusiraju na resavanje problema, oni su se fokusirali na Vas dragi moj profesore.Čini mi se da ste se upustili u borbu sam protiv svih, ali ne zaboravite da iza sebe imate armiju svojih ucenika kojim ste bili uzor kao covek, vaspitac, drug,,,Budite sigurni da smo svi Vasa podrska.Veliki pozdrav i nadam se da ce neko napokon naci snage da se suprostavi, tim nekim, što misle da su mnogo jaki“- kaže Gorica Goga Kovač
„Glavu gore i mnogo srece a ona gospoda, koji Vam sude neka znaju „Zibel“, stvarno, smrdi. Nažalost, ljudi koji rade tamo isto, grehota je to velika , neznam samo kako mogu mirno spavati, koliko nepravde čine ….-ističe Magdolna Takač.
„Dragan Pečurica je verovatno zbog toga okrivljen -jer želi da ukaže, da ako se brinemo o zdravoj životnoj sredini, ne brinemo se samo o sebi, nego o našoj deci, o našim unucima i o deci naših unuka. A moramo mi, jer drugi sve ovo još ne primećuju. Zašto?“- pita se Tibor Balaš Piri.
„ Lagune su jedan od glavnih izvora zagadjenja jer se direktno kroz primitivna drvena vrata ispustaju direktno u Krivaju. Tok Krivaje je veoma lagan i crkotine koje se nalaze u njoj lagano trule i bazde po celom nasem regionu. Za sta je, “ Žibel“, dobio nagradu kao najekološkija firma regiona, meni nikada nece biti jasno. Koja to privredna komora moze da im dodeli takvo jedno proznanje a oni nas potrovase.!“- zaključuje Dragan Pečurica.
Prema RTS-u, koji je izvor informacije, od Aantartika će se dovojiti santa velika kao osam Bačkih Topola.
Satelitski snimci Evropske agencije za istraživanje svemira potvrđuju da će se „bez presedana dogoditi najveća katastrofa“, jer će se odvajanjem sante ogromnih razmera potpuno izmeniti postojeći oblik Antarktika, navodi se u tekstu ali bez obrazloženja zašto je baš Bačka Topola, odredjena za meru, ove katastrofe.
Evropska agencija za istraživanje svemira (ESA) objavila je neverovatan snimak u kojem se jasno vidi ogromna pukotina na Antarktiku. Snimak je napravio veliku pometnju među naučnicima.
Evo kako glasi autentična informacija , „ogromno parče leda, koje preti da se odvoji i potone u okean, 80 puta je veće od Menhetna (to jest osam puta veće od površine opštine Bačka Topola)”.
To bi bez presedana bila ogromna katastrofa, jer bi odlamanje sante potpuno izmenilo postojeći oblik Antarktika.
Serija fotografija koju je snimila Evropska agencija za istraživanje svemira pokazuje da se santa drži na površini graničnog grebena Larsen Ce (Larsen C) i da se procep otvorio sa zapadne strane.
U odnosu na početak godine, pukotina je veća već 20 kilometara, što je veoma uznemirilo istraživače.
ESA je navela da još nije poznato kada će doći do potpunog odlamanja te sante, ali da bi svakako bila najveći komad leda koji se odvojio u poznatoj istoriji.
Ta agencija je grafičkim prikazom istakla koliko se pukotina proširila od 2010. godine.
Protest gradjana Bačke Topole ,ulice Vidovdanske i okoline ne jenjava, na društvenim mrežama. Ne mogu da shvate gradjani, da služba koja je zadužena za redovno pražnjenje kontejnera, „Komgrada“, ne funkcioniše do te mere da se otpaci rasipaju celom ulicom i sa razlogom strahuju od širenja neke ozbiljnije zaraze. Tome doprinos daju i mnogobrojni gradjani Bačke Topole, koji pokušavaju da se prehrane traženjem otpadaka hrane u kontejnerima.
“Pitam se, zašto moramo svi mi koji stanujemo u zgradama, svaki dan da gledamo isti prizor, nered i razbacano đubre? Nekoliko njih, umesto da rade, prave nered. Zašto ne mogu da se kazne? Pretpostavljam, posle novčane kazne razmislili bi pre nego što izbace sve što uhvate iz kontejnera…”-kaže Ana Marija Budai
“Jos malo pa ce biti deponija koji dan sam prolazio tuda mogu se videti i pacovi”– ističe Slavko Radić.
“ To sto se vide pacovi, jos i nekako ali vidi se i sirotinja koja se ponekad potuče oko prvenstva ulaska u kontejner! Tragicno je da ti ljudi u nabavku ne odlaze na pijacu nego idu po kontejnerima. A kazniti, koga, njih ne mogu. To nema svrhe, jer ko mesto u pekari, hleb nabavlja medju tudjim otpacima i raduje se ako na njemu ima neki premaz, ne množe da plati kaznu jer nema od cega! Kazniti bi se trebao onaj ili oni koji su nase gradjane doveli u ovakvu situaciju, ali oni su za saada nedodirljivi!!!!!- kaže Janoš Hadži.
Gradjani upozoravaju da Javno komunalno preduzeće “KOMGRAD” ima zadatak da održava higijenu i redovno odvozi smeće. Koliko to ozbiljno radi, svedoče fotografije sugradjana.
BAČKA TOPOLA – U okviru radne posete, opštini Bačka Topola, pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku, gradjevinarstvo i saobraćaj mr Vladimir Prebiračević, sastao se se sa predsednikom opštine, Bačka Topola, Gaborom Kišlinderom i članovima opštinskog veća sa kojima je razgovarao o programima i merama podrške Sekretarijata, namenjenim lokalnim samoupravama, planovima, te o mogućnostima za unapređenje saradnje u ovoj godini. Prebiračević je ovom prilikom posetio i PU „Bambi“ i Gimnaziju i Ekonomsku školu „Dositej Obradović“.
Marina Popović, zamenik predsednika opštine , član opštinskog veća za obrazovanje, tom prilikom je istakla značaj današnje posete i susreta, jer predstavlja priliku, da se sa Pokrajinskom vladom , odnosno Sekretarijatom za energetiku, pronadju zajednički programi, za obezbedjenje energetske efikasnosti, posebno u predškolskim ustanovama i školama, za koje se iz budžet opštine izdvaja novac.
Marina Popović je izrazila nadu i ubedjenje, da će, saradnjom , koja je i ovaj put bila očigledna, u narednom periodu biti realizovani vredni projkti a da će rezultati napornog rada i zalaganja biti vidljivi u narednim godinama.
.Krajem prošle godina, zahvaljujući dobroj saradnji, „Bambi“ iz Bačke Topole, bio je medju deset dobitnika, ugovora o bespovratnim sredstavima, koj su ovo pravo ostvarili na konkursima Sekretarijata, namenjenih realizaciji projekata u oblasti obnovljivih izvora energije. Ukupna vrednost ovih ugovora iznosi nešto više od 27 miliona dinara.
„Ovim projektima postižemo nekoliko efekata, a jedna od bitnih činjenica jeste i da je reč o realizaciji projekata u javnim ustanovama, poput vrtića, obrazovnih i zdravstvenih ustanova. Na ovaj način rasterećujemo budzet i oslobađaju se sredstva za druge namene“, tom prilikom , naglasio je Nenad Grbić, pokrajinski sekretar.
„Zahvaljujući ovo projektu u „Bambi“ će biti ugradjeni solarni kolektori , koji će zagrevati vodu , u rezervoaru kapaciteta 1500 litara, što če obezbediti toplu vodu deci u toaletima ali i kuhinji, koja radi u ovoj ustanovi. Projekat je vredan 1,5 miliona dinara, 1,1 je dobijen po osnovu konkursa a 400.000,oo je obezbedila opština. Pratimo dogadjanja, pa nam je naredna meta, konkurs za izradu tehničke doumentacije za potrebe ustanova srednjeg i osnovnog obrazovanja. Na ovaj način i uz pomoć opštine nameravamo unaprediti rad i boravak u našim školskim i predškolskim usanovama.“- kaže Marina Popović.
Vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli.
Visina naknade, kazne, koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.
Da je situacija alarmantna upozoravaju i odbornici Skupštine opštine na gotovo svakom zasedanju. Odbornica, Ildiko Mendjan Pletikosić, upozorava, na veliko nezadovoljstvo meštana Bajše i Bačke Topole, koji trpe najveće posledice istakanja industriskog otpada , neselektivno, u vodotok ali i na ozbiljno aero zagadjenje i traži da se ovaj problem označi kao problem broj jedan , da se njegovo rešavanje istakne kao prioritet.
„Bačka Topola je u postupku izrade projektno tehničke dokumentacije, za izradu prečistača otpadnih voda sa područja opštine i to na temelju idejnog projekta FTN-a. Odredjenna je lokacija,gde će biti prečistač, odredjene su njegove karakteristike. Dinamika realizacije projekta će zavisiti od od sredstava, sa kojima lokalna samouprava bude raspolagala ali smo odlučni da ovaj problem rešimo na zadovoljstvo gradjana.- kaže za bt public news , Gabor Kišlinder , predsednik opštine Bačka Topola.
Kada je, pak, reč o industrijskim postrojenjima naslonjenim na Krivaju, kod njih je, kako navodi Dragan Sekulić, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine,prema navodima novosadskog „Dnevnika“, uvedena permanentna obavezna kontrola kvaliteta i količine otpadne vode koju ispuštaju u reku. Istovremeno su dobili i rok unutar kojeg moraju da prilagode emisiju otpadne vode graničnim vrednostima, zbog čega su bili u obavezi da izrade akcine planove za dostizanje tih graničnih vrednosti i da redovno dostavljaju izveštaj o dinamici realizacije tih akcionih planova.
– Shodno tim akcionim planovima zagađivači su u obavezi da postupno rešavaju probleme, odnosno grade sisteme za dovođenje otpadnih voda u granične vrednosti. Rok za ispunjenje zakonske obaveze je u jednom slučaju 2025, a u preostalim 2020. godina, s tim što je ostavljen prostor da on možda bude i produžen u zavisnosti od visine investicije. Mada, takođe se može dogoditi i da ti rokovi delom budu prilagođeni i obavezama koja će naša zemlja prihvatiti s otvaranjem Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom i usklađivanjem politike zaštite životne sredine sa normativima EU – navodi Sekulić.
U svakom slučaju, ubrzo po otvaranju pregovaračkog Poglavlja 27 – što bi se moglo dogoditi u drugoj polovini 2017– saznaće se i to da li će život u Krivaji morati da čeka 2020, 2025. ili neku još dalju godinu, ili će se regislativa ubrzano menjati na štetu zagađivača. Jer, ne treba zaboraviti da su osnovna načela politike zaštite životne sredine EU: predostrožnost, prevencija i suzbijanje zagađenja na samom izvoru. A ako to ne pomogne, onda na scenu stupa princip „zagađivač plaća“. Ali tako debelo da izgradnja prečistača ispadne itekako dobra investicija..
Prema podacima Sektora za inspekcijske poslove Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine,objavljenim u VOICE, tri od četiri firme su dostavile akcione planove na vreme – Žibel, Perutnina Ptuj i Komgrad, dok IM Topola to nije uradila, zbog čega je inspektor podneo prekršajnu prijavu. Jelena Pavlović iz IM Topola, pak, tvrdi da je ovo preduzeće obavilo sve u skladu sa zakonskim obavezama i propisima, i u predviđenom roku.
“Vi kada pogledate taj akcioni plan shvatite da je to jedan smešan papir na kome su napisani neki datumi i ništa više. Gde piše da će 31. decembra 2025. biti gotovo postrojenje. Ako mi znamo da za projektovanje jednog postrojeja i iznalaženje dokumentacije i svega onoga što je potrebno treba godinu dana, da sama izgradnja postrojenja traje dve godine, da puštanje u pogon traje najmanje šest meseci, nakon čega se dobija upotrebna dozvola i to sve treba da se uradi pre 31. decembra. Dakle, sve fabrike bi već 2019, 2020. godine trebalo da imaju idejno rešenje, odnosno glavni projekat izgradnje i da imaju i lokacijsku dozvolu i sve ono što moraju da nabave. Takođe, moraju imati i studiju uticaja na životnu sredinu, a njeno ishodovanje traje najmanje pola godine”, kazao je Boža Dalmacija, profesor FTN-a.
Imajući u vidu da pomenute fabrike iz Bačke Topole zapošljavaju veliki broj ljudi,što je najčešće obrazloženje, kao i to da je Žibel jedna od samo dve fabrike za preradu životinjskog otpada u Srbiji, NE (RAZUMLJIVO) je zašto oštro sankcionisanje ovih firmi do sad nije bilo praktikovano, a što je s vremenom povećalo zagađenje Krivaje. S obzirom na to da je zagađenje u ovom gradu dostiglo tako visok nivo sada je potrebno usaglašeno delovanje svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana.Do kada, pitanje je, na koje niko nema puzdan odgovor.
