Category: Vesti

BAČKA TOPOLA – ISPLATA 23. NOVEMBRA, 5000 ZA 5000 PENZIONERA

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje potvrdio je da će penzionerima, u skladu sa zaključkom vlade, jednokratno isplatiti po 5.000 dinara i to 23. novembra 2016., kojih u bačkotopolskoj opštini ima oko 5000,  uplatom na tekuće račune korisnika i na šalterima pošta, a istog dana počeće i isplata na kućne adrese korisnika i trajaće nekoliko dana.

Navedeni iznos biće isplaćen korisnicima prava na penziju, na privremenu naknadu po osnovu druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti, korisnicima prava na invalidsku penziju i invalidnoj deci koja su korisnici prava na privremenu naknadu za vreme nezaposlenosti.

Jednokratna isplata pripada svim korisnicima kojima je isplaćena penzija ili naknada za oktobar 2016. godine i koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije, navodi se u saopštenju PIO fonda.

BAČKA TOPOLA – PUTEM DO SREDIŠTA KULTURE

BAČKA TOPOLA: Odmakli su radovi na rekonstrukciji puta od Bačke Topole do Umetničke kolonije, na obodu grada, u dužini od 1,8 kilometara. Radovi su u punom jeku iako gradjevinska sezona izmiče, sa ciljem, da se što pre, ovaj jedinstveni kulturni centar, učini funkcionalnim. Za tu namenu je obezbedjen 31 milion dinara.

Rekonstrukcija zdanja Umetničke kolonije, završena je pre nešto više od godinu dana , nalazi se nalazi kraj zobnatičkog jezera. Realizovana je u okviru IPA projekta prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, pod nazivom „Likovna umetnost u razvoju turizma Bačke regije”.Projekat su zajednički realizovale opštine Bačka Topola, Temerin i Janošhalma (Mađarska). Za rekonstrukciju je potrošeno oko 126.000 evrae. Zamenjena je krovna konstrukcija, urađena je fasada, unutrašnji molersko-keramički radovi. Za opremanje objekta namenjeno je obezbedjeno 18.500 evra.

Umetnička kolonija Bačke Topole medju najstarijim je u zelji, osnovana, 1953 godine. Radila je sa manjim pauzama a od 2014. ponovo ugošćuje umetnike iz regiona. Radovi sa ovogodišnjeg sayiva biče predstavljeni publici , početkom decembra.

ISELJAVANJE, U POTRAZI ZA POSLOM, SA SEVERA BAČKE TRAJE, ODLAZE PORODICE…

U potrazi za poslom sve više Bačkotopolčana i onih iz okolnih sela odlazi na rad u Nemačku, Italiju, Austriju, Englesku a sada i u Slovačku. Identična je situacija u mnogim mestima na severu Bačke , Subotici , Kanjiži, Senti, Adi , Bečeju…. Članica Nacionalnog saveta Mađara Livija Jo Horti, na tragu , odlaska mladih u svet, iz opozicionog Mađarskog pokreta, zatražila je od tog tela da sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara iz Vojvodine i navela da se oni ubrzano iseljavaju, još drastičnijim tempom nego ’90-tih godina 20. veka.

Livija Jo Horti je na sednici Nacionalnog saveta Mađara u Subotici kazala da broj Mađara u Vojvodini opada za 12 dnevno u proseku i dodala da je to još drastičnoji trend nego ’90-tih godina, preneo je portal Vojvodina danas.

Ona je podsetila da je zbog iseljavanja stalno pod znakom pitanja otvaranje mađarskih odeljenja u školama.

Većina u Nacionalnom savetu Mađara, koju čine članovi iz Saveza vojvođanskih Mađara, nije prihvatila predlog osmoro opozicionih članova da to telo sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal rekao je da su u toku četiri istraživanja, a da je naručilac državni sekretarijat za nacionalnu politiku pri kancelariji mađarskog premijera.

Hajnal je naveo da cilj Nacionalnog saveta Mađara nije da istražuje razmere iseljavanja, već ohrabrivanje ostanka i povratka mladih i najavio da će rezultati istraživanja biti prezentovani najkasnije u prvom kvartalu sledeće godine.

Dok se čekaju rezultati, puni autobusi , posebno iz severno-bačkog okruga , odlaze sa ljudima željnim posla u susednu Madjarsku, oblast Tatabanje i Šoprona, gde se zapošljavaju na poslovima pakovanja i montaže u fabrikama, koje rade za poslodavce u Austriji i Nemačkoj. Plata je od 400 do 500 evra , pride smeštaj. U Slovačku odlaze radnici za nešto veću nadnici , od oko 700 evra , za mesec dana rada sa obezbedjenim smeštajem. Posebno su atraktivni poslovi čuvanja starijih obolelih ili iznemoglih osoba u Austriji i Nemačkoj uz mesečnu nadoknadu oko 1200 evra i obezbedjen smeštaj i hranu. Za takve poslove odlučuje se uglavnom medicinsko osoblje ali i veči broj nekvalifikovanih sa minimalnim poznavanjem nemačkog jezika.

Rade po nekoliko meseci, pa se vraćaju kući i posle nekoliko nedelja ili meseci pauze ponovo se vraćaju poslovima koje rade u inostranstvo.Nekima je to i prvi korak ka trajnom odlasku, posebno vlasnicima dvojnog državljanstva , koji imaju madjarski odnosno evropsko-unijsku pasoš.

Pravila nema. Odlaze kako oni iz grada tako i iz sela, svih generacija i zanimanja. Razlog je uvek isti potraga za poslom.Prednost ljudi sa ovih prostora je što imaju hrvatske ili mađarske pasoše, jer se sa tim pasošima posao lakše dobija.

Precizne podatke o broju onih koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo niko nema, kao ni podatke o broju onih koji su se sa porodicama iselili.

Ali ih je sve više i svi koji imaju priliku privremeni rad zamenjuju odlaskom za stalno.

BAČKA TOPOLA – RJABINA OSNOVCIMA U POMEN TIJANI I ČUVANJU OD ZLA

Kao sećanje na jednu predivnu mladu damu, Tijanu Jurić , koja je tragično izgubila svoj život … njen otac,Igor, zasadio je drvo Rjabine u dvorištu Osnovne škole „Čaki Lajoš“iz Bačke Topole ….da bi bilo večiti nauk mladim generacijama…. da se čuvaju zla!

U nizu plemenitih akcija koje su prethodnih meseci pokretane u znak sećanja na Tijanu, jedna od onih koja je povezala veliki broj ljudi, svakako je sadnja rjabine – raskošnog drveta bogatog crvenim grozdovima.

Na jednom od sačuvanih snimaka, Tijana je pevala pesmu upravo o rjabini, uralskoj oskoruši.

Njen besprekoran glas dirnuo je mnoga srca, rasplakao i najjače. Slušajući je, vrsni poznavalac hortikulture, Ilija Jovanov iz Zrenjanina, poželeo je da uradi nešto što će na poseban način podsećati na Tijanu. Prvu sadnicu rjabine posadio je u Bajmoku, a ubrzo se akcija proširila i u ostalim mestima Vojvodine.

– Tijanina tragična sudbina potresla je celu Srbiju i region. Sve bi ostalo samo na tom dubokom bolu da nisam sasvim slučajno pronašao snimak na kojem Tijana peva o rjabini. Tu su se emocije odmotale, gledajući tog malog anđela kako peva pesmu koju veoma volim, kao i sve druge ruske narodne pesme. Pesma je posvećena drvetu koje mi je inače omiljeno i često ga preporučujem i sadim u vrtovima koje podižem. Prelepim glasom, Tijana me je podsetila na mladost, kada sam se bavio pevanjem i kada mi je etno muzika najviše prijala. Povezujući neprestano u sebi muziku, drvo rjabine, rusku pesmu i Tijanu, želeo sam da kroz to drvo, koje živi stotinama godina – živi i Tijana, njena pesma, priroda i ljudi koji se ne mire sa teškim sudbinama. Kontaktirao sam Tijaninog oca Igora, predočio moju nameru daU nizu plemenitih akcija koje su prethodnih meseci pokretane u znak sećanja na Tijanu, jedna od onih koja je povezala veliki broj ljudi, svakako je sadnja rjabine – raskošnog drveta bogatog crvenim grozdovima.

Kako kaže, želja mu je bila da posadi bar tri rjabine kao gest, duhovnu potrebu. Međutim, nakon prvih sadnica posađenih ispred pravoslavne crkve u Bajmoku, ljudi su počeli sami da se javljaju.

  • Pročulo se brzo, ljudi su se javljali željni da svojim pozitivnim stavom i nemireći se sa užasnim zločinom, u rastu rjabine pronađu bar neku utehu, pažnju i ljubav prema Tijani. Do sada smo posadili 23 sadnice u mnogim mestima – Bajmoku, Subotici, Mišićevu, Tavankutu, Melencima, Zrenjaninu, Ečki, Margiti, Crepaji, Jarkovcu, Đurđevu. Od jeseni, sadiće se desetak rjabina u okolini Kruševca, u seoskim crkvama. Akcija nema vremenskog ograničenja, kada god neko bude želeo da učini takav gest, ja ću organizovati sadnju – kaže Jovanov.

  • Tako je stigla i u Bačku Topolu.

NEISPLATIVU PŠENICU, SEJU, SAMO ZBOG PLODOREDA

Česte padavine usporavaju radove u polju, zbog čega će, kako kažu bačkotoposki poljoprivrednici , kukuruz možda i dočekati zimu na parcelama – ostalo je oko 20 odsto neobranog.Što se tiče pšenice, posejano je 15 odsto manje nego prošle godine.

Svaki sunčan dan na krajnjem severu Srbije poljoprivrednici koristeda završe sve što mogu jer su nove padavine stigle već sinoć. U dubokom blatu i po izuzetno teškim uslovima moralo se raditi – a preostalog posla u polju nije malo.

“Trenutno sejemo ječam mada smo jako okasnili zbog vremenskih uslova . Nismo mogli ranije da stignemo. Mada je blato, nekako se borimo. Ni pšenicu još nismo posejali, mi se nadamo za vikend lepšem vremenu. Kukuruz je okrunjen proše nedelje. Po blatu uz teške muke, ali nekako smo uradili. Rod je bio solidan , mogu vam reći, preko pet tona po jutru. Zrno je bilo dosta vlažno, ali predali smo ga na legar pa videćemo šta ćemo”, kaže Bela Šiška, poljoprivrednik iz Bačke Topole.

Bez obzira na veliku količinu vlage, ko god je primenio punu agrotehniku, dobri prinosi kukuruza nisu izostali. Ipak, nisu svi stigli da oberu kukuruz , u bačkotopolskom ataru, ostalo je još dosta posla kada je u pitanju vršidba te žitarice.

Prema nekim projekcijama ostalo je negde oko 20 odsto na njivama i parcelama. Mi pretpostavljamo da će to ostati duže i da će možda čak i prezimiti kukuruz na parcelama, procenjuju poljoprivrednici i dodaju da je 15 odsto manje posejano pšenice, nego što je bilo planirano”.

Većina ratara iz bačkotopolskog kraja, seje pšenicu samo zato što mora kako bi ispoštovali plodored – zbog toga je svake godine žita sve manje.  Cena koja je na rubu isplativosti sve više okreće poljoprivrednike ka drugim, isplativijim kulturama.

U SPORTSKOJ HALI “DOSITEJ OBRADOVIĆ” PONOVO SPORTISTI

Sportsku salu srednje škole, „Dositej Obradović“, koja je rekonstrisana , svečano su otvorili učenici ove škole, prvim časom fizičkog vaspitanja, nakon što su čelnici opštine Bačka Topola, pozdravili djake i goste izražavajući zadovoljstvo, što je rešen dugogodinji problem, nedostatka odgovarajućeg prostora za učeničke i sportske aktivnosti.Predsednik opštine Gabor Kišlinder, naglasio je , da je veoma važno, što su uspeli da realizuju jedan ovakav poduhvat, na intervenciju opštine i reše gorući problem za normalan rad vaspitno obrazovnog procesa.

„Nastava se do sada odvijala, na rukomatnom terenu pored sale, sali „Čaki Lajoša“ i u učionicama. Sve to je bila prinuda jer sala nije bila funkcionalna. Nije bila bezbedna za naše učenike. Sada je u potpunosti privedena funkciji. Učenici su ponovo svoji na svome i krećemo sa radom na pravi način, sa dobrim kadrovima i dobrim učenicima. Postavljena je nova podna obloga, koja je bezbedna, za učenike i što je najvažnije, rešen je problem podzemnih voda, koje su bile glavni uzrok stradanja podnih obloga. „-kaže, direktor Veselin Martinović.

Radovan Gardašević, profesor fizičkog vaspitanja, objašnjava, da je to poduhvat koji će omogučiti kvalitetnije izvodjenje nastave, te da ulog, u salu, „Dositej Obradović“ od 12 miliona i još 5 miliona u salu „Čaki Lajoš“ , najlepši primer, koji objašnjava, da se uz dobru volju mogu rešavati problemi , koji traju godinama.Gardaševič kaže da su najviše na dobitku učenici i sportisti.

„Naš posao je da omogućimo uslove da naši sportisti i učenici , mogu dati, maksimalan potencijal. Otuda istrajavanje na ovom projektu i još nekoliko, koji slede. Samo tako će iz Bačke Topole i dalje u svet ići talenti poput Dušana Tadića, Nikole Žigića, Mladjana Šilobada. Svi oni su svoje prve sportske korake načinili u našim salama i na našim sportskim terenima. Zato planitramo da tartanom presvučemo teren ovde pored sporske hale i još dva pored škola „Nikola Tesla „ i „Čaki Lajoš“. -veli Milan Janus , član opštinskog veća, zaduženog za sport.

„U narednom periodu, sledi nam zahvat, na rekonstrukciji sportske sale Poljoprivredne škole ,škole u Staroj Moravici i nekoliko vanjskih terena, kako bi postali potpuno funkcionalni ia u službi škola i u službi sporta. Ništa manje nije važno ni održavanje postojećih objekata, pa će se i u tu namenu deo budžetskog novca potrošiti. Namera nam je da udružimo sredstva sa Mesnim zajednicamna jer čemo na taj način moći više uraditi. Posebno ćemo pažnju pokloniti zameni prozora i izolaciji, kako se ne bi novac za energente uludo trošio. Naše računice pokazuju, da ćemo tako, postići velike uštede.“- ističe Gabor Kišlinder.

ZIMA STIŽE, PODGREVA SE CENTAR BAČKE TOPOLE

Najzad je sve spremno za početak grejne sezone za korisnike daljinskog grejanja iz dve kotlarnice u centru Bačke Topole. Posle obavljenog probnog grejanja kotlarnice na gas u Vidovdanskoj, iz JP „Komgrad” su korisnicima najavili da će se za drugu kotlarnicu na mazut u Dunavskoj ulici, punjenje i kontrola toplovoda zvršiti do početka novembra.

Odlukom odbornika Skupštine opštine Bačka Topola donetom 6. oktobra, ovdašnje JP „Komgrad” je obavezano da proizvodi i distribuira toplotnu energiju u opštini, za šta je uoči grejne sezone najviše bilo zainteresovano oko 400 vlasnika stanova u zgradama u užem centru grada. Tada je insistirano da „Komgrad” po hitnom postupku sve neophodne pripreme obavi što pre i grejna sezona otpočne 15.oktobra, što ipak nije moglo da se postigne i pored želje da se što pre gradjanima izadje u susret.

Ipak, imajući u vidu da je problematika daljinskog grejanja u Bačkoj Topoli prisutna više godina, pomak je da će radijatori biti topli mesec dana ranije nego lane. Izvršen je remont kotlarnice na gas u Vidovdanskoj ulici, a „Komgrad” je preuzeo i elaborat o ispitivanju gasnih pumpi, regulacione opreme, bezbednosnih uređaja, unutrašnje gasne i električnih instalacija.

U pripremama za početak grejne sezone JP „Komgrad” je zaključio ugovor sa isporučiocem zemnog gasa „Rodgasom” iz Bačke Topole, izmirene su obaveze za struju i u kotlarnici priključena struja, a izvršeno je i probno grejanje. Takođe, urađena je dopuna toplovoda i kontrola podstanica.

Za sve korisnike daljinskog grejanja iz kotlarnice na mazut u Dunavskoj ulici 2, u ranijem periodu je ispuštena voda, pa su vlasnici, zakupci stanova i poslovnih prostorija zamoljeni da ukoliko nisu sredili svoje unutrašnje toplotne instalacije uređaje i opremu, da to učine ovih dana.

Stanarima i korisnicima poslovnog prostora da u to vreme budu kod kuće, kako bi se izbegli eventualni problemi.

U odnosu na prethodne dve sezone, kada su se korisnici daljinskog grejanja suočavali sa velikom neizvesnošću, ne samo sa početkom grejne sezone već i u pogledu proizvođača i distributera toplotne energije, sada je kompletnu problematiku lokalna samouprava ponovo „smestila” u JP „Komgrad”. Prošle sezone kada je posle dosta natezanja za rešavanje problematike angažovano preduzeće „TMG Toplana” iz Batočine grejanje je otpočelo početkom decembra, dok je pretprošle kada je sistem daljinskog grejanja u Bačkoj Topoli bio poveren JP „Subotička toplana” to bilo u poslednjoj nedelji novembra.

BAČKA TOPOLA – PETAR DOBRKOVIĆ NAJFARMER SRBIJE

Najbolji farmeri Srbije za 2016. godinu proglašeni su u beogradskom Metropolu po četvrti put u izboru Intesa banke. A najbolji su, ne samo po obimu proizvodnje, nego i po tome kako proizvode žito, mleko, voće i povrće, zlatarski sir..

Tako se Vladimiru Pavasoviću iz Sremske Mitrovice (kategorija Ratar), Petru Dobrkoviću iz Bačke Topole (Voćar), Antalu Janušku iz Novog Orahova (Stočar) i Renati Nađ iz Žablja (kategorija Povrtar), priključila i Milanka Trtović iz Nove Varoši, prva pobednica nove kategorije Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog proizvođača.

“Snažna finasiska podrška itekako je važna, da posao može da se održava, na potrebnom nivou, kako u proizvodnji tako i u plasmanu robe. Dobrog partnera , moja firma, prepoznala je u banci Inteza. Zajedno smo uspeli da uspostavimo proizvodne cikluse , na najbolji mogući način. Tako iz godine u godinu uspevamo da obezbedimo potreban kvalitet u proizvodnji kako za domaće tako i za inostrana tržišta. Na preko 40 hektara , zajedničkim snagama uspevamo da proizvedemo, kvalitetan plod kajsije. To je jedan , od najvećih zasada, pod ovim voćem, na jednom mestu, u zemlji. Obezbedjen je deo rashladnih komora , kako bi plod mogao da se očuva, do bolje cene. Sada radimo na povećanju rashladnih komora. To je novi korak napred jer će deo tih novih kapaciteta biti uradjen za takozvani minusni režim hladjenja, što će omogućiti i čuvanje na duži period, za preradu. „-kaže Petar Dobrković.

Na Slow Food sajam (Mark des guten Geschmacks – die Slow Food Messe) u Štutgartu ove će godine putovati čak pet pobednika konkursa Intesa farmer, jer se proširio krug kategorija u kojima se ogledaju najbolji poljoprivrednici Srbije, klijenti njene najveće banke.

“Iz godine u godinu zadatak žirija je sve teži i teži, a broj prijavljenih takmičara sve veći i veći. Pritom ne gledamo samo obim proizvodnje, već i druge nama bitne stvari – recimo to kolika je uključenost porodice u posao, ili da li se i kako koristi energetski efikasna oprema”, napomenuo je Predrag Milenović. direktor sektora za mali biznis Banka Intesa.

“Poljoprivrednicima smo u prva tri kvartala ove godine plasirali 27 miliona evra kredita, što je rast od 43 odsto, a dinamičan je i rast broja klijenata, čak za petinu. Tome su svakako doprinele i niže kamatne stope, ali i naša veća spremnost za takav poduhvat. Raduje nas što je značajno povećan i broj investicionih kredita za kupovinu zemlje i nove opreme”, istakao je Darko Popović član Izvršnog odbora banke u direktor divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom.

Medju nagradjenim koji putuju u Nemačku je PetarDobrković, kaže da bez “pratnje” banke ne bi bilo moguće kupiti opremu, “jer osrednja ulaganja premašuju 100.000. evra.Uz pomoć kredita funkcioniše hladnjača, za plod od , 18.000 stabala kajsija.Pre dve godine i destileriju za rakiju.

Renata Nađ, čija porodica pod povrćem drži 35 hektara zemlje i tri plastenika. U domaćinstvu Antala Januška, gde se pored kvaliteta svog mleka, brinu da njegova proizvodnja bude i što ekonomičnija pa su ugradili i solarne panele.

Da srpski poljoprivrednici moraju, i uspevaju, da drže korak sa svetom uverila nas je i Milanka Trtović, koja je u svoje selo kod Nove Varoši prva donela kompjuter, a sada sav zlatarski sir prodaje putem interneta.

Zbog svega toga su baš oni izabrani između 550 prijavljenih kandidata ovogodišnjeg Intesa Farmer takmičenja.

DJURO VAVROŠ U RALJAMA PRAVDE -PODRŠKA EKOLOGA SRBIJE

Predstavnici 18 ekoloških udruženja iz Kruševca, Novog Sada, Kraljeva, Smedereva, Bujanovca, Vršca, Beograda, Odžaka i ostalih gradova podržali su protest subotičkog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR)  u znak podrške aktivistima koji javno ukazuju na probleme u zaštiti životne sredine. Povod okupljanja je slučaj Đure Vavroša, predsednika Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje, koga je pre oko godinu dana tužilo preduzeće “Krivaja” nakon njegovih izjava u emisiji “Zelena patrola”, a na teret mu se stavlja “narušavanje ugleda firme zbog javne objave da su uzorali vetrozaštitni pojas”.

Đuro Vavroš ističe da nije ni najmanje kriv, nego da su krivi oni koji su ga tužili.

“Ja sam ipak uradio nešto za ovaj svet, posadio sam sadnice koje su oni uzorali. To što sam ja objavio šta su uradili je sasvim normalna stvar jer je napravljena šteta Krivaji, meni i Ekološkom društvu ‘Hrast’, a ne njima. Niko ih nije terao da uzoru i sami su sebi urušili ugled”, poručio je Vavroš

Svi dokazi su u moju korist jer nisam počinio nikakvo krivično delo, već sam hteo da ukažem na problem –objašnjava Đuro Vavroš.

“Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su oni to izorali. Zasadili smo još 700 duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji „Zelena patrola“ i na osnovu toga su podneli tužbu i traže da me osude na godinu dana zatvora. Suđenje traje, ali me takve pretnje neće nikada zaplašiti – poručuje Vavroš

Nataša Đereg iz CEKOR –a smatra da je krajnje vreme da se zaštite ekolozi uzbunjivači kojima se preti i koje drugi zastrašuju na razne načine. – Mnogi su uvučeni u sudske postupke, bivaju čak i pretučeni, kao što je bio slučaj u Prijepolju, a takve stvari ne smeju da se dešavaju. Zabrinuti smo što nam se uskraćuje sloboda govora.

Na oktobarskom ročištu saslušani su tužitelj i svedok preduzeća, dok će na sledećem ročištu, zakazanom za 24. novembar, izkaz dati šest svedoka Đure Vavroša.

Vavroš je , dobitnik Zelenog lista 2013, jedne od najprestižnijih ekoloških nagrada u zemlji

U BAJŠI TOLERANTNO NA PUTU VINA

Kad odete u Bajšu selo na domak Bačke Topole, prvo, vidite tri tradicionalne crkve, pravoslavnu, katoličku i evangelističku, koje su izgrađene u istoj liniji, što domaćini tumače kao simboliku zajedništva.U tom mestu nema jezičkih barijera, svi se međusobno poznaju, poštuju svoje i kulture ostalih. Jednostavno, vekovima jačaju te tolerantne odnos. Otuda su, svojevremeno, dobili prestižnu nagrada za toleranciju Fondacije „Plavi Dunav. Da imaju šta da kažu potvrdilo je i učešće na Medjunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Predsednik Saveta mesne zajednice Karolj Lacković predstavio je ovako.

“ Selo se prvi put spominje 1462. godine, a današnje ime sela potiče iz vremena nakon Mohačke bitke (1526). Godine 1751. Marija Terezija dodeljuje naselje Stevanu Zakou, potiskom kapetanu, za njegove vojne zasluge s tim da ga naseli. Prve doseljenike u Bajši su činili Slovaci, Mađari i Srbi. Susret različitih kultura i običaja, kao i dug period zajedničkog života, bio je od mnogostruke koristi stanovnicima Bajše kroz istoriju, a tradicija tolerancije i međusobnog uvažavanja uz očuvanje nacionalnih i verskih obeležja u našem selu se neguje sve do danas, čitavih 262. godine.
U ponovo naseljenoj Bajši 1751. godine, među prvim doseljenicima bili su Slovaci, evangeličko luteranske veroispovesti. Ubrzo po njihovom doseljenju sagradili su crkvu. Današnja crkva podignuta je 1824. godine. Za Slovacima pristizali su i Srbi i prvu crkvu su sagradili 1755. Godine, a današnju je dao sagraditi Dimitrije Zako 1818. godine. Bajšu su zatim naselili Mađari rimokatoličke veroispovesti, i svoju prvu crkvu sagradili 1760. godine.”
Cilj Bajšana je negovanje svih vrednosti i multietničnosti, da žive onako kako su živeli njihovi preci 300 godina u nazad, da to nastave. Ovo mesto je jedno od retkih koje ima bazen, park, fudbalske terene, a u okolini postoje sadržaji koji mogu poslužiti i seoskom turizmu. Vrlo je značajno što se meštani posvećuju turizmu, etno turizmu posebno, i što žežle da osim po vinu, kraj bude prepoznat i po svim vrednostima koji su preci vekovima gradili.

Za razliku od drugih mesta, jezičkih barijera među ljudima nema. I staro i mlado podjednako dobro govori srpski i mađarski jezik, a često se sporazumevaju i na slovačkom.

“Da je tako bilo od davnina, svedoči i spomenar Koviljke Bandobranski iz 1904. godine u koji su se njeni prijatelji upisivali na sva tri jezika i na oba pisma – dodaje Rožena Suhanko, predsednica Udruženja za negovanje tradicije i rukotvorina „Etno“, pokazujući očuvanu svesku požutelih listova.

“Tolerancija je ovde uvek „stanovala“ i to ne samo kao fraza, nego u svakom deliću života. U našoj etno-kući nalaze se srpska i mađarska soba, dok je slovačka u kući bake Justine, a sve što je u njima dobili smo od naših sugrađana. Koliko su nam životi i običaji isprepleteni, vidi se po tome što su veoma slične. Razlikuje ih samo postava posteljine – u srpskoj je žuta, mađarskoj crvena, a u slovačkoj tradiciji plava
Karolj Lacković, kaže, da Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
Danas je vidna ekspanzija vinogradarstva u ovom kraju. Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 40 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. Ovde je zemlja kvalitetna i daje dobra vina, istakao je sa ne malim ponosom gospodin karolj Lacković.
Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog reda vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios, takođe iz Bajše, slovi za izvrsnog poznavaoca vina i dodao je nekoliko interesantnih vinskih crtica:
-Trenutna situacija je takva da se vinogradi oporavljaju od zime, kada smo imali izmrzavanje. Kod nas je vršena rezidba u glavu, jer je samo onaj mali deo pod snegom ostao neizmrznut. Navodno da smo u zimu 2012. godine u Srbiji bili najhladnije mesto sa -29,6°C i to je trajalo nekoliko dana. Prinosi su zbog toga strahovito podbacili i rod se kratao od 20 do 40%. Ipak vreme je učinilo svoje pa su sada vinogradi u dobroj kondiciji.
Najčešće sorte vinove loze zasutupljene u Bajši su evropske. Od autohtonih, starih, nema mnogo, jer ova regija je imala male vinograde i skoro svako domaćinstvo je imalo par ari svog vinograda. Oni su uglavnom iskrčeni, a od novijih sorti su zastupljene Italijanski i Rajnski Rizling i domaća Župljanka; a kod crvenih Frankovka, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir su dominantne i daju izvrsna vina
Ko god da dođe u Bajšu, između ostalog, svoj dolazak može da začini lepim vinom.