Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položio je danas , kamen temeljec na novozapočeti spomenik žrtvama u ratovima 1990 – 2000 i NATO agresiji 1999. godine. Ministar je u pratnji rukovodstva opštine, predvodjenog predsednikom Skupštine opštine Sašom Srdićem, obišao kasarnu i pozdravio vojnike ove proslavljene brigade.
Samo se na nezaboravu može uzdizati duhovna i etička vertikala nacije, kao zajednice onih koji su živeli, koji žive i koji će živeti u jednom narodu, kaže za naš list Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Od kada je u oktobru 2022. preuzeo rukovođenje ovim resorom, vidno je osnažen angažman ministarstva u negovanju tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, zaštite spomenika, spomen-obeležja, vojnih grobalja i memorijala u zemlji i inostranstvu. Takođe, intenzivirana je saradnja s organizacijama ratnih veterana i udruženjima koji čuvaju uspomene na slobodarsku prošlost.
„Bez kulture sećanja ne bi bilo ni vaskrsa i obnove srpske države. Kroz stoleća ropstva s kolena na koleno su prenošeni kosovski i svetosavski zavet, ali i nauk sramnoj neslozi koja nas je odvela u propast. Ako je kultura sećanja opstajala u vremenu bez tehnologija, čak i bez knjiga, nema opravdanja da je danas zanemarujemo, kada imamo stotine načina za njeno negovanje. A to je važno da bi budućim generacijama, i našim i tuđim, mogli da pokažemo i dokažemo da Srbi nisu bili ni agresori, ni okupatori, ni genocidni narod”, ističe Selaković.
Period 1991–1999. nije samo kultura sećanja već i briga o učesnicima tih ratnih sukoba, boračkoj populaciji, invalidima, porodicama palih boraca i dobrovoljaca. Drugo, izuzetno je važno da popišemo naše žrtve iz sukoba devedesetih. Nema opštine u Srbiji iz koje neko nije stradao u tim sukobima u poslednjoj dekadi 20. veka i tokom agresije NATO-a. Od početka mandata u ovom resoru se zalažem da svaka lokalna samouprava podigne spomen-obeležje vojnim i civilnim žrtvama iz tog perioda. Utvrdili smo da je to učinjeno u 96 jedinica lokalne samouprave, dok 73 nema ni spomenik niti pokrenutu inicijativu za podizanje obeležja
“Ovo je veliki dan za boračko udruženje a posebno za porodice poginulih. Država je ovu inicijativu podržala finansiski ali i u smislu da je ovaj spomenik nešto što mora da bude tu i da se taj period obeleži na valjan način. Trudimo se da na najbolji način podignemo kulturu sećanja na sve heroje koji su dali život za otadžbinu jer su ti ljudi to zaista zaslužili. Cilj našeg udruženja da otrgnemo iz zaborava i sačuvamo sećanje na poginule sugradjane, očeve, muževe…, u ovom slučaju žitelje bačkotopolske i maloidjoške opštine Mi, ali i brojni pojedinci, porodice poginulih, SUBNOR i druge oranizacije, smo godinama pokušavali da ovo pitanje nametnemo kao važno za našu lokalno zajednicu i da ukažemo na neophodnost sećanja i poštovanja žrtve koju su dale naše opštine. Ipak, tek kada smo se ujedinili u zajednički Odbor za podizanje spomen obeležja poginulim borcima, i dobili podršku lokalne samouprave, države, stvari su se pokrenule-. – kaže predsedica Udruženja Vera Kaludjerović.
“Definitivno je, da se spomenik podiže u bačkotopolskoj kasarni, a inicijativa za podizanje tog zdanja najviše raduje potomke i rodbinu poginulih, kojima više nije bitna ni lokacija, ni sam izgled, već dan kada će ga ugledati”.- istakao je predsednik Skupštine opštine Saša Srdić i dodao
“To je trebalo da bude ranije, ali i ovo znači veoma mnogo. Da se odužimo poginulima i u neku ruku zahvalimo za ono što su uložili u našu državu, a uložili su svoje živote, najviše što su imali”
